Brzo prepoznavanje znakova i pravovremena prevencija ključni su za zaštitu od meningitisa, posebno kod dece i osoba sa slabim imunitetom.

Meningitis je opasna infekcija moždanih ovojnica koja može postati životno ugrožavajuća u roku od samo jednog dana, a najosetljivije grupe su deca, mladi i ljudi sa oslabljenim imunitetom. Epidemija koja je nedavno pogodila Veliku Britaniju podsetila je koliko je važno znati kako se bolest prenosi i koji su prvi simptomi. Iako u Srbiji ove godine nije bilo slučajeva, lane je u prvih šest meseci registrovano osam obolelih, sa jednom smrtnim ishodom kod deteta.

Meningitis mogu uzrokovati bakterije ili virusi, a najteže forme uglavnom su povezane sa bakterijskom infekcijom. Bolest se najčešće prenosi kapljičnim putem, preko pljuvačke, kijanja, kašljanja ili direktnog kontakta sa zaraženom osobom. Simptomi se najčešće pojavljuju iznenada i uključuju visoku temperaturu, jaku glavobolju, ukočen vrat, mučninu, povraćanje, pospanost ili konfuziju. Kod male dece simptomi mogu biti razdražljivost, odbijanje hrane i karakterističan osip koji ne bledi na pritisak.

Za žene, naročito majke i one koje rade sa decom, važno je da znaju da su deca i ljudi sa slabijim imunitetom najugroženiji. Prevencija je izuzetno važna – redovno i temeljno pranje ruku, izbegavanje kontakta sa zaraženima i vakcinacija gde je to moguće, značajno smanjuju šanse za obolevanje.

Infektolog prof. dr sci med. Darko Nožić naglašava: “Meningitis je bolest koja se razvija brzo, a brzina prepoznavanja i terapije je presudna za ishod. Ukoliko primetite nagle promene u zdravstvenom stanju, naročito kod dece, obavezno se odmah obratite lekaru.”

Terapija zavisi od uzročnika – kod bakterijskog meningitisa neophodni su antibiotici što pre, dok se virusne forme najčešće leče simptomatski. Moderna medicina značajno smanjuje rizik od komplikacija, ali samo ako se lečenje započne na vreme.

Vakcinacija protiv bakterija koje uzrokuju najteže oblike kod nas nije obavezna, ali se preporučuje za decu i osobe sa slabim imunitetom. Pravovremena vakcinacija, brzo prepoznavanje simptoma i hitna reakcija mogu spasiti život. Ako sumnjate na meningitis ili primetite simptome poput iznenadne temperature, glavobolje ili ukočenog vrata, ne čekajte – odmah potražite medicinsku pomoć i konsultujte se sa lekarom.

Vitamini i minerali od vitalnog značaja za zdravlje žena – stručnjaci izdvajaju šta je važno u svakoj fazi života

Kroz različite životne faze, žene se suočavaju s promenama koje utiču na potrebe za vitaminima i mineralima. Od puberteta do menopauze, pravilnim izborom suplemenata moguće je očuvati zdravlje i vitalnost organizma.

U dvadesetim godinama poseban akcenat treba staviti na dovoljan unos gvožđa, što je naročito bitno za devojke sa obilnim menstruacijama. Nedostatak ovog minerala može izazvati umor i slabost, pa je važno redovno proveravati krvnu sliku. Pored toga, folna kiselina je od presudnog značaja za žene koje planiraju trudnoću jer doprinosi razvoju zdravog nervnog sistema kod bebe.

Kada dođu tridesete, u prvi plan dolaze vitamini B grupe i vitamin D. „U ovom periodu žene često balansiraju između posla i porodice, što može dovesti do iscrpljenosti. Vitamin B12 i B6 pomažu u očuvanju energije i funkcije nervnog sistema“, ističe nutricionistkinja Leslie Bonci. Takođe, vitamin D je važan za bolju apsorpciju kalcijuma i jačanje kostiju.

Četrdesete godine donose hormonalne promene koje mogu uticati na gustinu kostiju i mišićnu masu. U ovom periodu preporučuje se povećani unos kalcijuma i magnezijuma, kao i omega-3 masnih kiselina koje podržavaju zdravlje srca i smanjuju upale. „Kako se približava menopauza, žene su izloženije gubitku koštane mase. Važno je uvesti dodatke kalcijuma i vitamina D, ali i nastaviti sa fizičkom aktivnošću“, naglašava dr Navya Mysore.

U pedesetim i kasnijim godinama, prioritet postaje očuvanje zdravlja srca, mozga i očiju. Osim vitamina D i kalcijuma, savetuje se i unos antioksidanasa poput vitamina C i E, koji štite ćelije od oksidativnog stresa. „Dodaci ishrani su samo deo šire slike – pravilan način ishrane i redovno kretanje ostaju najvažniji faktori dugoročnog zdravlja“, podseća Bonci.

Pre nego što uvedete bilo koji dodatak, preporučuje se konsultacija sa lekarom, posebno ako ste već na terapiji ili imate zdravstvene probleme, jer određeni vitamini i minerali mogu uticati na dejstvo lekova ili izazvati neželjene reakcije. Za tačnu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.

Kratak dah i bol u grudima prilikom penjanja uz stepenice su signali na koje žene ne bi trebalo da ostanu ravnodušne

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti među ženama širom sveta, a pravovremeno prepoznavanje simptoma može spasiti život. Dr Džeremi London, poznat kardiohirurg i osoba koja je preživela infarkt, posebno upozorava žene da ozbiljno shvate signale koje im telo šalje tokom svakodnevnih aktivnosti kao što je penjanje uz stepenice. On ističe da mnoge žene često umor, kratak dah ili nelagodnost u grudima pripisuju svojim godinama ili stresu, zanemarujući mogućnost da se radi o simptomima srčanih oboljenja. Kako kaže: „Ako prilikom napora kao što je penjanje uz stepenice ili nošenje namirnica osetite bol u grudima ili ostanete bez daha, a ti simptomi nestanu kada se odmorite, to je ozbiljan crveni alarm.“

Iz sopstvenog iskustva, dr London naglašava opasnost ignorisanja hroničnog umora i osećaja sličnog gorušici, jer ga je upravo to dovelo do bolnice. Posebno upozorava na tri ključna faktora rizika: pušenje, nezdrava ishrana i visok krvni pritisak. Ove navike i zdravstvena stanja mogu uzrokovati suženje arterija, što smanjuje dotok kiseonika i hranljivih materija do srca.

Simptomi na koje žene treba da obrate pažnju uključuju bol ili neugodu u grudima tokom napora (na primer dok penjete stepenice, iznosite smeće ili idete u kraću šetnju), kratak dah pri obavljanju običnih aktivnosti, nemogućnost da leže ravno bez više jastuka zbog nedostatka vazduha, kao i oticanje nogu ili zglobova. Važno je znati da su simptomi kod žena često suptilniji ili atipični – umor, mučnina ili bol u leđima takođe mogu biti znak upozorenja. „Većina ljudi promeni navike kako bi izbegla nelagodu – parkiraju bliže, koriste lift – ali time samo prikrivaju problem. Budite iskrene prema sebi i svom zdravlju, poricanje neće pomoći”, poručuje dr London.

Prevencija igra ključnu ulogu: redovno vežbanje, zdrava ishrana, prestanak pušenja i kontrola krvnog pritiska značajno smanjuju rizik od srčanih bolesti. Ako primetite navedene simptome, važno je odmah posetiti lekara radi detaljne provere i saveta. Za tačnu dijagnozu i preporuke u vezi sa svojim zdravljem, obavezno se obratite svom izabranom lekaru.