Najnovije istraživanje otkriva da usporen govor može ukazivati na početne promene u mozgu, posebno kod žena u menopauzi

Nedavna studija Univerziteta u Torontu otkriva da usporavanje govora, kao i duže pauze tokom razgovora, mogu biti među prvim pokazateljima kognitivnog opadanja kod žena. Učestvovalo je 125 ispitanika starosti od 18 do 90 godina, a rezultati su posebno značajni za žene srednjih i starijih godina. Kod njih su promene u govoru često zapažene ranije, čak i pre pojave klasičnih simptoma poput zaboravnosti.

Iako s vremena na vreme svi imamo problema sa prisećanjem reči, stručnjaci upozoravaju da je važno obratiti pažnju na brzinu govora i učestalost pauza. “Promene u brzini govora mogu odražavati promene u radu mozga”, naglašava kognitivni neuronaučnik dr Jed Meltzer. On ističe da usporen govor može biti pouzdaniji indikator promena u mozgu od same zaboravnosti ili poteškoća sa nalaženjem pravih reči.

Tokom istraživanja, učesnici su imali zadatak da opisuju određene scene i imenuju predmete. Pokazalo se da oni koji govore brže, lakše i brže dolaze do odgovora, dok su oni sa sporijim govorom češće pravili pauze i sporije obrađivali informacije. Ovakve promene najčešće se dešavaju kod starijih žena, naročito u periodu menopauze, što je povezano sa hormonskim promenama i povećanim rizikom od kognitivnog pada.

Važno je znati da usporavanje govora ne znači automatski razvoj ozbiljnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest, ali može biti signal da je potrebno obratiti veću pažnju i eventualno reagovati na vreme. Naučnici su primetili da kod osoba sa promenama u mozgu tipičnim za Alchajmerovu bolest, tempo govora postaje znatno sporiji, a pauze između reči duže, čak i kada još nema izraženih problema sa pamćenjem.

Praktičan savet za žene svih uzrasta je da prate kako komuniciraju i da obrate pažnju na eventualne promene u brzini izgovora ili formiranju rečenica. Ukoliko primetite da vi ili neko vama blizak govori sporije ili češće zastajkuje, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili neuropsihologom. Rano prepoznavanje ovih simptoma može doprineti očuvanju mentalnog zdravlja i prevenciji ozbiljnijih problema. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite zdravstvenom stručnjaku.

Kajsije su bogate vitaminima, vlaknima i antioksidansima – saznajte zašto povoljno utiču na žensko telo tokom letnjih meseci

Sezona kajsija donosi brojne benefite za žensko zdravlje i lepotu. Ovo voće, koje je posebno popularno leti, obiluje vlaknima, vitaminima i antioksidansima, čineći ga odličnim izborom za negu kože, dobar vid i pravilan rad creva.

Kajsije su sastavljene od oko 85% vode, pa pružaju prijatno osveženje i pomažu u održavanju hidratacije tokom toplih dana. Preporučuje se da ih jedete sveže, dok sušene varijante treba konzumirati umereno, naročito ako vodite računa o unosu šećera.

Jedna šolja svežih kajsija sadrži skoro 11% preporučene dnevne količine vlakana, što doprinosi boljoj probavi i može sprečiti zatvor. Rastvorljiva vlakna omekšavaju stolicu, olakšavajući pražnjenje creva, dok nerastvorljiva povećavaju njen volumen – ovo je posebno korisno ženama sa sporijom probavom, tokom trudnoće ili menopauze. Vlakna u kajsijama takođe pomažu u regulaciji šećera i holesterola u krvi, što je važno za prevenciju srčanih oboljenja.

Kajsije su i dobar izvor vitamina C – šolja kajsija obezbeđuje oko 17% dnevnih potreba za ovim vitaminom. Vitamin C jača imunitet i pomaže u proizvodnji kolagena, koji je zaslužan za elastičnost i mladalački izgled kože. Dermatološkinja dr Ana Petrović naglašava: “Vitamin C je ključan za zdravlje kože, ali i za odbranu organizma od infekcija. Redovno konzumiranje voća bogatog ovim vitaminom može doprineti svežini tena i jačem imunitetu.”

Pored toga, kajsije sadrže i vitamin A, koji je važan za zdravlje očiju, naročito za dobar vid pri slabom svetlu i očuvanje zdravlja rožnjače. Ovo čini kajsije idealnim izborom za žene koje mnogo vremena provode pred ekranima ili u zatvorenom prostoru.

Antioksidansi u kajsijama, kao što su beta-karoten i fenolna jedinjenja, štite ćelije od oštećenja i usporavaju starenje, a takođe smanjuju rizik od hroničnih bolesti, uključujući srčana oboljenja i određene vrste karcinoma.

Saveti za konzumaciju: Najbolje ih je jesti sveže, kao užinu ili dodatak salatama i jogurtu. Sušene kajsije birajte bez dodatog šećera i jedite ih u manjim količinama. Kajsije uključite u raznovrsnu, balansiranu ishranu bogatu voćem i povrćem.

Za sve nedoumice ili konkretne zdravstvene probleme, obavezno se posavetujte sa lekarom.

Nedavna studija potvrđuje da optimalan unos vitamina B1, B2, B3, B6 i folata posebno koristi ženama posle 50. godine

Novo, opsežno istraživanje u kojem je učestvovalo više od 220.000 ljudi, otkrilo je da povišen nivo određenih vitamina B može značajno smanjiti rizik od moždanog udara, naročito kod žena srednjih godina i starijih. Analiza je sprovedena na osnovu podataka iz dve velike nacionalne studije koje su pratile ispitanike tokom dvadeset godina. Moždani udar ostaje jedan od glavnih uzroka invaliditeta kod odraslih, a žene starije od 50 godina su posebno u riziku.

U okviru analize, istraživači su pratili unos i vrednosti vitamina B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin), B6 (piridoksin) i folata (prirodni oblik vitamina B9) u krvi. Pokazalo se da su žene sa višim nivoima ovih vitamina imale manju verovatnoću za moždani udar. Međutim, zaštitni efekat ovih vitamina bio je ograničen do određene granice – dodatno povećanje nije donosilo dodatnu korist.

Dr Simin Liu, jedan od autora istraživanja i direktor centra za globalno zdravlje u Kaliforniji, naglašava značaj pravilne ishrane: “Naši podaci ukazuju da izbalansirana ishrana bogata određenim B vitaminima može igrati značajnu ulogu u prevenciji moždanog udara, posebno kod žena u srednjim i starijim godinama.”

B vitamini su neophodni za zdravlje nervnog sistema, stvaranje energije i očuvanje krvnih sudova. Njihov manjak može povećati nivo homocisteina u krvi, što je jedan od faktora rizika za moždani udar.

Nutricionistkinja dr Sonja Angelone savetuje da se vitamini B najpre unose putem raznovrsne hrane. “Najbolje je osloniti se na hranu bogatu vitaminima B, kao što su spanać, avokado, integralne žitarice, mahunarke i nemasno meso živine,” ističe dr Angelone. “Dodaci ishrani nisu uvek potrebni, osim ako lekar ne utvrdi deficit.”

Žene koje žele da umanje rizik od moždanog udara trebalo bi da u svakodnevnu ishranu uvedu više povrća, orašastih plodova, mahunarki i integralnih žitarica, uz redovno vežbanje i izbegavanje pušenja. Preporučuje se i povremena provera nivoa vitamina B u krvi, posebno nakon 50. godine.

Ukoliko imate nedoumice u vezi sa unosom vitamina ili simptome nedostatka, obratite se svom izabranom lekaru ili nutricionisti. Za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte stručnjaka.