Letnja vrućina može promeniti delovanje terapije i povećati rizik od dehidratacije kod žena

Tokom letnjih meseci, visoke temperature zahtevaju dodatnu pažnju kod žena koje koriste lekove za pritisak i dijabetes. Zbog toga, mnoge pacijentkinje u Srbiji i širom regiona mogu biti izložene povećanom riziku od zdravstvenih komplikacija. Pre svega, toplota može uticati na način na koji organizam razgrađuje lekove, a takođe može promeniti njihovu efikasnost.

Stručnjaci ističu da žene koje piju lekove za povišen pritisak, diuretike ili terapiju za dijabetes moraju biti posebno obazrive. Letnja vrućina često dovodi do pojačanog znojenja, što može izazvati dehidrataciju. Kao rezultat, organizam gubi više tečnosti, a neki lekovi dodatno pospešuju taj proces ili otežavaju prepoznavanje simptoma dehidratacije.

Kako visoke temperature utiču na lekove za pritisak i dijabetes

Na visokim temperaturama, telo se teže hladi. Međutim, pojedini lekovi mogu smanjiti sposobnost organizma da reguliše telesnu temperaturu. Osim toga, moguće je da neki lekovi uzrokuju pad pritiska, vrtoglavicu, pa čak i nesvesticu. Štaviše, žene starije životne dobi, kao i one sa oboljenjima bubrega, srca ili pluća, posebno su izložene riziku.

Simptomi dehidratacije uključuju pojačanu žeđ, tamnu mokraću, glavobolju, umor i konfuziju. Zbog toga je važno redovno pratiti promene u organizmu. Ako žena koristi terapiju za dijabetes, visok nivo šećera u krvi može dodatno pogoršati gubitak tečnosti.

Skladištenje i čuvanje lekova tokom leta

Visoke temperature mogu oštetiti lekove za pritisak i dijabetes. „Visoke temperature mogu oštetiti ili ubrzati razgradnju pojedinih lekova, zbog čega oni mogu delovati slabije ili manje pouzdano kada vam budu potrebni“, izjavljuje Kristina Kovačević, farmaceutkinja iz Farmaceutske komore Srbije. Zato je važno čuvati insulin i određene inhalatore u frižideru, kao i oralne suspenzije antibiotika.

Osim toga, na promenama boje, teksture ili mirisa leka, korisnice mogu primetiti da su lekovi potencijalno neupotrebljivi. Pre svega, preporučuje se skladištenje lekova na hladnom i suvom mestu, dalje od direktne sunčeve svetlosti. U međuvremenu, izbegavajte ostavljanje lekova u automobilima ili torbama koje mogu postati veoma tople.

Praktični saveti za žene tokom vrućina

Kada su temperature visoke, važno je da žene koje koriste lekove za pritisak i dijabetes piju dovoljno vode i prate svoje zdravstveno stanje. Takođe, preporučuje se izbegavanje boravka na suncu tokom najtoplijeg dela dana. Osim toga, korisno je pročitati uputstvo svakog leka o načinu čuvanja. „Neki lekovi mogu uticati na ravnotežu tečnosti u organizmu ili otežati prepoznavanje ranih znakova dehidracije, pa osoba možda neće na vreme povećati unos tečnosti“, naglašava Kristina Kovačević. „Drugi mogu otežati regulaciju telesne temperature ili smanjiti znojenje, koje predstavlja prirodan mehanizam hlađenja organizma.“

Na kraju, ako primetite bilo kakve promene na leku ili sumnjate u njegovu efikasnost, obavezno se obratite farmaceutu ili lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Američka studija sugeriše da kratka upotreba rashladne kape može doneti olakšanje, ali stručnjaci savetuju oprez

Depresija je ozbiljan zdravstveni problem koji pogađa veliki broj žena širom sveta. Nova studija iz Sjedinjenih Američkih Država donosi zanimljive podatke: hlađenje glave može smanjiti simptome depresije. Tokom istraživanja, naučnici su pratili 24 mlade osobe od 18 do 26 godina, među kojima su bile i žene. Učesnici su sedam dana svakodnevno nosili rashladnu kapu 30 minuta u tihoj prostoriji, dok je kontrolna grupa sedela bez kape. Na kraju svakog dana, svi su popunjavali upitnike o depresiji, anksioznosti i raspoloženju.

Kao rezultat, istraživači su otkrili da korišćenje rashladne kape dovodi do smanjenja simptoma depresije kod ispitanika. Takođe, primećeno je povećanje alfa talasa u mozgu, što je povezano sa opuštenošću i boljim raspoloženjem. Iako su rezultati obećavajući, potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdila efikasnost ove metode kod žena svih uzrasta.

Na koji način hlađenje glave utiče na depresiju

Pre svega, rashladna kapa radi tako što rashlađuje teme glave i deo vrata na oko jedan stepen Celzijusa. Na taj način dolazi do promena u moždanoj aktivnosti, što može uticati na raspoloženje. Prema rečima Madeline McLaughlin, koautorke studije, „nosioci rashladne kape pokazali su poboljšanje raspoloženja i veću opuštenost već nakon prve upotrebe“. Ipak, ona ističe da je istraživanje sprovedeno na malom uzorku mladih ljudi, pa treba biti oprezan sa zaključcima.

S druge strane, Thea Gallagher, klinički psiholog, naglašava: „Ovakav pristup može biti koristan kao dodatak klasičnoj terapiji, ali ga ne treba posmatrati kao zamenu za lekarsku pomoć ili psihoterapiju“. Osim toga, važno je napomenuti da su svi učesnici bili mlade odrasle osobe, pa rezultati možda ne važe za starije žene ili za duži vremenski period.

Praktični saveti i preporuke za žene sa simptomima depresije

Za mnoge žene, depresija (dugotrajno osećanje tuge, bezvoljnosti i gubitka interesa) utiče na svakodnevni život. Svaka nova mogućnost tretmana budi nadu. Međutim, stručnjaci savetuju oprez. Rashladna kapa može smanjiti osećaj depresije, ali ne treba da zameni postojeće terapije ili podršku stručnjaka. Takođe, efekat je ispitan samo kod mladih uzrasta i tokom samo jedne nedelje.

Zbog toga, ako razmišljate da probate ovu metodu kod kuće, prvo se posavetujte sa lekarom ili terapeutom. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru“, poručuje Thea Gallagher. Redovno pratite svoje simptome i razgovarajte sa stručnjakom o svim promenama u terapiji. Konačno, depresija je složen poremećaj i zahteva individualan pristup. Iako nova istraživanja nude dodatne opcije, najbolje rezultate daje kombinacija isprobanih medicinskih tretmana i podrške okoline.

Novo istraživanje otkriva povezanost između buke sa ulice i učestalosti Parkinsonove bolesti kod žena u urbanim sredinama

Novo dansko istraživanje pokazuje da saobraćajna buka povećava rizik od Parkinsonove bolesti kod žena koje žive u blizini prometnih saobraćajnica. Istraživači iz Danish Cancer Institute pratili su više od tri miliona osoba starijih od 40 godina u Danskoj tokom perioda od 2000. do 2017. godine. Rezultati su otkrili da produženo izlaganje saobraćajnoj buci može povećati rizik od Parkinsonove bolesti (neurološki poremećaj koji utiče na koordinaciju i pokretljivost). Ova bolest pogađa više od 11 miliona ljudi širom sveta. Broj obolelih, nažalost, raste i očekuje se da će se udvostručiti u narednim decenijama.

Međutim, istraživači su primetili da žene, koje često više vremena provode kod kuće, mogu biti posebno izložene uticaju saobraćajne buke. Zbog toga su žene u urbanim sredinama pod većim rizikom. Pre svega, ovo otkriće naglašava važnost prevencije i odgovornog planiranja prostora za život.

Kako saobraćajna buka utiče na rizik od Parkinsonove bolesti kod žena

Studija je pokazala da rizik od Parkinsonove bolesti raste za 3% sa svakim povećanjem buke od 11 decibela na najizloženijoj strani kuće. Na mirnijoj strani doma, taj rizik povećava se za oko 4% po svakom dodatnom rastu buke od 9 decibela. Međutim, autori ističu da razlika u buci od najmanje 10 decibela između strana doma može imati zaštitni efekat. Takođe, mirna strana kuće može ublažiti negativan uticaj buke na mozak. Zbog toga je dobra praksa postaviti spavaću sobu ili prostor za odmor na tišoj strani stana ili kuće.

Osim toga, stalna izloženost buci, posebno noću, može pogoršati kvalitet sna i povećati nivo stresa. Nespavanje i stres dodatno negativno utiču na zdravlje mozga i mogu povećati opasnost od neuroloških bolesti. Zanimljivo je da su rezultati istraživanja bili isti bez obzira na pol, nivo obrazovanja, prihode ili gustinu naseljenosti.

Šta kažu stručnjaci o saobraćajnoj buci i zdravlju mozga

Kada je reč o mehanizmu, naučnici objašnjavaju da saobraćajna buka može izazvati zapaljenje nervnog sistema (neuroinflamaciju) i oksidativni stres (oštećenje moždanih ćelija zbog slobodnih radikala). Ovo je posebno izraženo u delovima mozga koji proizvode dopamin, čiji gubitak dovodi do Parkinsonove bolesti. Takođe, poremećen san dodatno opterećuje mozak i povećava rizik od neurodegenerativnih bolesti.

Dr Fernando Alonso Frech, neurolog iz HM CINAC Comprehensive Neuroscience Center, ističe: „Identifikacija potencijalno izmenjivih faktora životne sredine prioritet je javnog zdravlja.“ On objašnjava: „Veliki deo stanovništva izložen je saobraćajnoj buci, što znači da njen uticaj na javno zdravlje može biti značajan.“ Prema njegovim rečima, važno je razvijati politike za smanjenje buke u gradovima: „Rezultati potvrđuju važnost urbanističkog planiranja, stvaranja barijera protiv buke i dizajniranja stambenih objekata sa mirnim prostorima za odmor.“

Praktični saveti za žene: kako smanjiti rizik od Parkinsonove bolesti

Osim urbanističkih rešenja, žene mogu preduzeti i lične korake. Pre svega, preporučuje se postavljanje spavaće sobe ili prostora za opuštanje na tišoj strani doma. Takođe, korišćenje zavesa ili dvostrukih prozora može smanjiti nivo buke u enterijeru. Redovno praktikovanje tehnika opuštanja i briga o kvalitetnom snu dodatno štite mozak od štetnih uticaja.

Konačno, važno je prepoznati stresore iz okoline i, kad god je moguće, izbegavati ih. Ovi nalazi mogu poslužiti kao podsticaj ženama koje žive u bučnim gradskim sredinama da više brinu o svom mentalnom i neurološkom zdravlju. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.