Diskretni znaci poput umora i promena raspoloženja mogu ukazivati na celijakiju, a rano otkrivanje sprečava komplikacije

Celijakija je autoimuna bolest pri kojoj organizam ne toleriše gluten – protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži – što dovodi do oštećenja sluzokože tankog creva. Iako oba pola mogu oboleti, žene, naročito u reproduktivnom i srednjem dobu, češće se suočavaju sa ovom dijagnozom. Problem je što su simptomi često blagi i raznovrsni, pa bolest može ostati neotkrivena dugi niz godina, dok posledice utiču na opšte zdravlje.

Najtipičniji znaci celijakije uključuju nadutost, stomačne tegobe, proliv ili zatvor, ali i simptome koje mnoge žene ne povezuju sa ovom bolešću – hronični umor, nenamerni gubitak težine, anemiju ili promene raspoloženja. Često se ove tegobe pripisuju stresu, hormonskim promenama ili ubrzanom načinu života. Međutim, ukoliko se izloženost glutenu nastavi kod osoba sa celijakijom, mogu se javiti i kožne promene, smanjena gustina kostiju (osteoporoza) ili problemi sa zubima.

Pedijatar dr Marija Petrović ističe: “Celijakija može izazvati raznolike simptome, a kod žena se često manifestuje kao anemija, hronični umor ili neobjašnjivi gubitak težine. Zato je važno obratiti pažnju na signale koje nam telo šalje.”

Kod dece celijakija može usporiti rast i razvoj, dok kod odraslih može uzrokovati trajna oštećenja creva ako se ne leči na vreme. Jedini način lečenja je striktna dijeta bez glutena, koja mora biti doživotna. Promena ishrane često veoma brzo olakšava tegobe i sprečava dalje komplikacije.

Dijagnoza celijakije postavlja se kombinacijom laboratorijskih testova i biopsije tankog creva. Ukoliko primetite uporne digestivne smetnje, neobjašnjivu slabost ili druge navedene simptome, obavezno se obratite svom lekaru. Za tačnu dijagnozu i preporuke konsultujte se sa stručnjakom.

Ženama koje sumnjaju na ovu bolest preporučuje se da vode dnevnik ishrane i simptoma, kao i da se informišu o bezglutenskim alternativama. Podrška porodice i okoline, ali i edukacija o pravilnoj ishrani, od ključnog su značaja za kvalitetan život sa celijakijom.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma omogućava bolju kontrolu bolesti i doprinosi boljem funkcionisanju u svakodnevici. Ne ignorišite signale svog tela – na vreme prepoznata celijakija sprečiće dugotrajne posledice.

Korišćenje i deljenje slušalica može dovesti do problema sa ušima, posebno kod fizički aktivnih žena

Slušalice su postale neizostavni deo svakodnevice mnogih žena – koriste se tokom šetnje, vežbanja, na poslu ili kod kuće. Prosečno, ljudi ih nose i do 88 sati mesečno. Iako se najviše govori o zaštiti sluha, manje pažnje obraća se na to da slušalice, naročito one koje se stavljaju direktno u ušni kanal (tzv. bubice), mogu biti idealno mesto za razmnožavanje bakterija i gljivica.

Ušni kanal je prirodno zaštićen ušnom masti i sitnim dlačicama koje sprečavaju prodor nečistoća i pomažu samočišćenju. Međutim, korišćenje slušalica koje potpuno zatvore ušni kanal može narušiti ovu prirodnu ravnotežu. Rizik je posebno izražen kod žena koje nose slušalice tokom fizičkih aktivnosti, jer znojenje dodatno povećava vlažnost uha. Kako objašnjava Rina Vong, naučna saradnica iz oblasti zdravstvenih nauka: “Slušalice koje sede direktno u uhu pojačavaju toplotu i vlažnost, što stvara idealne uslove za razvoj bakterija i gljivica.”

Studija iz 2025. godine otkriva da osobe koje koriste ‘bubice’ imaju povećan rizik od infekcija uha, naročito ako povremeno dele slušalice sa drugima. Deljenje slušalica prenosi mikroorganizme sa jedne osobe na drugu, što može izazvati svrab, crvenilo, upale ili bol u uhu. Zdrava mikroflora uha može biti narušena, otvarajući put štetnim bakterijama i gljivicama.

Žene bi trebalo da obrate pažnju na simptome poput svraba, crvenila, bola, pojačanog lučenja cerumena ili osećaja zapušenosti uha. Ako osetite bilo koji od ovih simptoma, preporučuje se poseta lekaru. Rina Vong naglašava: “Dugotrajno korišćenje slušalica može da utiče na prirodnu funkciju samočišćenja uha, pa je važno praviti pauze i omogućiti ušima da ‘prodišu’.”

Praktični saveti za očuvanje zdravlja ušiju su:
– Redovno čistite slušalice prema uputstvu proizvođača, koristeći blaga sredstva za dezinfekciju
– Izbegavajte deljenje slušalica sa drugima, bez obzira na bliskost
– Pravite pauze nakon svakih sat vremena korišćenja
– Ukoliko primetite višak ušne masti ili druge promene, ne čistite uši sami štapićima, već se obratite stručnjaku
– Razmislite o slušalicama koje ne zatvaraju ušni kanal potpuno, poput modela sa koštanom provodljivošću

Za svaku sumnju ili tegobu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Migrena često pogađa žene svih uzrasta, a rano prepoznavanje simptoma i adekvatna terapija mogu poboljšati kvalitet života.

Migrene predstavljaju jedan od najčešćih neuroloških poremećaja, posebno izražen kod žena u reproduktivnim i srednjim godinama. Ova bolest može značajno uticati na svakodnevni život, a procenjuje se da svaka treća žena doživi makar jedan napad migrene tokom života. Zbog toga je važno znati kako pravovremeno prepoznati simptome i potražiti stručnu pomoć.

Za razliku od obične glavobolje, migrena se javlja kao snažan, pulsirajući bol, najčešće na jednoj strani glave. Pored bola, mnoge žene osećaju mučninu, povraćanje i izraženu osetljivost na svetlost, zvuke ili mirise. Napadi migrene mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, što otežava ispunjavanje svakodnevnih obaveza, brigu o porodici ili posao.

Kod pojedinih žena, migreni prethodi tzv. „aura“, odnosno neurološki simptomi poput bljeskova svetlosti, zamagljenog vida, trnaca u rukama ili problema sa govorom. Ovi znaci služe kao upozorenje na skori napad i mogu pomoći da se na vreme reaguje.

Neurolog dr Ana Petrović ističe: “Migrena nije samo jaka glavobolja. To je složen poremećaj sa brojnim simptomima, a kod žena hormon estrogen može igrati značajnu ulogu u učestalosti napada. Zato su neki periodi, poput menstrualnog ciklusa ili menopauze, često povezani sa češćim pojavama migrene.”

Osim genetskih faktora, migrenu mogu pokrenuti i stres, neredovan san, hormonske promene, određene namirnice, kao i nagle promene vremena. Zbog toga je korisno voditi dnevnik simptoma, kako biste lakše prepoznali i izbegavali potencijalne okidače.

Pravilno izabrana terapija može značajno umanjiti učestalost i intenzitet napada. Preporučuje se da žene sa čestim ili jakim glavoboljama potraže savet lekara, koji će na osnovu dijagnoze preporučiti odgovarajući tretman i preventivne mere. Među savetima stručnjaka su redovan i kvalitetan san, smanjenje stresa, uravnotežena ishrana i boravak u tihom, zamračenom prostoru tokom napada.

Za preciznu dijagnozu i preporuku terapije, obavezno se obratite svom lekaru. Nemojte zanemarivati simptome, jer uz pravu podršku i lečenje, migrena ne mora biti prepreka za ispunjen i kvalitetan život.