Stručnjaci upozoravaju da alkohol brže oštećuje pamćenje kod žena i povećava rizik od bolesti mozga

Dr Kevin Šet, profesor neurologije i neurohirurgije, ističe da prekomerni unos alkohola pre šezdesete godine može ozbiljno narušiti zdravlje mozga i pamćenje kod žena. Takođe, istraživanje iz 2022. godine, sprovedeno na više od 36.000 odraslih, ukazuje da čak i umerena dnevna konzumacija alkohola utiče na strukturu mozga. Zbog toga žene koje redovno konzumiraju alkohol mogu imati smanjen volumen mozga i pojačan gubitak sećanja.

Kako prekomerni alkohol utiče na pamćenje žena

Pre svega, alkohol direktno oštećuje moždane ćelije i dovodi do dehidracije moždanog tkiva. Ove promene najviše pogađaju hipokampus, deo mozga koji je ključan za formiranje novih sećanja. Štaviše, alkohol remeti rad neurotransmitera, hemijskih glasnika koji omogućavaju komunikaciju između moždanih ćelija. Kao rezultat, dolazi do smanjenja efikasnosti glutamata i GABA-e, što otežava skladištenje i prisećanje informacija. Osim toga, hronična upotreba alkohola sužava krvne sudove i smanjuje dotok kiseonika do mozga. Na taj način, ćelije u delovima mozga zaduženim za pamćenje i učenje postaju posebno ranjive.

Brojne posledice prekomernog konzumiranja alkohola

Pored direktnog uticaja na mozak, prevelika količina alkohola otežava apsorpciju važnih hranljivih materija, naročito vitamina B1 (tiamin). Nedostatak ovog vitamina može dovesti do ozbiljnih problema sa pamćenjem i pojave stanja poznatog kao Vernike-Korsakovljev sindrom (teškoće sa učenjem novih informacija, konfuzija, problemi sa hodom i vidom). S druge strane, žene sa lošom ishranom izložene su još većem riziku od ovih komplikacija. Takođe, alkohol štetno deluje i na druge organe, kao što su jetra, srce i pankreas. Ova oštećenja dodatno povećavaju rizik od moždanog udara, dijabetesa i gojaznosti, što sve dodatno ugrožava zdravlje mozga.

Praktični saveti za žene: zaštitite svoje pamćenje na vreme

Ako želite da smanjite rizik od problema sa pamćenjem, preporučuje se da prestanete sa prekomernim unosom alkohola pre šezdesete godine. Umesto toga, fokusirajte se na redovnu fizičku aktivnost, uravnoteženu ishranu i mentalne vežbe. „Mozak je poput štednog računa: svaka zdrava odluka je kao uplata koja se vremenom uvećava“, naglašava dr Kevin Šet. On dodaje: „Zanemarivanje mozga je kao da stalno podižete novac sa računa, što vodi do kognitivnog pada.“ Konačno, važno je redovno pratiti svoje zdravlje i obratiti pažnju na navike koje mogu uticati na mozak. Ako imate dilemu u vezi sa konzumacijom alkohola ili primetite probleme sa pamćenjem, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Iznenadne promene vida, kao što su talasaste linije ili mušice pred očima, zahtevaju hitnu pažnju oftalmologa

Iznenadne promene vida poput zamagljenja slike, pojave talasastih linija ili sitnih tačkica pred očima mogu biti prvi znak ozbiljnog očnog problema. Pre svega, mnoge žene u Beogradu i širom zemlje često ove simptome pripisuju umoru ili godinama. Međutim, dr Nenad Petrović, specijalista oftalmologije sa Vojnomedicinske akademije, naglašava koliko su rani znakovi važni za očuvanje zdravlja očiju.

Simptomi koji ukazuju na ozbiljne probleme sa vidom

Nažalost, žene često zanemare sitne promene, verujući da su prolazne. Takođe, simptomi kao što su naglo zamagljenje vida, osećaj zavese ili bleskovi svetlosti ponekad ukazuju na stanja koja zahtevaju brzu reakciju. Osim toga, crvenilo i bol u oku zajedno sa promenom vida razlog su da se što pre javite oftalmologu. Prema rečima dr Petrovića: „Ako se vid iznenada zamagli, pojave se mušice ili neka vrsta zavese, odmah se obratite oftalmologu. Bol ili crvenilo uz promenu vida su znak da ne treba čekati.“

Makula i svakodnevni život: zašto su promene opasne

Makula je centar naše mrežnjače i omogućava nam da jasno vidimo, čitamo i prepoznajemo lica. Kada dođe do oštećenja makule ili nastanka epiretinalne membrane (tanke opne na makuli), linije koje su nekad bile ravne mogu izgledati talasasto. Štaviše, dr Petrović objašnjava: „U žutoj mrlji nalazi se najveća koncentracija fotoreceptora. Gubitak centralnog vida znači gubitak sposobnosti čitanja i prepoznavanja lica.“ Ova promena ne zahteva uvek operaciju, ali odlaganje može smanjiti šanse za potpuni oporavak.

Jednostavan način da proverite vid kod kuće

Osim toga, zdravo oko može prikriti problem na drugom oku. Pre svega, proverite vid svakim okom posebno. Dr Petrović savetuje: „Pogledajte titl na televizoru ili okvir vrata, prvo jednim, pa drugim okom. Ako su slova nejasna ili deluju talasasto, obavezno zakažite pregled.“ Takođe, ovaj jednostavan test može vam pomoći da na vreme otkrijete promene.

Kada su mušice pred očima bezazlene, a kada zahtevaju pažnju

Većina žena tokom života primeti sitne „mušice“ pred očima. Uglavnom su to bezazlene promene staklastog tela povezane sa starenjem. Međutim, ukoliko se broj „mušica“ naglo poveća, pojave se bleskovi ili zavese, ili dođe do iznenadnog pogoršanja vida, odmah potražite stručnu pomoć. S druge strane, zanemarivanje ovih simptoma može dovesti do trajnih oštećenja vida. Kako kaže dr Nenad Petrović: „Od katarakte nećete oslepeti, ali od promena na mrežnjači ili makuli možete postati trajni invalid. Zato je važno da svaka nagla promena vida bude shvaćena ozbiljno.“

Preventiva i preporuke za žene

Stručnjaci savetuju da zdrave odrasle osobe na svake dve godine urade kompletan očni pregled. Žene sa dijabetesom, visokim krvnim pritiskom, bolestima štitaste žlezde ili kratkovidošću treba da idu kod oftalmologa češće. Za detaljnu procenu makule koristi se optička koherentna tomografija (OCT), bezbolna metoda koja daje jasnu sliku slojeva mrežnjače. Na kraju, svaka žena treba da zna: za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Pravovremena reakcija može sačuvati vaš vid i kvalitet života.

Studija iz Finske otkriva da žene koje kasno ležu imaju veći rizik od stresa i emotivnih problema

Novo istraživanje sprovedeno na više od 2.200 zaposlenih u Finskoj pokazuje važnu vezu između navika spavanja i mentalnog zdravlja. Žene koje su noćne ptice, odnosno kasno odlaze na spavanje, češće osećaju simptome anksioznosti i depresije. Naučnici sa University of Eastern Finland proučavali su kako biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, utiče na emocije i svakodnevnu ravnotežu.

Kao rezultat, istraživači su primetili da žene koje ostaju budne do kasno teže pronalaze balans između posla i privatnog života. Štaviše, kod njih je oporavak od svakodnevnih obaveza sporiji. Ovaj nalaz posebno je važan jer mnoge žene balansiraju radne zadatke i porodične odgovornosti, pa poremećen ritam sna dodatno otežava svakodnevnicu.

Zašto noćne ptice češće pate od problema sa mentalnim zdravljem

Osim toga, istraživanje ukazuje da žene koje su večernji tip imaju viši rizik za razvoj depresije (dugotrajni osećaj tuge) i anksioznosti (stalna napetost i briga). Na taj način, poremećeni ritam sna može izazvati hronični umor, što dodatno pogoršava psihičko stanje. Pored toga, česte smene dana i noći mogu izazvati neredovnu ishranu i manjak fizičke aktivnosti, što šteti celokupnom zdravlju.

Međutim, nije samo nedostatak sna problem. Pre svega, stres zbog teškoća u usklađivanju profesionalnog i privatnog života može doprineti mentalnim tegobama. Kao rezultat, žene koje su noćne ptice često osećaju opterećenje na više životnih polja.

Kako prepoznati simptome i poboljšati ravnotežu

Ako primetite da ste često umorne, razdražljive ili tužne, obratite pažnju na navike spavanja. S druge strane, redovno kasno ležanje može otežati jutarnje ustajanje i izazvati hronični umor. Štaviše, takav umor može pogoršati simptome depresije ili anksioznosti.

Glavna istraživačica, Ilona Merikanto, objašnjava: „Problemi mentalnog zdravlja među radno sposobnim ljudima predstavljaju sve veći izazov. Na ovaj način, mere za promociju ravnoteže između posla i privatnog života i oporavka od posla mogu da budu usmerene na prave ljude. Ovo će takođe promovisati blagostanje na poslu i smanjiti nejednakost na radnom mestu.“

Praktični saveti za žene koje su noćne ptice

Ako prepoznajete da ste noćna ptica, pokušajte postepeno da ležete ranije. Takođe, preporučuje se da izbegavate ekrane bar sat vremena pre spavanja, jer svetlost ekrana može poremetiti vaš biološki sat. Osim toga, izdvojite vreme za aktivnosti koje vas opuštaju i koje nisu vezane za posao.

Konačno, ako simptomi poput tuge ili nervoze postanu izraženi, potražite podršku lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.