Desetogodišnja studija pokazuje da unos ultra-prerađene hrane nije direktno povezan sa slabljenjem mentalnih sposobnosti kod starijih osoba

Mnoge žene brinu o tome kako ishrana utiče na zdravlje mozga, posebno kada je reč o ultra-prerađenoj hrani poput grickalica, gotovih jela i prerađenog mesa. Novo istraživanje iz Amsterdama, sprovedeno na skoro 1.400 osoba starijih od 55 godina tokom deset godina, donosi važne vesti: nije pronađena značajna veza između konzumacije ultra-prerađene hrane i pogoršanja kognitivnih sposobnosti kod starijih. Istraživači su detaljno pratili kako ishrana utiče na rezultate kognitivnih testova, a pažnja je posebno bila usmerena na nivo obrade namirnica.

Rezultati su pokazali da sama količina ultra-prerađene hrane ne mora biti presudna za očuvanje mentalnih funkcija. Umesto toga, ističe se da je kvalitet celokupne ishrane daleko važniji faktor za zdravlje mozga. Dr Hanneke Vijnhoven, koautorka studije, objašnjava: “Naši podaci pokazuju da nije dovoljno analizirati samo koliko je hrana prerađena, već je važno posmatrati ukupnu ishranu i ravnotežu svih nutrijenata.” Ona savetuje da su obroci bogati voćem, povrćem i integralnim žitaricama najbolji način da podržimo mentalno zdravlje.

Nutricionistkinja Keri Gans dodaje da, iako ultra-prerađena hrana može biti rizična za pojavu određenih bolesti poput nekih karcinoma i bolesti srca, kada je u pitanju zdravlje mozga – nema razloga za veću zabrinutost osim opštih preporuka za uravnoteženu ishranu.

Za žene koje žele da očuvaju kognitivne funkcije, važno je ne izbacivati nužno svu ultra-prerađenu hranu, već se fokusirati na raznovrsne i uravnotežene obroke. Posebno se preporučuje unos vitamina, vlakana i zdravih masnoća koje pozitivno utiču na mozak. Ako primetite promene u pamćenju ili koncentraciji, obavezno se obratite lekaru. Pravilna ishrana je samo deo brige o zdravlju, pa su fizička aktivnost i mentalna stimulacija takođe ključni.

Japansko istraživanje otkriva da osobe sa B krvnom grupom sporije stare zahvaljujući snažnijem oporavku ćelija

Nedavna japanska studija, sprovedena na više od 5.000 starijih osoba, sugeriše da ljudi sa krvnom grupom B imaju određene prednosti kada je u pitanju tempo starenja i dužina života. Naučnici sa Univerziteta u Tokiju su kroz ovo istraživanje zaključili da osobe sa B krvnom grupom brže obnavljaju ćelije, njihova tkiva se lakše regenerišu, a imunološki sistem im je jači i otporniji tokom godina.

Krvna grupa je nasledna i ne menja se tokom života, a osim što je važna za transfuzije i trudnoću, novo saznanje pokazuje da može biti i značajan pokazatelj procesa starenja. Istraživanje je sprovedeno u Japanu, zemlji poznatoj po velikom broju stogodišnjaka – do septembra 2025. godine više od 99.000 ljudi je dočekalo 100. rođendan.

Rezultati studije pokazuju da ćelije kod osoba sa krvnom grupom B efikasnije podnose metabolički stres i bolje se oporavljaju od oštećenja. To doprinosi većoj otpornosti tkiva na starenje i stabilnosti imunološkog sistema. “Naše istraživanje sugeriše da određeni genetski faktori mogu uticati na brzinu biološkog starenja, ali to nije jedini element koji određuje životni vek”, izjavio je dr Kenji Sato, jedan od glavnih istraživača u ovom projektu.

Ipak, stručnjaci ističu da krvna grupa B nije presudni faktor za dugovečnost. Postoje i istraživanja koja pokazuju povećan rizik od nekih bolesti kod osoba sa ovim tipom krvi, kao što su kardiovaskularne bolesti ili rak želuca. U psihologiji se osobe sa B krvnom grupom često opisuju kao osetljivije i sklonije stresu.

Za žene je važno da, bez obzira na krvnu grupu, vode računa o zdravim navikama: uravnoteženoj ishrani, redovnom kretanju, mentalnoj higijeni i redovnim lekarskim kontrolama. “Genetika postavlja određene okvire, ali način života ima presudnu ulogu u našem zdravlju”, objašnjava dr Sato.

Ako ne znate kojoj krvnoj grupi pripadate, preporučuje se da to proverite pri prvoj laboratorijskoj analizi ili tokom redovne posete lekaru – to može biti važno u hitnim situacijama, ali i za celokupnu sliku vašeg zdravlja. Za sve dileme i preporuke, najbolje je obratiti se svom lekaru.

Novo japansko istraživanje pokazuje da zamah ruku i stil hoda odražavaju emocionalno i mentalno stanje

Naše emocionalno stanje često se može otkriti kroz način na koji hodamo i pokrete koje pravimo, pokazuju najnovija istraživanja iz Japana. Naučnici su analizirali kako odrasle osobe različitih godina tokom hoda koriste ruke i noge, i zaključili da upravo ti pokreti igraju ključnu ulogu u tome kako ispoljavamo osećanja. U okviru studije, volonterima su prikazivani video snimci ljudi koji hodaju, dok su glumci na snimcima pokušavali da se prisete emocija poput besa, radosti, tuge ili straha. Da bi se izbegao uticaj izraza lica, snimci su prikazivali isključivo pokrete tela. Posmatrači su uspevali da prepoznaju dominantno osećanje posmatrajući koliko su ruke i noge aktivni tokom hoda. Rezultati su otkrili da intenzivni i naglašeni pokreti ruku i nogu najčešće ukazuju na bes ili uzbuđenje, dok su diskretniji i manje izraženi pokreti povezani sa tugom ili strahom. Dr Mina Vakabajaši sa Međunarodnog instituta za napredna istraživanja telekomunikacija iz Kjota naglašava: “Hodanje je jedan od najprirodnijih i najizraženijih pokreta, pa promene u emotivnom stanju često utiču na stil kretanja.”

Za žene, prepoznavanje ovakvih signala može biti od koristi u svakodnevnim situacijama – u porodici, u društvu ili na poslu, ali i za bolje razumevanje sopstvenih reakcija. Ovo istraživanje otvara mogućnosti za razvoj pametnih nosivih uređaja koji bi mogli pratiti promene u hodu i tako pomoći u ranom otkrivanju stresa ili anksioznosti. Slična istraživanja pokazala su da algoritmi mogu delimično predvideti osećanja – poput ljutnje, tuge, radosti ili straha – procenjujući način hoda, što bi moglo doprineti unapređenju sistema za podršku mentalnom zdravlju.

Saveti za naše čitateljke: Ukoliko primetite kod sebe ili dragih osoba promene u hodu, kao što su pojačan ili usporen zamah ruku, to može ukazivati na promene u emotivnom stanju. U takvim slučajevima, preporučuje se razgovor ili savetovanje sa stručnjakom. Za tačnu dijagnozu i individualni savet uvek se obratite lekaru ili psihologu.