Novo istraživanje otkriva da žene lakše prevazilaze gubitak supružnika, dok je kod muškaraca češće narušeno zdravlje

Najnovija japanska studija, sprovedena na više od 26.000 ljudi starijih od 65 godina, donosi izuzetno važne uvide u to kako žene i muškarci reaguju na gubitak životnog partnera. Tokom istraživanja, naučnici su pratili više od hiljadu osoba koje su ostale bez supružnika i analizirali 37 različitih zdravstvenih pokazatelja posle ovog značajnog događaja.

Rezultati pokazuju da muškarci češće doživljavaju pogoršanje fizičkog i mentalnog zdravlja nakon smrti partnerke. Najčešće se javljaju osećaj usamljenosti, slabija podrška iz okoline i povećana upotreba alkohola. S druge strane, žene su mnogo češće prijavljivale bolje opšte zdravlje i veće zadovoljstvo životom u godinama koje slede nakon gubitka, mada se kod njih može javiti smanjenje fizičke aktivnosti.

Ova otkrića su posebno značajna za dame koje žele da razumeju na koji način se menjaju njihovo psihičko i fizičko stanje u poznijim godinama i kako da se bolje nose sa stresnim životnim situacijama. Stručnjaci naglašavaju važnost čuvanja snažnih društvenih veza i traženja podrške u okruženju. Vođa istraživanja, dr Kenjiro Kawaguchi, ističe: „Naše istraživanje pokazuje da žene, iako prolaze kroz tugu, često uspevaju da pronađu nov smisao i veće zadovoljstvo u životu nakon što ostanu same.“

Psiholog Aaron Brinen dodaje: „Muškarcima često nedostaje emocionalna podrška nakon gubitka, što može negativno uticati na njihovo zdravlje. Za razliku od toga, žene su obično bolje povezane sa prijateljima i porodicom, što im pomaže da se oporave.“

Praktični saveti za žene koje su izgubile partnera podrazumevaju održavanje redovnih kontakata sa porodicom i prijateljima, uključivanje u društvena dešavanja i brigu o fizičkom zdravlju kroz kretanje i zdrave navike. Ukoliko primetite da tuga, anksioznost ili promena u svakodnevnom funkcionisanju traju duže vreme, preporučuje se razgovor sa stručnjakom. Za preciznu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Saznajte kada je vakcina protiv tetanusa neophodna i kako pravilno reagovati na posekotine ili ubodne rane

Povrede nastale na oštrim metalima ili prilikom nagazivanja na ekser nisu retke, posebno u svakodnevici žena koje vode računa o deci i porodici. Iako su ove situacije neprijatne, važno je znati da je rizik od tetanusa mali, ali brza i pravilna reakcija može biti ključna za zdravlje. Tetanus je ozbiljna infekcija koju izaziva bakterija Clostridium tetani i nastaje kada ona prodre kroz oštećenu kožu. Najugroženiji su nevakcinisani, stariji od 65 godina te osobe sa oslabljenim imunitetom ili hroničnim oboljenjima, poput dijabetesa.

Simptomi tetanusa obično se pojavljuju od 7 do 10 dana nakon povrede i uključuju ukočenost i grčeve mišića, posebno u vilici i vratu, otežano disanje i gutanje, ali i poremećaje srčanog ritma. U najtežim slučajevima mogu nastupiti oštećenja nerava, prelomi kostiju ili čak sepsa. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i odlazak lekaru su od izuzetne važnosti. Vakcina protiv tetanusa sadrži inaktivisani toksin, koji podstiče stvaranje zaštitnih antitela. Većina žena u Srbiji primila je ovu vakcinu u detinjstvu, ali zaštita vremenom slabi. Ako ne znate kada ste poslednji put primili vakcinu ili je od tada prošlo više od 10 godina, preporučuje se da vakcinu primite posle ozbiljnije povrede, naročito ako je rana duboka, prljava, ubodna, nastala ujedom životinje, otvorenim prelomom ili opekotinom.

Specijalista opšte medicine, dr Ana Petrović, naglašava: “Ukoliko se ne sećate datuma poslednje vakcinacije, ili imate ozbiljniju ranu, najbolje je da se što pre javite lekaru. Pravovremena vakcina može u potpunosti sprečiti razvoj tetanusa.”

Za žene koje brinu o deci ili starijima, važno je znati da svaku sumnjivu povredu treba odmah oprati čistom vodom, koristiti antiseptik i što pre tražiti savet lekara. Redovno obnavljanje vakcinacije i pravovremena imunizacija ostaju najbolja zaštita. Za sve nedoumice ili simptome, obratite se svom izabranom lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Pravilno birane vežbe i svakodnevno kretanje mogu poboljšati zdravlje srca i smanjiti nivo holesterola

Povišen holesterol jedan je od najčešćih zdravstvenih izazova sa kojima se žene suočavaju, naročito nakon četrdesete godine, jer povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Promena životnih navika, posebno uvođenje redovne fizičke aktivnosti, ima ogroman uticaj na regulaciju holesterola i očuvanje zdravlja srca.

Holesterol je masna supstanca neophodna za izgradnju ćelija, ali ukoliko se zadrži u visokim vrednostima, može da se taloži na zidovima krvnih sudova i dovede do suženja arterija. Postoje dve vrste holesterola: LDL (“loš” holesterol) i HDL (“dobar” holesterol). Cilj je smanjiti LDL i povećati HDL, čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja.

Redovno vežbanje posebno pomaže ženama da povise nivo HDL holesterola, dok se istovremeno poboljšava odnos između LDL i HDL. Prve pozitivne promene mogu se primetiti već posle nekoliko nedelja kontinuiranih aktivnosti. Kako ističe dr Snežana Petrović, specijalista interne medicine: “Vežbanje umerenog intenziteta, barem pet puta nedeljno, može znatno doprineti snižavanju holesterola i poboljšanju ukupnog zdravlja srca.”

Za žene koje žele da regulišu holesterol, preporučuju se sledeće fizičke aktivnosti:
– Brzo hodanje je odličan izbor za svakodnevno kretanje, posebno za početnice i one koje imaju osetljive zglobove.
– Trčanje ili lagani džoging, umerenog tempa, pomaže i u regulaciji telesne mase i lipidnog statusa.
– Vožnja bicikla angažuje celo telo, a manje opterećuje zglobove u odnosu na trčanje.
– Plivanje je savršena opcija za žene sa viškom kilograma ili bolovima u zglobovima, jer voda rasterećuje telo.
– Trening snage sa laganim opterećenjem može povećati HDL holesterol i održati mišićnu masu, što je posebno važno u menopauzi.
– Joga ne samo da smanjuje stres, već može doprineti i poboljšanju lipidnog profila i regulaciji telesne mase.

Optimalno je posvetiti najmanje 150 minuta nedeljno umerenoj fizičkoj aktivnosti, što se može podeliti na 30 minuta dnevno. Dva puta nedeljno preporučuje se raditi i vežbe snage. Sitne promene, kao što su korišćenje stepenica umesto lifta ili kraće šetnje tokom pauze, takođe mogu imati pozitivan efekat.

Dr Petrović dodaje: “Redovno kretanje, čak i u manjim dozama, ima kumulativni efekat na zdravlje krvnih sudova. Važno je da svaka žena pronađe aktivnost koja joj odgovara i uklopi je u svakodnevni ritam.”

Žene sa povišenim holesterolom ili one koje su u rizičnoj grupi (nasledni faktori, menopauza, gojaznost) trebalo bi redovno da prate krvnu sliku i konsultuju se sa lekarom pre početka novog režima vežbanja. Promene navika često mogu biti dovoljne za kontrolu blažih povišenja, dok ozbiljnija stanja zahtevaju stručni nadzor.

Za preciznu dijagnozu i savet uvek se obratite lekaru.