Pravilna ishrana, kretanje i stabilna težina ključ su za očuvanje pokretljivosti i snage u svim godinama

Zdravlje kostiju često postane važno tek kada se pojave bolovi, povrede ili ograničenja u kretanju, ali stručnjaci naglašavaju da je prevencija tokom celog života najvažnija. Žene, naročito u srednjim i poznim godinama, suočavaju se sa većim rizikom od osteoporoze i preloma. Razumevanje kako možemo ojačati i sačuvati kosti pomaže nam da što duže ostanemo aktivne i samostalne.

Naše kosti su živo tkivo koje se stalno menja – izgradnja je najintenzivnija u detinjstvu i mladosti, a vrhunac dostiže do 30. godine. Nakon tog perioda, posebno kod žena nakon četrdesete, razgradnja kostiju može početi da nadmašuje izgradnju, što vodi ka smanjenju gustine i većem riziku od preloma. Internista dr Džoj Bulger Bek objašnjava: „Većina koštane mase se stvara u mladosti, ali pravilne navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti mogu značajno usporiti gubitak i u starijem dobu.”

Gubitak koštane mase često prolazi neprimećeno sve dok ne dođe do preloma, a žene u menopauzi su posebno osetljive jer pad estrogena dodatno ubrzava razgradnju kostiju. Pored osteoporoze, čest je i osteoartritis, koji se takođe može ublažiti zdravim navikama.

Dr Bulger Bek ističe: „Važno je da žene razumeju da zdrave kosti nisu rezervisane samo za mlade, već da i u osamdesetoj godini možemo značajno uticati na njihovu čvrstinu i funkcionalnost.”

Evo pet ključnih navika za očuvanje kostiju:

1. Održavajte stabilnu i zdravu telesnu težinu – Niska težina povećava rizik od osteoporoze, dok gojaznost opterećuje zglobove. Nagli gubici i vraćanja kilograma (tzv. „jo-jo efekat”) mogu oslabiti kosti. Preporučuje se uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem i nemasnim proteinima, kao i konsultacija sa lekarom ili dijetetičarem kada menjate težinu.

2. Fizička aktivnost je neophodna – Vežbe snage i aktivnosti koje uključuju opterećenje, poput hodanja, džoginga, plesa ili penjanja uz stepenice, dokazano jačaju kosti i smanjuju rizik od preloma. Preporučuje se minimum 30 minuta kretanja skoro svakog dana, a vežbe za ravnotežu i istezanje dodatno sprečavaju padove.

3. Pravilna ishrana – Kalcijum i vitamin D su osnovni za mineralizaciju kostiju, a važni su i proteini, magnezijum, fosfor i vitamin K. Dobri izvori su mlečni proizvodi, bademi, zeleno povrće i riba bogata omega-3 masnim kiselinama. Po potrebi, treba se konsultovati sa lekarom o suplementaciji.

4. Redovni pregledi – Žene starije od 50 godina, kao i one sa rizičnim faktorima (porodična istorija, rana menopauza), trebalo bi povremeno da proveravaju gustinu kostiju radi pravovremenog uočavanja promena. Rano otkrivanje omogućava pravovremene mere.

5. Izbegavajte štetne navike – Pušenje, preterano konzumiranje alkohola i gaziranih pića negativno utiču na zdravlje kostiju i ubrzavaju razgradnju mase, povećavajući rizik od preloma.

Za žene svih uzrasta ulaganje u zdravlje kostiju znači kvalitetniji život, više pokretljivosti i samostalnosti čak i u poznim godinama. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Saznajte zbog čega se javljaju čukljevi kod žena, kako ih prepoznati i koje su opcije lečenja

Čukljevi, poznati i kao hallux valgus, predstavljaju deformitet na zglobu palca stopala i najčešće se pojavljuju kod žena srednjeg i starijeg doba. Ovaj problem može uzrokovati nelagodnost, smetnje pri hodu i otežan izbor obuće, što direktno utiče na svakodnevni život. Zbog toga je važno upoznati se sa stvarnim uzrocima i mogućim rešenjima ovog stanja.

Iako je često mišljenje da su čukljevi posledica isključivo neudobne obuće ili visokih potpetica, ortopedski hirurg dr Jorge Gil ističe da je uzrok mnogo kompleksniji. “Nije tačno da su visoke potpetice jedini razlog za pojavu čukljeva. Genetska predispozicija ima ključnu ulogu. Neudobna obuća može ubrzati razvoj deformiteta, ali sama po sebi nije dovoljan uzrok”, naglašava dr Gil. To znači da čak i žene koje biraju udobnu obuću mogu razviti čukljeve, posebno ako postoji porodična sklonost ovom problemu.

Simptomi se razlikuju – od blage nelagodnosti, preko jačih bolova, do situacija gde palac prelazi preko drugog prsta. Neke žene sa izraženim deformitetom ne osećaju bol, dok druge imaju tegobe čim primete prve promene. Važno je naglasiti da operacija nije uvek neophodna. “Česta je zabluda da je operativni zahvat uvek neophodan. Odluka se donosi prema tome koliko čukalj utiče na svakodnevne aktivnosti i bol”, objašnjava dr Gil.

Ako čukalj ne izaziva bol niti otežava svakodnevne aktivnosti, preporučuje se konzervativni tretman – nošenje šire i udobnije obuće, upotreba ortopedskih uložaka i zaštitnih jastučića kako bi se smanjio pritisak na zglob palca. Ove mere mogu usporiti napredovanje deformiteta i povećati udobnost tokom hodanja.

Međutim, ukoliko čukalj uzrokuje bolove, otežava izbor obuće ili dovodi do prelaska palca preko drugih prstiju, vreme je da se obratite ortopedu. “Operacija je opcija kada konzervativni tretmani ne pomažu i kada je kvalitet života ugrožen”, navodi dr Gil. Savremene hirurške metode su sve uspešnije, ali nisu neophodne u svim slučajevima.

Za žene koje primećuju promene ili osećaju bolove u predelu stopala, savetuje se pravovremeni pregled kod lekara. Samo stručna procena može dati tačnu dijagnozu i najbolji savet za lečenje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Zeleni izdanci belog luka bogati su antioksidansima i mogu biti posebno korisni za žene svih uzrasta

Mnoge žene koje vode računa o ishrani i zdravlju svoje porodice često se pitaju da li je bezbedno koristiti beli luk koji je proklijao, odnosno kada se na čenovima pojave zeleni izdanci. Ova dilema je naročito česta tokom proleća i jeseni, kada luk lakše klija dok ga skladištimo. Iako mnogi veruju da je ovakav beli luk pokvaren ili čak štetan, stručnjaci tvrde suprotno – proklijali beli luk ne samo da je siguran za upotrebu, već donosi i dodatne zdravstvene koristi.

Zeleni izdanci koji izbijaju iz čenova sadrže veće količine antioksidanasa – prirodnih jedinjenja koja pomažu organizmu da se zaštiti od štetnih efekata slobodnih radikala. Kako ističe dr Marija Petrović, specijalista nutricionizma, “klice belog luka sadrže određene antioksidanse u većoj koncentraciji nego svež beli luk, što može doprineti jačanju imunog sistema i zaštiti ćelija od oštećenja”. Posebno su važni za žene jer pomažu u prevenciji hroničnih bolesti i usporavaju procese starenja kože.

Još jedna prednost proklijalih čenova je blaži uticaj na želudac, što je korisno za osobe sa osetljivim digestivnim sistemom ili sklone gorušici. Dr Petrović dodaje: “Kod žena koje se žale na nelagodu posle konzumacije belog luka, klice mogu izazvati manje tegoba, a istovremeno obogatiti jelo posebnim ukusom i nutritivnom vrednošću”. Zeleni izdanci su idealni za dodavanje u salate, dresinge, marinade ili kao završni dodatak jelima, čime se sačuvaju hranljive materije.

Beli luk je potrebno baciti samo ako su čenovi postali mekani, naborani, razvili buđ ili neprijatan miris – u svim ostalim slučajevima, proklijali čenovi su potpuno jestivi i mogu se čuvati još nekoliko nedelja. Takođe, možete ih posaditi i dobiti novu biljku za upotrebu u kuhinji.

Za žene koje žele da što bolje iskoriste sezonske namirnice i smanje bacanje hrane, upotreba proklijalih čenova je odlična opcija. Dr Petrović savetuje: “Beli luk s klicama je dodatni izvor korisnih materija u svakodnevnoj ishrani, bez bojazni po zdravlje”.

Ako ste skloni alergijama, imate nedoumice ili posebne zdravstvene probleme, preporučuje se da se pre uvođenja novih namirnica konsultujete sa lekarom ili nutricionistom.