Nagla konfuzija i uznemirenost predveče često ukazuju na početak demencije, posebno kod žena starije dobi

Demencija je ozbiljno zdravstveno stanje koje najčešće pogađa stariju populaciju, a žene su posebno u riziku zbog dužeg životnog veka. Ovaj poremećaj prati postepeni gubitak pamćenja, teškoće u govoru i obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a broj obolelih je u stalnom porastu. Jedan od simptoma koji često iznenadi porodicu jeste tzv. ‘sundowning’ – pojava zbunjenosti i uznemirenosti tokom večernjih i popodnevnih sati.

Oko 20 odsto osoba sa demencijom ispoljava ovaj fenomen, koji se ogleda u naglim promenama ponašanja predveče. Osobe koje su tokom dana bile mirne mogu postati zbunjene, nervozne ili razdražljive. Prema rečima dr Smiljane Kostić, “sundowning može izazvati osećaj kao da je osoba na pogrešnom mestu, često govori da želi da ide kući ili traži članove porodice koji nisu prisutni”. Ovi simptomi su naročito izraženi kod određenih oblika demencije, poput demencije sa Lewyjevim telima.

Razlozi za večernju zbunjenost su brojni: umor krajem dana, poremećaji biološkog sata, nedostatak aktivnosti, ali i promene u okruženju ili osvetljenju. Kod žena koje neguju članove porodice, ovaj simptom može biti posebno izazovan jer se javlja u trenucima kada se očekuje mir. Dodatni stres može nastati i zbog manjka podrške ili manjeg broja osoblja u ustanovama za stare tokom večernjih sati.

Sundowning se može manifestovati upornim ponavljanjem istih pitanja, insistiranjem da se ode kući iako su već kod kuće, traženjem dece ili pokušajima odlaska na posao iako su u penziji. Često se javlja i nemir, hodanje po prostoriji, čupkanje odeće ili pokušaji da napuste dom bez jasnog razloga. “Osećaj intenzivne zbunjenosti može izazvati nervozu i osećaj nesigurnosti, kako kod osobe sa demencijom, tako i kod njenih bližnjih”, ističe dr Kostić.

Za žene koje brinu o obolelima, važno je prepoznati okidače – umor, glad, promene rutine ili svetlosne uslove. Preporučuje se da se održava dosledan dnevni raspored, smanji buka i stvori prijatna atmosfera predveče. Tehnike smirivanja kao što su lagana muzika ili tihi razgovori mogu olakšati simptome. Ukoliko primetite ovakve promene kod voljenih, važno je da se obratite lekaru radi procene i saveta.

Za tačnu dijagnozu i dalje smernice obavezno se konsultujte sa stručnjakom.

Opadanje kose je česta, ali prolazna posledica hemoterapije, a rast nove kose donosi pozitivne promene

Gubitak kose je jedna od najčešćih i emotivno zahtevnih nuspojava kroz koju mnoge žene prolaze tokom hemoterapije. Ova promena ne utiče samo na spoljašnji izgled, već može značajno narušiti i samopouzdanje. Razumevanje procesa opadanja i rasta kose pomaže ženama da se lakše prilagode promenama koje dolaze sa lečenjem. Hemoterapijski lekovi ciljaju brzorastuće ćelije, što uključuje i ćelije folikula dlake. Zbog toga se, pored kose na glavi, može javiti i gubitak trepavica, obrva i dlačica na telu. Neki lekovi češće izazivaju ovu nuspojavu, dok količina i brzina opadanja zavise od vrste terapije i doze. Opadanje obično počinje između druge i četvrte nedelje od početka terapije, a može se dešavati postepeno ili iznenada. Kod nekih žena dolazi do potpunog gubitka kose, dok kod drugih dolazi samo do proređivanja. Dobra vest je da je opadanje kose najčešće privremeno. Većina žena primeti početak rasta nove kose tri do šest meseci po završetku hemoterapije. Nova kosa može biti drugačije teksture ili boje – nekad tamnija, svetlija, kovrdžava ili čak gušća nego ranije, ali su te promene obično privremene. Kako ističe dr Ivana Petrović, onkolog: “Nova kosa je često gušća i zdravija, jer je organizam oslobođen stresa i toksina iz prethodnog perioda.” Iako ne postoji siguran način da se spreči opadanje kose, ponekad se tokom terapije koriste kape za hlađenje vlasišta, koje mogu smanjiti gubitak kose tako što hlade glavu i ograničavaju dotok leka do folikula dlake. Efikasnost ovih kapa varira i nisu prijatne za sve žene. “Uvek preporučujem razgovor sa lekarom o mogućim opcijama, kao i psihološku podršku u ovom periodu”, savetuje dr Petrović. Da bi se kosa što bolje sačuvala, savetuje se izbegavanje toplote, agresivnih šampona i bojenja kose tokom terapije. Marame, šeširi i perike mogu pomoći da se žena oseća prijatnije u svakodnevnim situacijama, dok blaga masaža vlasišta podstiče cirkulaciju i ublažava nelagodnost. Gubitak kose ne mora da znači gubitak identiteta ili ženstvenosti – mnoge žene upravo u ovom periodu otkriju snagu i novu perspektivu. Za sve informacije i savete vezane za gubitak kose ili druge nuspojave hemoterapije, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Ova bezbolna dijagnostička metoda pomaže ženama starijim od 40 godina da na vreme saznaju rizik od srčanih bolesti

Mnoge žene nisu svesne rizika od srčanih bolesti i šloga dok se ne pojave ozbiljni simptomi, ali savremena dijagnostika pruža novo rešenje – kalcijum skor test. Ovaj test je naročito značajan za žene starije od 40 godina, kao i za one sa porodičnom istorijom povišenog holesterola ili drugih faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja.

Kalcijum skor test je neinvazivno CT skeniranje koje meri količinu kalcifikovanog plaka u srčanim arterijama. Postupak je bezbolan, ne koristi kontrastno sredstvo i izlaže telo minimalnom zračenju. Rezultati testa se kreću od 0 do preko 200, gde viši skor znači veći rizik od koronarne bolesti i mogućih budućih infarkta.

Dislipidemija, odnosno poremećaj masti u krvi i povišen LDL („loš“) holesterol, značajno povećavaju rizik od srčanih i moždanih udara. Prema najnovijim međunarodnim smernicama, kalcijum skor test se preporučuje lekarima kao alat za precizniju procenu individualnog rizika i prilagođavanje preventivnih mera i terapije.

Za žene, posebno one koje su u menopauzi ili su primetile promene u lipidima, ovaj test može ukazati na oštećenja arterija pre pojave bilo kakvih simptoma. Kardiolog dr Nathaniel Lebowitz naglašava: „Kalcijum skor test omogućava da utvrdimo da li postoji nakupljanje plaka u srcu i da prepoznamo oštećenje mnogo ranije nego što to može klasičan test holesterola.“ Dr Kevin Shah dodaje: „Ovi rezultati olakšavaju procenu rizika i pomažu u donošenju odluka o lečenju i promenama načina života.“

Praktičan savet za žene je da redovno kontrolišu nivo holesterola, vode računa o ishrani i fizičkoj aktivnosti, i konsultuju se sa lekarom o potrebi za dodatnim testovima, poput kalcijum skor testa, posebno ako postoji porodično opterećenje ili drugi faktori rizika. Pravovremena dijagnostika omogućava da se preventivne mere primene na vreme i tako smanji mogućnost ozbiljnih komplikacija.

Ne zaboravite: za postavljanje tačne dijagnoze i pravilan savet uvek se obratite svom izabranom lekaru ili specijalisti za kardiovaskularne bolesti.