Doktorka Snežana Bašić otkriva male korake koji mogu značajno poboljšati zdravlje srca kod žena svih generacija

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti među ženama u Srbiji, a promena životnih navika i ishrane ima ključnu ulogu u prevenciji. Doktorka Snežana Bašić, internista kardiolog sa čak 40 godina iskustva, savetuje da i najmanje promene u svakodnevici mogu napraviti veliku razliku, naročito kod žena srednjih godina i starijih.

Prema rečima doktorke Bašić, važno je pažljivo birati namirnice koje unosite. Ona navodi: “Nikada ne bih kupila ceđeni nar ili paradajz u flaši. Ne znate kakvog je kvaliteta voće koje je neko drugi cedio, niti da li sadrži štetne materije. Mnogo je sigurnije i zdravije da to uradite sami kod kuće.” Takođe upozorava da industrijski prerađeni proizvodi mogu sadržati plesni koje ugrožavaju zdravlje.

Jedan od njenih glavnih saveta je da voće treba jesti u celom obliku, jer su vlakna izuzetno važna za varenje i smanjenje holesterola. „Kada ljuštite pomorandžu, nemojte uklanjati bele trakice – u njima su vlakna koja pomažu vašem organizmu“, kaže doktorka. Dodaje i da bi povratak jednostavnim navikama iz vremena naših baka mogao doprineti dugovečnosti i boljem zdravlju.

Redovno proveravanje krvne slike i lipidnog statusa savetuje i mlađim ženama, jer je, prema njenim rečima, gojaznost u porastu čak i kod dece. “Nekada su sistematski pregledi bili obavezni, danas to često zaboravljamo. Kontrola holesterola i šećera u krvi treba da bude redovna, a gornje granice holesterola nisu jedini pokazatelj rizika za srce”, ističe ona.

Posebnu pažnju skreće na proizvode koji se reklamiraju kao zdravi, poput industrijskog “grčkog jogurta”. Često sadrži palmino ulje i skrob, što ga čini bitno drugačijim od pravog jogurta od mleka. Preporučuje i da ne izbacujete prirodni med iz ishrane, jer on sadrži korisne supstance koje jačaju imunitet.

Za žene koje žele da sačuvaju zdravlje srca, doktorka Bašić savetuje povratak jednostavnim obrocima, više svežeg voća i povrća, izbegavanje industrijske hrane i redovne šetnje ili fizičku aktivnost. “Osvrnite se na način života svojih baka i deka, oni su znali šta znači zdrava ishrana i dugovečnost”, poručuje doktorka Bašić.

Za preciznu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Stalna analiza prošlih događaja povećava stres i utiče na zdravlje – stručnjaci otkrivaju efikasne strategije za prekid ovog obrasca

Ruminacija, odnosno uporno vraćanje na iste misli i događaje iz prošlosti, predstavlja čest problem među ženama, posebno u odraslom dobu. Ova navika podrazumeva neprestano preispitivanje sopstvenih reči i postupaka, a psiholozi ističu da je kod žena češća zbog načina na koji su socijalizovane – uče se da budu empatične, pažljive i da konstantno analiziraju odnose sa drugima. Već u detinjstvu, devojčice razvijaju sklonost da obraćaju pažnju na emocije i potrebe okoline. Iako empatija može doprineti kvalitetnijim odnosima, bez razvijenih emocionalnih veština lako prelazi u samokritičnost i stalno analiziranje svake situacije.

Naučna istraživanja potvrđuju da žene češće od muškaraca koriste ruminaciju kao odgovor na stres i tugu. Psihološkinja Suzan Nolen-Hoeksema, koja je godinama proučavala ovaj fenomen, utvrdila je da ruminacija ne samo da prati depresivna stanja, već ih može i produžiti. Stalno analiziranje dovodi do jačanja anksioznosti, osećaja stida i ograničava mogućnost da se sagleda šira slika ličnih potencijala.

“Ruminacija nije samo emocionalna navika – ona je i zdravstveni problem”, naglasila je Nolen-Hoeksema. Ovakav način razmišljanja može produžiti stresnu reakciju u organizmu, što povećava rizik od hroničnih tegoba poput nesanice, povišenog krvnog pritiska i slabljenja imuniteta.

Za žene koje prepoznaju kod sebe sklonost ka preteranom preispitivanju, stručnjaci preporučuju razvijanje emocionalne regulacije. To uključuje tehnike svesnosti (mindfulness), vođenje dnevnika osećanja ili razgovor sa psihologom. Psiholog Mark Brackett savetuje: „Važno je prepoznati trenutak kada misli više ne vode ka rešenju, već samo produbljuju brigu.”

Praktikovanje tehnika opuštanja, kao što su duboko disanje i fizička aktivnost, može pomoći da se prekinu ciklusi ruminacije. Takođe, usmeravanje pažnje na aktivnosti koje pričinjavaju zadovoljstvo može preusmeriti fokus sa negativnih na pozitivna iskustva.

Ako primetite da ruminacija utiče na vaše zdravlje ili svakodnevno funkcionisanje, preporučuje se savetovanje sa stručnjakom. Za preciznu dijagnozu i podršku obratite se lekaru.

Nova istraživanja pokazuju da stabilne pacijentkinje možda ne moraju uzimati ovu terapiju doživotno – odluka isključivo uz nadzor lekara.

Mnoge žene koje su prebolele infarkt miokarda suočavaju se s pitanjem koliko dugo treba nastaviti sa beta-blokatorima, posebno nakon što prođe godinu dana od incidenta. Ovo je naročito važno za žene starije od 50 godina, koje češće imaju povišen kardiovaskularni rizik. Najnovija multicentrična studija iz Južne Koreje, predstavljena na skupu American College of Cardiology i objavljena u uglednom medicinskom časopisu, donosi ohrabrujuće podatke: ako su pacijentkinje stabilne najmanje godinu dana nakon infarkta i nemaju dodatne komplikacije, beta-blokatore možda neće morati uzimati do kraja života.

U studiji je učestvovalo više od 2.500 ljudi prosečne starosti 63 godine, a svi su praćeni tri godine nakon što su godinu dana uzimali beta-blokatore. Rezultati pokazuju da su ozbiljni kardiovaskularni događaji bili gotovo jednako učestali kod onih koji su nastavili i kod onih koji su, uz nadzor kardiologa, prekinuli terapiju. “Odluka o prestanku terapije mora biti individualizovana i doneta isključivo u dogovoru sa lekarom”, naglašava jedan od autora studije.

Beta-blokatori deluju tako što usporavaju rad srca i snižavaju krvni pritisak, smanjujući tako opterećenje srca i rizik od novih srčanih tegoba. Iako su standardna terapija nakon infarkta, mogu izazvati neželjene efekte poput umora, vrtoglavice, slabije tolerancije fizičkog napora, pa čak i promena raspoloženja. Mnoge žene navode da im smanjenje broja lekova može poboljšati svakodnevno funkcionisanje i doprineti kvalitetu života.

Prekid terapije dolazi u obzir kod žena koje su stabilne, nemaju srčanu slabost, aritmije ili anginu, i kod kojih je srčana funkcija očuvana. Dr Ivana Petrović, specijalista kardiologije, savetuje: “Važno je da svaka žena koja razmišlja o promeni terapije to učini isključivo uz redovno praćenje i savetovanje sa svojim kardiologom.” Ona upozorava i da samostalno prekidanje terapije može biti rizično i dovesti do pogoršanja stanja.

Za sve žene koje su zabrinute zbog dugotrajne terapije, preporuka je da aktivno razgovaraju sa svojim lekarom i razmotre mogućnosti individualnog pristupa. Savremena kardiologija se zalaže za personalizovano lečenje i izbegavanje nepotrebne upotrebe lekova, posebno onda kada to može poboljšati kvalitet života pacijentkinja. “Zajedničko donošenje odluka i redovne kontrole su ključ uspešnog oporavka i prevencije novih problema”, zaključuje dr Petrović.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.