Moderni način ishrane i promenjen sastav žitarica sve češće izazivaju probleme sa glutenom kod žena

Sve veći broj žena u Srbiji danas oseća neprijatne tegobe nakon konzumiranja hrane koja sadrži gluten. Ova pojava pogađa žene svih generacija, a naročito one kod kojih je dijagnostikovana celijakija, alergija na pšenicu ili necelijakalna osetljivost na gluten. Iako se često misli da naši preci nisu imali slične probleme, stručnjaci napominju da je to zapravo zabluda i da se situacija značajno promenila u poslednjim decenijama.

Gluten, specifičan protein prisutan u pšenici, ječmu i raži, svakodnevno unosimo kroz proizvode kao što su hleb, testenina i razna peciva. Međutim, današnja pšenica sadrži više glutena nego sorte koje su se nekada koristile, a industrijska prerada hrane dodatno povećava količinu glutena i aditiva u proizvodima. Sve to dodatno opterećuje naš digestivni sistem.

Simptomi koji ukazuju na problem sa glutenom najčešće uključuju nadutost, bol u stomaku, dijareju, hronični umor i anemiju. Ako se ovi problemi ignorišu, može doći do ozbiljnijih posledica poput oštećenja tankog creva i lošije apsorpcije vitamina i minerala. Iako nisu svi osetljivi na gluten, kod žena koje za to imaju predispoziciju, svakodnevni život može biti značajno otežan.

Stručnjak dr Katarina Petrović, specijalista gastroenterologije, objašnjava: “Danas imamo preciznije dijagnostičke metode, pa češće otkrivamo celijakiju i druge probleme sa glutenom. Ranije, ljudi nisu znali za ova stanja ili su simptome pripisivali drugim bolestima. Moderni način ishrane, ubrzan život i češća upotreba industrijske hrane doprinose tome da se ove tegobe češće javljaju.”

Žene često više obraćaju pažnju na signale svog tela, pa samim tim i češće primećuju simptome. Hormonske promene, trudnoća i stres dodatno mogu uticati na osetljivost creva. Takođe, istraživanja pokazuju da su žene podložnije autoimunim bolestima, što objašnjava zašto češće dobijaju dijagnozu celijakije.

Važno je razlikovati medicinsku potrebu za bezglutenskom ishranom od popularnih dijeta koje često kruže internetom. Bez konsultacije sa stručnjakom, izbacivanje glutena iz ishrane može dovesti do nutritivnog deficita, ukoliko se ne pronađu adekvatne zamene za izbačene namirnice.

Ako primetite stalne probleme sa varenjem nakon konzumacije hleba, testenine ili hrane sa glutenom, najbolje je da što pre razgovarate sa lekarom. Preciznu dijagnozu i preporuku može dati gastroenterolog ili izabrani lekar, a samoinicijativno izbacivanje glutena može otežati postavljanje prave dijagnoze.

Na kraju, bezglutenska ishrana nije trend već medicinska potreba za žene sa potvrđenom netolerancijom. Ključ je u praćenju simptoma, pravovremenom testiranju i savetovanju sa stručnjacima, kako biste očuvale zdravlje i uživale u obrocima bez brige.

Balansirana ishrana i zdrave navike pomažu ženama da lakše upravljaju dijabetesom i spreče komplikacije

Dijabetes je hronična bolest koja pogađa svaku devetu ženu u svetu, a nastaje kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi pravilno. Kao posledica toga, nivo šećera u krvi ostaje povišen, što može dovesti do raznih zdravstvenih problema i uticati na svakodnevni život i dugoročno zdravlje žena.

Stručnjaci naglašavaju da je uz pravovremenu dijagnozu, odlična ishrana i odgovarajuća terapija ključ uspešnog upravljanja dijabetesom. Redovno vežbanje i zdrave navike dodatno smanjuju rizik od komplikacija, a žene koje vode računa o ishrani imaju bolju kontrolu bolesti.

Najčešći simptomi kod žena su pojačana žeđ, često mokrenje, osećaj umora, nagli gubitak težine i zamućen vid. Ipak, mnoge žene simptome pripisuju stresu ili hormonskim promenama pa bolest često ostaje neprepoznata u početku. Neliječeni dijabetes može uzrokovati ozbiljne probleme kao što su bolesti srca, oštećenje bubrega, problemi sa vidom i oštećenje nerava. Žene su posebno osetljive na određene komplikacije, a tokom trudnoće postoji i veći rizik za gestacijski dijabetes, koji može uticati i na majku i na dete. Zato je preporučljivo redovno proveravati nivo šećera u krvi, naročito kod žena sa porodičnom istorijom bolesti ili kod gojaznosti.

Da bi svakodnevni život sa dijabetesom bio lakši, preporučuje se uravnotežena ishrana sa puno svežeg povrća, integralnih žitarica, nemasnih proteina i zdravih masti, dok bi trebalo izbegavati prerađene šećere i gazirane napitke. „Umerena fizička aktivnost, poput brze šetnje ili laganog vežbanja, poboljšava osetljivost na insulin i pomaže održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi“, izjavljuje dr Ana Petrović, specijalista endokrinologije. Takođe, važno je redovno pratiti nivo šećera u krvi i pridržavati se terapije koju prepiše lekar. „Svaka žena treba da se posavetuje sa svojim lekarom kako bi prilagodila ishranu, fizičku aktivnost i terapiju svojim potrebama“, dodaje dr Petrović. Podrška porodice i okoline ima veliku ulogu u održavanju zdravih navika i motivaciji.

Ako primetite neki od navedenih simptoma ili imate pitanja, obavezno se obratite svom izabranom lekaru kako biste dobili tačnu dijagnozu i savet.

Inspirativna priča Keli Klark o kasnom majčinstvu, izazovima i prednostima vantelesne oplodnje posle 50. godine

Keli Klark iz Velike Britanije odlučila je da postane majka sa 50 godina, iako su joj mnogi govorili da je za to prekasno. Otputovala je u Atinu, gde je prošla kroz proces vantelesne oplodnje koristeći doniranu jajnu ćeliju i spermu. Iako su lekari smatrali da je previše stara za trudnoću, Keli je bila uporna i danas, sa 55 godina, uživa u ulozi majke petogodišnje devojčice. Ova odluka joj je, kako sama kaže, donela najlepše dane u životu.

Pre nego što je postala majka, Keli je radila kao stjuardesa i na rukovodećim pozicijama na aerodromu. Pandemija je promenila njen život, ostala je bez posla i živela od socijalne pomoći pre nego što se prekvalifikovala za instruktorku plivanja. To je nije zaustavilo da ispuni svoju najveću želju. VTO postupak u Grčkoj koštao ju je nešto manje od 3.500 evra, uključujući letove i smeštaj. Lekari su joj savetovali upotrebu donirane jajne ćelije zbog manjeg rizika po zdravlje.

Keli je izabrala anonimnog donora sperme, želeći da sama donosi sve odluke u vezi sa vaspitanjem deteta. Iako su je britanski lekari nazivali „gerijatrijskim slučajem“, ona ističe da je tada bila u sjajnoj formi i bez zdravstvenih problema. Njene reči su: „Nije od moje jajne ćelije, ali je moja. Ja sam je nosila i bez mene ne bi bila ovde“.

Biti starija i samohrana majka ima svoje izazove, ali Keli smatra da joj životno iskustvo daje prednost u roditeljstvu. Kaže: „Odradila sam svoje – izlazila sam, putovala, plivala sa ajkulama. Sada mogu sve to da podelim sa ćerkom kroz fotografije. Ne žalim za prošlim vremenima i ne treba mi dadilja, jer sada živim svoj najbolji život sa njom“.

Naučna istraživanja pokazuju da šanse za uspeh vantelesne oplodnje opadaju sa godinama. Italijanska studija na 1.774 žene pokazala je da se nakon 49. godine mogućnost uspešne trudnoće značajno smanjuje, čak i kod donirane jajne ćelije, a rizik od pobačaja je dvostruko veći nego kod žena između 35 i 40 godina. Ipak, podaci iz Velike Britanije pokazuju da je u poslednjih deset godina broj žena u pedesetim koje koriste VTO sa doniranim jajnim ćelijama porastao za 67%. Keli Klark je kroz trudnoću prošla bez ozbiljnih komplikacija – imala je samo migrene, oticanje zglobova i neobičnu želju za jagodama i ananasom.

Trenutno Keli radi kao asistentkinja u nastavi u istoj školi koju pohađa njena ćerka, uspešno usklađujući posao i porodične obaveze. Neposredno pre prvog rođendana ćerke otplatila je hipoteku, želeći da obezbedi stabilnost za porodicu. Njena ćerka je radoznala, pametna i voli da čita i piše.

Keli ohrabruje žene koje razmišljaju o kasnijem majčinstvu: „Ako razmišljate o tome, preporučujem vam 100 odsto. Kajaćete se ako ne probate. Na kraju krajeva, stari ste onoliko koliko se osećate starim“.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.