Komentari i ponašanje očeva mogu oblikovati odnos prema hrani i izgledu kod mladih žena – evo šta treba znati

Sve više žena u Srbiji primećuje da način na koji očevi pričaju o ishrani i izgledu može snažno uticati na njihov odnos prema hrani i telu. Fenomen poznat kao „badem tata“ opisuje očeve koji su zaokupljeni zdravom hranom i fizičkim izgledom, često vodeći razgovore o dijetama, kalorijama i vežbanju i sa sobom i sa decom.

Carlee D., koja ima 35 godina, priča da se od detinjstva navikla da je sa ocem često razgovarala o hrani i fizičkom izgledu. „Ako ne priča o sebi, pita mene i moju braću i sestre o našim navikama u ishrani i vežbanju“, kaže Carlee. Ona ističe da je takvo okruženje dovelo do poremećaja u ishrani, kada je jela samo kuvana jaja, jabuke i crnu kafu, sledeći očeve restriktivne navike.

Psihološkinja dr Sadi Foks navodi da roditelji – i majke i očevi – svojim ponašanjem i rečima mogu uticati na razvoj poremećaja ishrane kod dece. „Deca uče posmatranjem roditelja, čak i kada roditelji ništa ne izgovore“, ističe dr Rejčel Rodžers, profesorka psihologije. Kada se deca neprestano izlažu porukama o izgledu i pravilima ishrane, takve vrednosti usvajaju i često razvijaju slične stavove.

Iako se češće govori o uticaju majki, ne sme se zanemariti ni uloga očeva. Očevi koji često komentarišu izgled ili ishranu, bilo svoju ili dece, mogu nenamerno izazvati nesigurnost, lošu sliku o telu i nezdrave navike kod devojčica, ali i dečaka.

Stručnjaci preporučuju roditeljima i ženama da sa decom vode otvorene razgovore i izbegavaju komentarisanje težine i izgleda, dok je bolje naglasak staviti na zdrave navike umesto na broj kilograma ili kalorije. Ako primetite kod sebe ili dece znake poremećaja ishrane – kao što su opsednutost dijetama, preskakanje obroka ili osećaj krivice nakon jela – preporučuje se potražiti stručnu pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Razumevanje porodične dinamike i svesna promena načina komunikacije o hrani i telu može znatno doprineti izgradnji zdravijeg odnosa prema izgledu, posebno kod devojčica i mladih žena.

Simptomi poput umora, nesanice i promena raspoloženja mogu ukazivati na poremećaj hormona kod žena svih uzrasta

Hormonski disbalans postaje sve češća pojava među ženama različitih godina, a često se simptomi poput hroničnog umora, promena raspoloženja, nesanice i varijacija telesne težine pripisuju svakodnevnom stresu ili obavezama. Međutim, kako objašnjava dr Stanislava Živković, internista-endokrinolog, iza ovih tegoba može stajati poremećaj hormona koji ima snažan uticaj na opšte zdravlje.

Endokrini sistem, koji čine žlezde odgovorne za lučenje hormona, utiče na gotovo sve funkcije tela: od metabolizma, energetskog nivoa, do emocionalnog balansa i plodnosti. Kada su hormoni u balansu, osećamo se dobro, ali i najmanja odstupanja mogu izazvati brojne probleme.

Posebno je važno obratiti pažnju na rad štitne žlezde, koja se nalazi na prednjem delu vrata i ima ključnu ulogu u regulaciji metabolizma. Poremećaji kao što su hipotireoza ili hipertireoza postaju sve češći. Simptomi mogu biti neprimetni i razvijati se tokom dužeg vremenskog perioda. Dr Živković ističe: „Štitna žlezda utiče na rad srca, temperaturu tela, raspoloženje i nivo energije. Zato je važno obratiti pažnju na promene i javiti se lekaru ukoliko primetite neobjašnjiv umor, gubitak ili dobijanje kilograma, kao i promene u radu srca.“

Pored štitne žlezde, i polni hormoni, poput estrogena i progesterona, su izuzetno bitni za žensko zdravlje. Neravnoteža ovih hormona može izazvati neredovan ciklus, smanjenu plodnost, kao i pojavu akni, nesanicu i česte promene raspoloženja. Dr Mirjana Anđelić, ginekolog i subspecijalista za sterilitet i fertilitet, naglašava: „Hormonski disbalans je čest uzrok neplodnosti kod žena, ali i neprijatnih simptoma u perimenopauzi i menopauzi. Prvi korak je pravovremena dijagnostika.“

Hormoni stresa, poput kortizola, takođe mogu uticati na zdravlje, posebno kod žena izloženih dugotrajnom stresu ili emocionalnom pritisku. Dugotrajno povišen nivo ovih hormona može dovesti do problema sa snom, slabijeg imuniteta i povećanog rizika od hroničnih bolesti.

Za prevenciju i otkrivanje hormonskog disbalansa, važno je redovno obavljati preventivne preglede i analize hormona, naročito ako se javljaju neobjašnjivi simptomi. Preporučuje se vođenje dnevnika simptoma, održavanje zdrave ishrane, fizička aktivnost i smanjenje stresnih situacija. Ako problemi potraju, savetuje se poseta izabranom lekaru ili endokrinologu radi detaljnije analize.

Za svaku dijagnozu i preporuku, obratite se svom lekaru.

Japansko istraživanje otkriva da osobe sa B krvnom grupom sporije stare zahvaljujući snažnijem oporavku ćelija

Nedavna japanska studija, sprovedena na više od 5.000 starijih osoba, sugeriše da ljudi sa krvnom grupom B imaju određene prednosti kada je u pitanju tempo starenja i dužina života. Naučnici sa Univerziteta u Tokiju su kroz ovo istraživanje zaključili da osobe sa B krvnom grupom brže obnavljaju ćelije, njihova tkiva se lakše regenerišu, a imunološki sistem im je jači i otporniji tokom godina.

Krvna grupa je nasledna i ne menja se tokom života, a osim što je važna za transfuzije i trudnoću, novo saznanje pokazuje da može biti i značajan pokazatelj procesa starenja. Istraživanje je sprovedeno u Japanu, zemlji poznatoj po velikom broju stogodišnjaka – do septembra 2025. godine više od 99.000 ljudi je dočekalo 100. rođendan.

Rezultati studije pokazuju da ćelije kod osoba sa krvnom grupom B efikasnije podnose metabolički stres i bolje se oporavljaju od oštećenja. To doprinosi većoj otpornosti tkiva na starenje i stabilnosti imunološkog sistema. “Naše istraživanje sugeriše da određeni genetski faktori mogu uticati na brzinu biološkog starenja, ali to nije jedini element koji određuje životni vek”, izjavio je dr Kenji Sato, jedan od glavnih istraživača u ovom projektu.

Ipak, stručnjaci ističu da krvna grupa B nije presudni faktor za dugovečnost. Postoje i istraživanja koja pokazuju povećan rizik od nekih bolesti kod osoba sa ovim tipom krvi, kao što su kardiovaskularne bolesti ili rak želuca. U psihologiji se osobe sa B krvnom grupom često opisuju kao osetljivije i sklonije stresu.

Za žene je važno da, bez obzira na krvnu grupu, vode računa o zdravim navikama: uravnoteženoj ishrani, redovnom kretanju, mentalnoj higijeni i redovnim lekarskim kontrolama. “Genetika postavlja određene okvire, ali način života ima presudnu ulogu u našem zdravlju”, objašnjava dr Sato.

Ako ne znate kojoj krvnoj grupi pripadate, preporučuje se da to proverite pri prvoj laboratorijskoj analizi ili tokom redovne posete lekaru – to može biti važno u hitnim situacijama, ali i za celokupnu sliku vašeg zdravlja. Za sve dileme i preporuke, najbolje je obratiti se svom lekaru.