Korišćenje i deljenje slušalica može dovesti do problema sa ušima, posebno kod fizički aktivnih žena

Slušalice su postale neizostavni deo svakodnevice mnogih žena – koriste se tokom šetnje, vežbanja, na poslu ili kod kuće. Prosečno, ljudi ih nose i do 88 sati mesečno. Iako se najviše govori o zaštiti sluha, manje pažnje obraća se na to da slušalice, naročito one koje se stavljaju direktno u ušni kanal (tzv. bubice), mogu biti idealno mesto za razmnožavanje bakterija i gljivica.

Ušni kanal je prirodno zaštićen ušnom masti i sitnim dlačicama koje sprečavaju prodor nečistoća i pomažu samočišćenju. Međutim, korišćenje slušalica koje potpuno zatvore ušni kanal može narušiti ovu prirodnu ravnotežu. Rizik je posebno izražen kod žena koje nose slušalice tokom fizičkih aktivnosti, jer znojenje dodatno povećava vlažnost uha. Kako objašnjava Rina Vong, naučna saradnica iz oblasti zdravstvenih nauka: “Slušalice koje sede direktno u uhu pojačavaju toplotu i vlažnost, što stvara idealne uslove za razvoj bakterija i gljivica.”

Studija iz 2025. godine otkriva da osobe koje koriste ‘bubice’ imaju povećan rizik od infekcija uha, naročito ako povremeno dele slušalice sa drugima. Deljenje slušalica prenosi mikroorganizme sa jedne osobe na drugu, što može izazvati svrab, crvenilo, upale ili bol u uhu. Zdrava mikroflora uha može biti narušena, otvarajući put štetnim bakterijama i gljivicama.

Žene bi trebalo da obrate pažnju na simptome poput svraba, crvenila, bola, pojačanog lučenja cerumena ili osećaja zapušenosti uha. Ako osetite bilo koji od ovih simptoma, preporučuje se poseta lekaru. Rina Vong naglašava: “Dugotrajno korišćenje slušalica može da utiče na prirodnu funkciju samočišćenja uha, pa je važno praviti pauze i omogućiti ušima da ‘prodišu’.”

Praktični saveti za očuvanje zdravlja ušiju su:
– Redovno čistite slušalice prema uputstvu proizvođača, koristeći blaga sredstva za dezinfekciju
– Izbegavajte deljenje slušalica sa drugima, bez obzira na bliskost
– Pravite pauze nakon svakih sat vremena korišćenja
– Ukoliko primetite višak ušne masti ili druge promene, ne čistite uši sami štapićima, već se obratite stručnjaku
– Razmislite o slušalicama koje ne zatvaraju ušni kanal potpuno, poput modela sa koštanom provodljivošću

Za svaku sumnju ili tegobu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Održavanje ravnoteže mikroba u ustima može smanjiti rizik od bolesti srca, mozga i karcinoma

U našim ustima živi oko 700 različitih vrsta mikroba koji se nalaze na zubima, desnima i jeziku, a njihova uravnoteženost ima veliki uticaj ne samo na zdravlje usne duplje, već i na čitavo telo. Čak i uz redovnu oralnu higijenu, ovi mikroorganizmi su stalni stanovnici naših usta i mogu doprineti očuvanju zdravlja ili, u slučaju disbalansa, povećati rizik od raznih bolesti. Naučna istraživanja su povezala promene u mikrobiomu usta sa nastankom karcinoma, kardiovaskularnih oboljenja, kao i neuroloških poremećaja, poput Alchajmerove bolesti.

Akintunde Emiola, istraživač mikrobioma, pojašnjava: “Ljudi obično imaju određene mikrobe u specifičnim proporcijama. Kada se ta proporcija promeni, to može da ima veze sa razvojem bolesti.” Na primer, povećan unos šećera može pogodovati bakterijama koje narušavaju zdravlje zuba i desni. Međutim, ravnoteža mikroorganizama u ustima utiče i na druge organe. Neke bakterije iz usne šupljine mogu lučiti supstance koje završavaju u krvotoku, pa tako mogu uticati na funkcije srca, pluća ili mozga.

Ženama se posebno savetuje da vode računa o zdravlju usne šupljine, jer su određene bakterije povezane sa povećanim rizikom od raka debelog creva, jednjaka i pluća. Colin Combs, stručnjak za neurodegenerativne bolesti, kaže: “Mislimo da vrsta bakterija koje žive u ustima može da luči supstance koje mogu da uđu u naš krvotok, uđu u mozak i izazovu poremećaje.” Njegov istraživački tim proučava da li ove supstance mogu doprineti nastanku Alchajmerove bolesti.

Potpuno uništavanje mikroba u ustima nije poželjno, jer korisne bakterije štite zdravlje. Emiola dodaje: “Kada uništite sve mikrobe, oni problematični se brže ponovo naseljavaju. Ali, ako posebno ciljate loše mikrobe, to omogućava dobrima da ponovo nasele okruženje.” Istraživanja se trenutno fokusiraju na razvoj lekova koji uklanjaju samo štetne bakterije, a ne remete korisne vrste.

Praktični saveti za očuvanje oralnog zdravlja kod žena uključuju redovno pranje zuba, korišćenje zubnog konca i izbegavanje prekomernog unosa šećera. Takođe, preporučuju se redovne posete stomatologu i pažnja na promene u ustima, poput krvarenja desni ili upornih ranica. Za tačne savete i dijagnozu uvek se obratite svom lekaru.

Redovni ginekološki pregledi i vakcinacija su najefikasnija zaštita od visokorizičnih tipova HPV-a koji mogu uzrokovati ozbiljne promene.

Humani papiloma virus (HPV) jedan je od najzastupljenijih virusa u svetu, a njegov uticaj na žensko zdravlje posebno je značajan. Poznato je da postoji više od 200 različitih tipova HPV-a, pri čemu su neki potpuno bezopasni, dok drugi nose ozbiljan rizik za žene svih uzrasta, uključujući mogućnost razvoja raka grlića materice. Većina ljudi će tokom života biti u kontaktu sa HPV-om, često bez simptoma. Najčešći način prenosa je seksualnim putem, ali promene na koži i sluzokoži mogu se javiti i na drugim mestima. Niskorizični tipovi obično izazivaju bradavice na koži ili genitalijama – one nisu opasne po zdravlje, ali mogu biti neprijatne i zahtevaju pažnju.

Najopasniji su visokorizični sojevi, posebno tipovi 16 i 18, koji su najčešće povezani sa razvojem malignih bolesti kod žena, a naročito sa rakom grlića materice. Statistike ukazuju da su redovni ginekološki pregledi i HPV testiranja najdelotvorniji način za pravovremeno otkrivanje i prevenciju ozbiljnih posledica.

Dr Zorica Petrović, specijalista ginekologije, naglašava: “Najvažnije je da žene ne ignorišu promene na svom telu, posebno one koje se pojavljuju na koži ili sluzokoži. Pravovremena poseta lekaru može sprečiti razvoj ozbiljnih bolesti.”

Iako bradavice koje se pojave na koži ili genitalijama obično izgledaju bezopasno, ako se ne prate ili ne leče, mogu u retkim slučajevima dovesti do komplikacija, naročito kod visokorizičnih tipova. Većina promena se povlači spontano, ali one koje traju duže od nekoliko nedelja ili se menjaju zahtevaju obaveznu konsultaciju sa stručnjakom.

Prevencija je ključ – osim redovnih ginekoloških pregleda i HPV testiranja, postoji i vakcina koja štiti od najopasnijih tipova virusa. Vakcina se preporučuje devojčicama i devojkama pre stupanja u seksualne odnose, ali i ženama koje nisu ranije bile vakcinisane.

Žene svih uzrasta treba da obrate pažnju na pojavu bradavica, neuobičajenog sekreta, krvarenja ili drugih promena na koži i sluzokoži. Za tačnu dijagnozu i preporuke najbolje je obratiti se lekaru, jer pravovremeno otkrivanje i lečenje značajno smanjuje rizik od ozbiljnih posledica koje HPV može izazvati.