Stručnjaci ističu koliko je važno da žene prepoznaju i kontrolišu stres radi očuvanja zdravlja

Nova saznanja pokazuju da dugotrajan stres i trauma mogu uticati na rizik od tumora kod žena. Ovu vezu ističe dr Li Erin Konili, američka doktorka koja godinama pomaže ženama da se izbore sa dijagnozom raka. Pre svega, ona upozorava da produženi stres često prethodi pojavi bolesti kod njenih pacijentkinja. Iako nauka još nije dokazala da stres sam izaziva rak, važno je razumeti ovaj potencijalni uticaj.

Naime, dugotrajan stres i trauma utiču na celokupno zdravlje žene kroz složen mehanizam. Takvi događaji uključuju razvod, porodične probleme, gubitak posla ili višemesečnu brigu o bolesnim članovima porodice. U tim slučajevima, u telu se aktivira takozvani HPA sistem (osovina mozak-nadbubrežna žlezda). On reguliše hormone stresa, pre svega kortizol. Kada je stres prisutan dugo, nivo ovih hormona ostaje visok i može izazvati nesanicu, probleme sa težinom i anksioznost. Zbog toga, imuni sistem postaje slabiji, što može povećati rizik od raznih bolesti.

Kako dugotrajan stres i trauma povećavaju rizik od tumora kod žena

Pored toga, dr Konili objašnjava da višak hormona stresa potiskuje imunitet i podstiče upalne procese u telu. To može poremetiti rad ćelija i doprineti razvoju bolesti, uključujući i rak. „Višak ovih hormona može da potisne imunološku funkciju, podstakne upalne procese i poremeti normalno funkcionisanje ćelija“, ističe dr Konili. Na taj način, hronična upala može povećati opasnost od tumora.

Međutim, s druge strane, velike studije nisu pronašle jasnu vezu između stresa i pojave raka dojke. Takođe, tokom perioda stresa mnogim ženama pada motivacija da vode računa o zdravim navikama. Kao rezultat, povećava se rizik od bolesti, ne samo zbog stresa, već i zbog loših navika koje ga često prate.

Praktični saveti za žene: kako smanjiti uticaj stresa

Štaviše, stručnjaci preporučuju ženama da vode računa o kvalitetnom snu, uravnoteženoj ishrani i redovnom kretanju. Pored toga, važno je pronaći vreme za opuštanje i aktivnosti koje prijaju, kao što su šetnje u prirodi ili druženje sa dragim osobama. „Lečenje i ublažavanje stresa trebalo bi da budu važan deo brige o pacijentima obolelim od raka“, naglašava dr Konili.

Na kraju, žene bi trebalo da prepoznaju znakove preopterećenja i da potraže pomoć kada je potrebno. Konačno, redovni preventivni pregledi i zdrav način života ostaju najvažniji koraci za smanjenje rizika od bolesti. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Mnoge žene u perimenopauzi i menopauzi prijavljuju neobične reakcije na progesteron. Stručnjaci objašnjavaju razloge i nude praktične savete.

Sve više žena širom sveta prijavljuje različite tegobe povezane sa progesteronska osetljivost tokom hormonske terapije. Najčešće su pogođene žene koje prolaze kroz perimenopauzu ili menopauzu, posebno one koje koriste hormonsku terapiju radi ublažavanja simptoma kao što su valunzi, nesanica i promena raspoloženja. Zbog toga je ovaj zdravstveni problem postao važan za žensku populaciju, jer značajno utiče na svakodnevni život i dobrobit.

Simptomi kao što su osećaj umora, magla u glavi, zbunjenost ili pospanost javljaju se kod određenog broja žena koje primaju progesteron. Pored toga, neki doživljavaju promene u raspoloženju ili osećaj „odsutnosti“. Ipak, nije svaka žena podložna ovim nuspojavama. Pre svega, važno je znati da je progesteronska osetljivost tokom hormonske terapije češća kod žena koje su posebno osetljive na hormonalne promene. Upravo zato mnoge žene žele da saznaju kako da prepoznaju i olakšaju ove simptome.

Zašto nastaje progesteronska osetljivost tokom hormonske terapije

Na pojavu nuspojava mogu uticati individualne razlike u odgovoru na hormone. Na primer, dr Karen Tang, ginekološkinja, navodi: „Neke žene su posebno osetljive na promene nivoa progesterona. Kod njih se mogu javiti izraženije reakcije poput pospanosti ili promene raspoloženja.“ Osim toga, dr Mary Claire Haver, specijalista ginekologije, dodaje: „Progesteronska osetljivost tokom hormonske terapije je realna kod manjeg broja žena, ali za većinu se simptomi mogu ublažiti promenom doze ili vrste leka.“

Kao rezultat, važno je da svaka žena na vreme prepozna znakove osetljivosti. U međuvremenu, lekar može pomoći u izboru najpogodnije terapije.

Kako prepoznati i ublažiti simptome kod žena

Najčešći simptomi uključuju osećaj iscrpljenosti, smetnje sa pamćenjem, promene raspoloženja, pa čak i probleme sa spavanjem. Ipak, ove nuspojave obično nisu opasne po život, ali mogu značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje. Na kraju, žene koje primete ovakve promene trebalo bi da što pre razgovaraju sa svojim ginekologom.

Dr Kathleen Green, ginekološkinja, savetuje: „Ako hormonska terapija izaziva neprijatne nuspojave, lekar može preporučiti promenu doze, prelazak na drugi oblik progesterona ili čak privremeni prekid terapije kako bi se pronašlo najbolje rešenje.“

Praktične preporuke za žene sa progesteronskom osetljivošću

Pre svega, preporuka je da žene redovno beleže sve promene i nuspojave, kako bi lekaru mogle preneti tačne informacije. Takođe, izuzetno je važno ne menjati terapiju na svoju ruku, već se uvek konsultovati sa stručnjakom. S druge strane, moguće je razgovarati o alternativnim oblicima hormonske terapije ili prirodnim metodama ublažavanja simptoma. Pored toga, podrška okoline i komunikacija sa ženama koje prolaze kroz slične izazove može biti od značajne pomoći.

Ipak, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Srčani udar, odnosno infarkt miokarda, jedno je od najtežih i najurgentnijih stanja u medicini. Do njega dolazi kada se dotok krvi do dela srčanog mišića naglo prekine ili značajno smanji, najčešće zbog začepljenja krvnog suda koji snabdeva srce.

Svaki minut može biti presudan. Što se ranije prepoznaju simptomi i potraži medicinska pomoć, veće su šanse da se spreče ozbiljna oštećenja srčanog mišića i sačuva život.

Kako prepoznati srčani udar?

Simptomi se mogu pojaviti iznenada i biti veoma intenzivni, ali nije uvek tako. Kod pojedinih ljudi upozoravajući znaci mogu biti blaži i pojaviti se nekoliko dana ili čak nedelja ranije.

Bol ili pritisak u grudima – Najpoznatiji znak je neprijatan osećaj u sredini ili na levoj strani grudnog koša. Može se opisati kao snažno stezanje, pritisak, težina ili pečenje i obično traje više od nekoliko minuta.

Bol koji se širi – Nelagodnost iz grudnog koša može da se proširi prema levom ramenu i ruci, ali i ka vratu, vilici, leđima ili gornjem delu stomaka.

Otežano disanje – Kratak dah, osećaj gušenja ili nedostatka vazduha mogu se javiti zajedno sa bolom u grudima, ali ponekad mogu biti prisutni i pre njega.

Hladan znoj, mučnina i vrtoglavica – Iznenadno preznojavanje, slabost, vrtoglavica, mučnina ili potreba za povraćanjem takođe mogu biti znak da se dešava nešto ozbiljno.

Simptomi kod žena mogu biti drugačiji – Kod žena se srčani udar ne mora uvek manifestovati tipičnim jakim bolom u grudima. Mogu se javiti izražen umor, mučnina, bol u leđima ili vilici, otežano disanje i osećaj nelagode.

Šta povećava rizik?

Jedan od najčešćih uzroka srčanog udara jeste ateroskleroza, odnosno nakupljanje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova, što može dovesti do njihovog sužavanja i stvaranja ugruška.

Među značajnim faktorima rizika su:

• visok krvni pritisak i povišen holesterol
• pušenje i dugotrajna izloženost duvanskom dimu
• dijabetes
• gojaznost
• nedovoljna fizička aktivnost
• dugotrajan stres
• nasledna, odnosno genetska predispozicija

Šta uraditi ako sumnjate na infarkt?

Ako se pojave simptomi koji mogu ukazivati na srčani udar, odmah pozovite Hitnu pomoć i jasno navedite koje tegobe osoba ima.

Dok pomoć ne stigne, potrebno je prekinuti svaku fizičku aktivnost i osobu smestiti u miran, polusedeći položaj.

Ako osoba nije alergična na aspirin i nema druge poznate kontraindikacije, uobičajena prva pomoć može uključivati žvakanje jedne tablete aspirina od 300 mg, dok se čeka medicinska ekipa.

Ono što nikako ne treba raditi jeste ignorisati simptome ili pokušavati da se do bolnice stigne sopstvenim automobilom. Kod sumnje na srčani udar, brza reakcija može biti presudna.