Oko 700.000 ljudi u Srbiji ima hroničnu bubrežnu insuficijenciju, a prvi simptomi često izostaju do kasne faze bolesti

Hronična bolest bubrega predstavlja ozbiljan zdravstveni izazov koji pogađa približno 700.000 osoba u Srbiji, a žene su izložene riziku bez obzira na godine. Ova bolest uglavnom napreduje tiho, jer bubrezi ne šalju jasna upozorenja sve dok njihova funkcija ne bude značajno ugrožena. Upravo zato, rano prepoznavanje i prevencija su od suštinskog značaja. Stručnjaci naglašavaju da žene, posebno u srednjim i starijim godinama, treba da povedu računa o zdravlju bubrega zbog hormonskih promena, trudnoće, ali i povećane sklonosti ka infekcijama mokraćnih puteva.

Naši bubrezi svakodnevno prečiste oko 200 litara krvi, eliminišući štetne materije, regulišući krvni pritisak i održavajući ravnotežu tečnosti. Kod hronične bubrežne insuficijencije, ovi procesi su poremećeni, što može voditi ka ozbiljnim zdravstvenim posledicama, uključujući potrebu za dijalizom ili transplantacijom. Najveći izazov leži u tome što bolest najčešće ne izaziva bol niti druge očigledne simptome na početku, pa se često otkriva tek kada je funkcija bubrega već znatno smanjena.

Simptomi na koje bi žene trebalo da obrate pažnju su: izražen umor, otoci na nogama i licu, promenjena boja urina, pojačana potreba za mokrenjem tokom noći, povišen krvni pritisak i smanjen apetit. Profesor dr Zoran Kovačević, specijalista interne medicine-nefrolog, naglašava: “Kod većine pacijentkinja, bolest se otkriva sasvim slučajno, često kada je funkcija bubrega već ozbiljno narušena. Zato je važno redovno kontrolisati krv i urin, posebno kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom ili porodičnom istorijom bolesti bubrega.”

Sanja Bojić, koja se sa bubrežnom insuficijencijom suočava od 17. godine i ima iskustvo dvostruke transplantacije, navodi: “Život na dijalizi je nevidljivi invaliditet. Okolina često nema razumevanja za umor i ograničenja koja ova bolest donosi.”

Prevencija je ključ: žene mogu čuvati zdravlje bubrega unošenjem dovoljno vode, smanjenjem upotrebe soli u ishrani, redovnom kontrolom krvnog pritiska, blagovremenim lečenjem infekcija mokraćnih puteva i redovnim medicinskim pregledima. Takođe, savetuje se izbegavanje samoinicijativnog korišćenja lekova, posebno analgetika, jer mogu da oštete bubrege.

Ako primetite bilo koji od navedenih simptoma ili imate faktore rizika, obavezno se obratite lekaru radi analize krvi i urina. Uravnotežena ishrana, dovoljno fizičke aktivnosti i redovne kontrole pomažu u očuvanju zdravlja bubrega. Za tačnu dijagnozu i odgovarajući savet, konsultacija sa lekarom je neophodna.

Trnjenje, otok i promene na noktima su prvi znaci bolesti – evo kada je vreme za posetu lekaru

Stopala su često prvi deo tela gde žene mogu primetiti promene koje ukazuju na ozbiljnije zdravstvene probleme. Bez obzira na godine, posebno je važno obraćati pažnju na kožu, nokte i neobične senzacije u stopalima, jer takvi simptomi mogu biti prvi znaci poremećaja cirkulacije, dijabetesa, artritisa i drugih stanja.

Jedan od najčešćih simptoma su konstantno hladna stopala, čak i kada su temperature prijatne. Uzrok može biti slabija cirkulacija, koja je često povezana sa dijabetesom ili perifernom arterijskom bolešću – u ovom slučaju dolazi do suženja ili blokade arterija, što otežava dotok krvi. Kako objašnjava dr Bret Reder, rekonstruktivni hirurg: „Hladna stopala mogu da budu posledica oslabljenog arterijskog protoka, što je često povezano sa pušenjem, dijabetesom ili povišenim holesterolom.” Slične tegobe se mogu javiti i kod Rejnoove bolesti ili kod osoba sa usporenim radom štitaste žlezde, odnosno hipotireozom, kada je osećaj hladnoće izražen.

Peckanje, trnjenje ili žarenje u stopalima često ukazuje na oštećenje perifernih nerava, poznato kao periferna neuropatija. Ovakvi simptomi su česti kod osoba sa dijabetesom, ali mogu biti i posledica nedostatka vitamina B12 ili produženog konzumiranja alkohola. Povremeno, peckanje može biti povezano sa autoimunim bolestima ili određenim infekcijama. Dr Reder ističe: „Ukoliko je osećaj utrnulosti ili peckanja stalno prisutan, važno je da se konsultujemo sa lekarom.”

Crvenilo, otok i bol u predelu nožnog palca često su prvi znakovi upalnih procesa, poput gihta ili artritisa. Giht izaziva nagli i jak bol, najčešće u zglobu palca, ali slični simptomi mogu se javiti i kod uraslog nokta ili povrede koja se inficirala. „U određenim situacijama giht liči na stanja kao što su infekcija ili prelom, zato je važno postaviti tačnu dijagnozu”, navodi dr Reder. Ako se giht ne leči adekvatno i napadi se ponavljaju, može doći do trajnog oštećenja zglobova.

Zadebljali i žuti nokti na nogama najčešće ukazuju na gljivičnu infekciju, ali mogu biti i posledica povreda ili loše cirkulacije. Bitno je pratiti ovakve promene i na vreme se konsultovati sa stručnjakom, jer se problemi u ranoj fazi lakše rešavaju.

Redovno posmatranje stopala pomaže u ranom otkrivanju zdravstvenih problema. Saveti stručnjaka uključuju održavanje higijene, udobnu obuću, često menjanje čarapa i izbegavanje vlažnih sredina. Ako primetite rane koje ne zarastaju, promenu boje ili oblika noktiju, stalnu utrnulost, otok ili bol, najbolje je odmah potražiti savet lekara.

Za preciznu dijagnozu i preporuku obavezno se obratite svom lekaru ili specijalisti, posebno ukoliko imate hronične bolesti ili primetite nagle promene na stopalima.

Kejt bira zeleni smuti i zobene pahuljice, a stručnjaci otkrivaju zašto su ove opcije idealne za žene svih uzrasta

Poznata po zdravom načinu života, Kejt Midlton, vojvotkinja od Kembridža, pažljivo bira svoj doručak i tako održava vitalnost i energiju u 44. godini. Kao majka troje dece i članica kraljevske porodice, Kejt svakoga jutra bira nutritivno bogate i jednostavne obroke koje preporučuju i nutricionisti.

Jedna od njenih omiljenih opcija za početak dana je zeleni smuti, koji sama pravi od kelja, spiruline (plavo-zelene alge), spanaća, rimske salate, lišća korijandera i borovnica. Ova mešavina bogata je vitaminima, mineralima i antioksidansima, što je naročito važno za žene koje žele da očuvaju energiju i podrže hormonsku ravnotežu tokom dana.

Nutricionistkinja Gabrijela Pikok objašnjava: “Smuti poput ovog koji priprema Kejt odličan je način da ujutru unesete dovoljno vlakana, vitamina i biljnih proteina. Zeleno lisnato povrće sadrži magnezijum, dok spirulina pruža dodatne antioksidanse. Borovnice su poznate po tome što pomažu zdravlju mozga i imaju protivupalna svojstva.”

Ove vrste doručka jednostavne su za pripremu, pružaju dobru hidrataciju i stabilizuju nivo šećera u krvi za razliku od industrijskih žitarica. Prema Pikok, “kombinacija vlakana, antioksidanasa i proteina daje telu sve što je potrebno za energičan i fokusiran početak dana.”

Druga često birana varijanta za doručak su zobene pahuljice, koje su bogate rastvorljivim vlaknima i produžavaju osećaj sitosti. Nutricionistkinja Šarlot Faure Grin navodi: “Vlakna iz zobi pomažu regulaciji šećera u krvi i smanjuju potrebu za međuobrocima, što je važno za žene koje žele da održe stabilnu telesnu težinu.”

Ovakav način ishrane savetuje se ženama svih godina, jer doprinosi boljem raspoloženju, daje dugotrajnu energiju i smanjuje želju za brzom hranom tokom dana. Priprema je brza i praktična, što je čini dostupnom i zaposlenim ženama, majkama i svima sa dinamičnim stilom života.

Za najbolje efekte, stručnjaci predlažu da se smuti i zobene pahuljice obogaćuju sezonskim voćem ili orašastim plodovima. Bitno je i da se za personalizovane savete uvek posavetujete sa lekarom ili nutricionistom.