Simptomi poput peckanja i nadutosti mogu ukazivati na gastritis, naročito kod žena pod stresom ili sa neredovnim obrocima

Gastritis, odnosno upala sluzokože želuca, postaje sve češći problem među ženama svih uzrasta, posebno onih koje žive ubrzanim tempom i često su izložene stresu. Ignorisanje ranih simptoma ovog stanja može dovesti do ozbiljnih komplikacija sa želucem.

Najčešći prvi simptomi gastritisa uključuju osećaj peckanja ili bol u gornjem delu stomaka, mučninu, nadutost i gubitak apetita. Mnoge žene primećuju i težinu ili nelagodnost nakon jela, čak i kada pojedu malu količinu hrane. Ovi simptomi često se pripisuju stresu ili neredovnoj ishrani, pa mnogi ne shvate odmah da je u pitanju gastritis.

Nastanak gastritisa može biti uzrokovan raznim faktorima. Najčešći je bakterijska infekcija, ali i svakodnevne navike igraju značajnu ulogu: konzumiranje alkohola, česta upotreba lekova protiv bolova, preskakanje obroka i izloženost stresu povećavaju rizik od ovog oboljenja.

Dr Mirjana Petrović, gastroenterolog, naglašava: „Simptomi gastritisa ne treba zanemarivati, jer nelečen gastritis može dovesti do oštećenja sluzokože želuca i razvoja čira. Pravovremena reakcija i promena navika su ključni za prevenciju komplikacija.”

Ženama koje se susreću sa ovim tegobama preporučuje se prelazak na redovnu, laganu i manju ishranu, izbegavanje začinjene hrane i alkohola, kao i primena tehnika za smanjenje stresa poput šetnje ili joge. Ukoliko simptomi traju više dana, važno je posetiti lekara radi tačne dijagnoze i adekvatne terapije.

Gastritis se uspešno kontroliše promenom životnih navika i uz medicinsku pomoć. Za preciznu dijagnozu i savet, svakako se obratite stručnjaku.

Novo istraživanje otkriva da ovaj lek može smanjiti holesterol i doprineti boljem zdravlju krvnih sudova

Finasterid, poznat kao terapija za gubitak kose i uvećanu prostatu, sada privlači pažnju zbog još jednog pozitivnog efekta – mogućnosti da utiče na snižavanje holesterola i zaštitu srca. Ova nova saznanja posebno su interesantna ženama koje brinu o zdravlju partnera, ali i svima koji koriste slične lekove.

Američka studija koja je uključila hiljade učesnika pokazala je da muškarci na terapiji finasteridom imaju u proseku 30 jedinica niži holesterol u poređenju sa onima koji ne koriste lek. Dr Jaume Amengual, profesor sa Univerziteta Ilinois, ističe: “Primetili smo jasno smanjenje holesterola kod korisnika finasterida, što je bilo neočekivano i otvara nova pitanja o povezanosti hormona i metabolizma masti.”

Finasterid funkcioniše tako što snižava nivo dihidrotestosterona (DHT), hormona koji je odgovoran za gubitak kose i uvećanu prostatu. Prema najnovijim rezultatima, ovaj mehanizam potencijalno može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Istraživači su sproveli i eksperimente na životinjama izloženim ishrani bogatoj mastima, gde su miševi tretirani finasteridom pokazali niži holesterol, manje masnih naslaga u arterijama i slabiju upalu jetre.

Za žene je važno da znaju kako hormoni poput DHT-a utiču ne samo na kosu i prostatu, već i na celokupno zdravlje krvnih sudova i metabolizam masti. Promene u hormonskoj ravnoteži mogu imati širi uticaj, zato je preporuka da redovno proveravate nivo holesterola i konsultujete lekara o prevenciji srčanih oboljenja.

Dr Amengual naglašava: “Iako su rezultati ohrabrujući, važno je naglasiti da se finasterid ne propisuje kao lek prve linije za snižavanje holesterola, ali ovo otkriće može pomoći u daljem razumevanju uticaja hormona na zdravlje srca.”

Praktični saveti za žene uključuju: usvajanje zdravih navika u ishrani, redovno vežbanje i praćenje krvnih parametara, posebno u slučaju porodične istorije povišenog holesterola ili srčanih bolesti. Pre uzimanja bilo kakvih lekova, naročito hormonskih preparata, obavezno se posavetujte sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i preporuke, uvek se obratite stručnjaku.

Pravilna upotreba lekova protiv bolova može ubrzati olakšanje i povećati efikasnost, uz savete stručnjaka

Bolovi poput glavobolje, menstrualnih tegoba ili bolova u mišićima često pogađaju žene bez obzira na godine. U takvim situacijama, mnoge posežu za analgeticima koji se mogu nabaviti bez recepta. Međutim, važno je znati kako ih pravilno koristiti da bi delovali što brže i efikasnije, a istovremeno zaštitili svoje zdravlje.

Stručnjaci naglašavaju da je, iako su ovi lekovi lako dostupni, veoma važno biti umeren u upotrebi i, kada je moguće, konsultovati farmaceuta ili lekara. Prekomerno doziranje može prouzrokovati probleme sa jetrom, bubrezima ili želucem. Žene sa postojećim bolestima jetre, bubrega, čira na želucu ili povišenim krvnim pritiskom moraju posebno paziti, jer za njih važe dodatne preporuke. Prema rečima dr Milene Jovanović, specijaliste opšte medicine: “Osobe sa hroničnim bolestima moraju koristiti analgetike isključivo prema uputstvu zdravstvenog radnika”.

Izbor analgetika zavisi od vrste bola. Najčešće korišćeni su paracetamol, ibuprofen i naproksen. Paracetamol počinje da deluje za 30 do 45 minuta, ibuprofen za 30 do 60 minuta, dok naproksen postiže maksimalni efekat nakon jednog do dva sata. Kapsule sa tečnim punjenjem mogu delovati brže od klasičnih tableta, dok se rastvorljive tablete apsorbuju još efikasnije.

Način uzimanja leka takođe utiče na brzinu dejstva. Lekovi se generalno brže apsorbuju na prazan stomak, ali se kod ibuprofena, naproksena i aspirina preporučuje konzumiranje uz obrok radi zaštite želuca. Pojedine namirnice, posebno mlečni proizvodi, mogu smanjiti efikasnost pojedinih lekova, pa se savetuje da između obroka i antibiotika poput tetraciklina i fluorohinolona prođe više sati.

Da bi se tablete brže rastvorile i stigle do želuca, preporučuje se uzimanje uz punu čašu vode (oko 2,5 dl). Time se ubrzava početak delovanja leka.

Kofein iz kafe može dodatno pojačati efekat analgetika, naročito kod glavobolja i migrena, jer stimuliše rad creva i ubrzava apsorpciju. “Kombinacija male količine kafe i analgetika može povećati efikasnost leka, ali osobe sa osetljivim želucem treba da budu oprezne”, savetuje dr Jovanović.

Ženama koje često koriste lekove protiv bolova preporučuje se da pažljivo čitaju uputstva, biraju oblik leka koji im najviše odgovara, piju dovoljno vode i vode računa o ishrani. Dozu nikada ne treba prekoračiti, a kod hroničnih zdravstvenih problema neophodno je savetovati se sa lekarom.

Ukoliko bol ne prolazi ili posumnjate na ozbiljnije zdravstveno stanje, obavezno se obratite svom lekaru radi tačne dijagnoze i odgovarajuće terapije.