Žene u Srbiji sve češće koriste bokvicu kao dodatak za zdravlje pluća, imunitet i lakšu regeneraciju kože.

Mnoge žene se danas suočavaju sa problemima disajnih puteva, iritacijama kože ili učestalim infekcijama. U Srbiji, bokvica postaje prepoznata kao prirodni saveznik za disajne organe i negu kože. Ova skromna biljka raste širom zemlje, često pored puteva i u dvorištima. Iako je mnogi smatraju korovom, bokvica nudi brojne koristi za zdravlje žena svih uzrasta.

Zapravo, najčešće žene posežu za bokvicom kada se javi kašalj, astma (hronična bolest pri kojoj su disajni putevi stalno upaljeni) ili bronhitis (upala bronhija koja otežava disanje). Pored toga, bokvica ima blagotvoran efekat kod manjih povreda kože i iritacija. Takođe, ona može ubrzati oporavak i smanjiti neprijatan osećaj svraba ili bola. Zbog toga se bokvica često koristi u prirodnim sirupima, čajevima ili kao svež list direktno na koži.

Bokvica olakšava disanje i smanjuje kašalj

Osim što je lako dostupna, bokvica je poznata po tome što umiruje nadraženu sluzokožu grla i pluća. Njene sluzi stvaraju zaštitni sloj, što pomaže kod suvog i produktivnog kašlja. Kao rezultat, žene koje imaju astmu ili bronhitis često koriste čaj ili sirup od bokvice kako bi lakše disale. S druge strane, bokvica može pomoći i kod grčeva u bronhijama i na taj način olakšati disanje. Osim toga, bokvica pruža podršku organizmu tokom sezonskih infekcija i prehlada.

Bokvica podržava imunitet i obnavlja kožu

Pored podrške disajnim organima, bokvica ima i imunostimulišuće osobine. Na taj način, ona može pomoći telu da se brže izbori sa infekcijama. Pre svega, žene sve češće koriste svež list bokvice kao oblogu na ubodima insekata, malim ranama ili opekotinama. Takođe, bokvica hladi i umiruje kožu, sprečavajući razvoj infekcije. Istraživanja su pokazala da sirup od bokvice može ublažiti tegobe kod akutnog bronhitisa, što je dodatni razlog da ova biljka postane deo kućne apoteke.

Bokvica doprinosi čišćenju organizma i zdravlju stomaka

Zapravo, bokvica nije samo saveznik za disajne puteve. Ona pospešuje izbacivanje toksina i podržava rad bubrega. Osim toga, žene sa osetljivim stomakom koriste bokvicu kako bi umirile i obnovile sluzokožu kod gastritisa ili čira (oštećenja sluzokože želuca). Njene sluzi umanjuju iritaciju, dok tanini podstiču bržu regeneraciju. Seme bokvice, poznato kao psilijum, olakšava varenje i doprinosi redovnoj probavi.

Na kraju, bokvica može imati pozitivan uticaj i tokom menstrualnog ciklusa, jer pomaže u ublažavanju bolova. Takođe, žene koje su sklone upalama mokraćne bešike mogu koristiti čaj ili obloge od bokvice kao prirodnu podršku.

Kako koristiti bokvicu i preporuke stručnjaka

Bokvica je lako dostupna i može se koristiti na više načina – kroz čaj, sirup, obloge ili svež list. “Bokvica je odličan izbor za žene koje žele prirodnu podršku za pluća, imunitet i kožu”, ističe dr Ana Petrović, specijalista opšte medicine. “Njene blage i umirujuće osobine pomažu kod suvog i produktivnog kašlja, ali i kod manjih povreda kože.” Međutim, dr Petrović naglašava: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Posebno je važno da žene koje su trudne ili imaju ozbiljna hronična stanja prvo konsultuju stručnjaka.”

Na kraju, bokvica je pristupačna i jednostavna za upotrebu. Međutim, pre svake promene u režimu nege ili lečenja, preporučuje se da se posavetujete sa lekarom. Pravilna upotreba bokvice može obogatiti svakodnevnu rutinu i doneti brojne koristi za zdravlje žena.

Novo američko istraživanje otkriva da čak i žene sa normalnom težinom mogu imati povećan rizik ako im je obim struka veći od 88 cm

Velika studija sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama pokazala je važnu vezu između obima struka i rizika za srčane bolesti kod žena. Istraživači su pratili skoro 260.000 ljudi tokom dvadeset godina. Ključni nalaz je da obim struka kod žena bolji pokazatelj rizika za srčane bolesti od BMI (indeksa telesne mase). Žene sa normalnim BMI vrednostima, ali obimom struka većim od 88 centimetara, bile su izložene znatno većem riziku za infarkt ili moždani udar.

Zapravo, ovo istraživanje otkrilo je da čak 5 odsto ispitanica sa normalnom težinom ima obim struka iznad preporučenih granica. Štaviše, 18 odsto ima i visok odnos struka i kukova, što dodatno povećava rizik. Kao rezultat, žene sa većim obimom struka imaju 15 do 50 odsto veće šanse za srčane i moždane udare nego one sa manjim strukom. S obzirom na to, broj na vagi nije uvek pravi pokazatelj zdravlja srca.

Obim struka i zdravlje srca: šta brojevi zaista znače

BMI je jednostavan za izračunavanje jer zahteva samo visinu i težinu. Međutim, BMI ne otkriva gde se masnoća u telu nalazi. Masnoće oko stomaka, poznate kao visceralna mast, posebno su opasne jer mogu uticati na rad srca i krvnih sudova. Zbog toga, dve osobe sa identičnim BMI vrednostima mogu imati potpuno različite rizike. Takođe, žena sa više mišića i manjom količinom masnoća oko organa može biti zdravija nego žena sa istim BMI, ali većim obimom struka.

Pored toga, istraživači su postavili jasne granice. Povećan obim struka kod žena znači više od 88 centimetara. Visok odnos struka i kukova je svaki rezultat iznad 0,85. Ako primetite da vaš obim struka prelazi ovu granicu, vreme je za dodatnu pažnju.

Šta žene mogu da učine za svoje srce

Obim struka može biti jednostavan, ali izuzetno važan pokazatelj rizika za srčane bolesti. Redovno merenje ovog dela tela pomaže ženama da prate svoje zdravlje. Pre svega, ukoliko obim struka raste, važno je razmisliti o ishrani i fizičkoj aktivnosti. Kao rezultat, žene mogu pravovremeno reagovati i smanjiti rizik.

Dr Milica Petrović, kardiolog, naglašava važnost prevencije: „Obim struka je jednostavan, ali izuzetno važan pokazatelj rizika za kardiovaskularne bolesti. Preporučujem ženama da povremeno izmere svoj struk i obrate pažnju na promene.“

Praktični koraci za smanjenje obima struka

Konačno, redovna fizička aktivnost kao što su brza šetnja ili plivanje može pomoći u smanjenju masnoća oko stomaka. Osim toga, ishrana bogata povrćem i vlaknima, ali sa manje šećera i zasićenih masti, doprinosi zdravlju srca. S druge strane, ako primetite da obim struka prelazi 88 centimetara, preporučuje se da se posavetujete sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Kada tokom dana počnemo da osećamo umor, većina nas ima gotovo automatsku reakciju – pravimo još jednu kafu i nastavljamo dalje.

Kafa zaista može nakratko da poveća budnost i popravi koncentraciju, ali postoji trenutak kada ni ona više nije pravo rešenje. Ako telo uporno šalje signale da je iscrpljeno, možda mu nije potreban još jedan stimulans, već odmor, san i malo usporavanja.

Evo nekoliko znakova koji mogu da pokažu da je vreme da napravite pauzu.

1. Kafa više ne pomaže kao ranije

Popijete šolju kafe, na kratko se razbudite, a onda se umor ponovo vrati. Ako se ovo ponavlja iz dana u dan, možda pokušavate da kofeinom nadoknadite ono što vam zapravo nedostaje – kvalitetan odmor.

Kafa može da prikrije osećaj pospanosti, ali ne može da zameni san.

2. Ne možete da se skoncentrišete

Čitate istu rečenicu nekoliko puta, zaboravljate šta ste upravo hteli da uradite ili vam obični zadaci odjednom deluju mnogo teži nego inače.

Kada je mozak umoran, koncentracija često prva počinje da popušta. Umesto nove šolje kafe, nekada će više pomoći da ustanete, prošetate nekoliko minuta i napravite pauzu od ekrana.

3. Sve vas nervira

Ako ste poslednjih dana mnogo razdražljiviji nego inače, a sitnice počinju da vam smetaju, umor može biti jedan od razloga.

Nedostatak sna i preopterećenost mogu uticati na raspoloženje i strpljenje, pa nije loše zapitati se da li vam je zaista potreban još jedan naporan dan ili nekoliko sati kvalitetnog odmora.

4. Stalno zevate i oči vam se sklapaju

Ovo je verovatno najjasniji signal koji telo može da pošalje.

Ako se borite da ostanete budni dok radite, gledate televiziju ili čitate, nema mnogo smisla pokušavati da taj osećaj stalno potiskujete kafom.

Telo vam možda jednostavno govori da je vreme za spavanje.

5. Vikendom biste samo da spavate

Ako tokom radne nedelje jedva funkcionišete, a čim dođe vikend imate potrebu da prespavate pola dana, moguće je da tokom nedelje ne dobijate dovoljno sna.

Većina odraslih ljudi treba oko sedam ili više sati sna tokom noći, mada se potrebe razlikuju od osobe do osobe.

6. Potrebno vam je sve više kafe

Jedna šolja vam je nekada bila dovoljna da se razbudite, a sada vam trebaju dve, tri ili čak više da biste se osećali normalno?

To može biti znak da ste razvili veću toleranciju na kofein, ali i prilika da se zapitate zašto ste konstantno umorni.

Umesto da samo povećavate količinu kafe, pokušajte da pogledate kako izgledaju vaš san, ishrana, fizička aktivnost i dnevni ritam.

7. Čak ni slobodno vreme ne koristite za odmor

Još jedan zanimljiv znak je kada imamo slobodan trenutak, ali ga automatski popunjavamo telefonom, društvenim mrežama, obavezama ili drugim sadržajem.

Telo možda odmara fizički, ali mozak i dalje dobija nove informacije i podražaje.

Ponekad prava pauza znači da na nekoliko minuta jednostavno ne radimo ništa.

Nije svaka iscrpljenost samo posledica napornog dana

Povremeni umor je normalan, naročito nakon neprospavane noći ili napornog dana. Međutim, ako ste stalno iscrpljeni uprkos tome što dovoljno spavate, ako imate izraženu dnevnu pospanost ili vam umor ozbiljno otežava svakodnevni život, nemojte problem rešavati samo dodatnim šoljama kafe.

U takvoj situaciji razgovor sa lekarom može pomoći da se utvrdi zbog čega se umor javlja.

Sledeći put zastanite pre nego što skuvate kafu

Kafa nije neprijatelj i za većinu zdravih odraslih može biti deo uobičajene ishrane. Problem nastaje kada njome pokušavamo da nadoknadimo ono što nam telo uporno traži.

Zato sledeći put kada osetite da vam je potrebna još jedna šolja, zastanite na trenutak i zapitajte se:

Da li mi zaista treba kafa – ili mi telo samo govori da je vreme za odmor?

Nekada nam nije potrebno više energije. Potrebno nam je samo da stanemo, udahnemo i odmorimo.