Stručnjaci ističu važnost hidratacije i zaštite kože za bezbedno leto tokom terapije

Visoke temperature tokom leta mogu predstavljati poseban izazov za žene koje su trenutno na terapiji zbog raka. Hemoterapija i radioterapija često otežavaju telu da reguliše temperaturu i čine organizam sklonijim dehidraciji. Zbog toga je od izuzetne važnosti da žene na onkološkom lečenju znaju kako da efikasno brinu o sebi tokom toplih dana, kako bi izbegle dodatne komplikacije.

Onkološki tretmani utiču na ceo organizam i mogu dovesti do simptoma poput pojačanog umora, slabijeg apetita i povećane osetljivosti na sunčeve zrake. Imunitet je često oslabljen, pa visoke temperature mogu povećati rizik od infekcija ili toplotnog udara. Posebno su oprez potrebne žene koje primaju citostatike ili imunoterapiju, jer moraju pratiti svaku promenu svog zdravstvenog stanja tokom vrućina.

Letnje sunce može biti naporno i posle kratkog izlaganja, jer određeni lekovi – posebno neki citostatici – dodatno pojačavaju osetljivost kože i izazivaju veći gubitak tečnosti. Često, zbog bolesti i terapije, žene slabije osećaju žeđ, a mučnina, povraćanje ili dijareja mogu dodatno otežati dovoljan unos vode. Uz to, boravak u većim grupama ljudi leti može povećati rizik od infekcija zbog slabijeg imuniteta.

Praktični saveti za bezbedno leto počinju redovnim unosom tečnosti. Preporučuje se piti vodu u manjim gutljajima tokom celog dana, bez čekanja da se pojavi osećaj žeđi. Treba izbegavati napitke sa kofeinom i alkoholom, jer oni mogu dodatno isušiti telo. Dr Marija Petrović, onkolog, naglašava: “Redovna hidratacija je najvažnija u sprečavanju komplikacija tokom leta. Pacijentkinje treba da piju vodu čak i kada ne osećaju žeđ.”

Izlazak iz kuće savetuje se rano ujutru ili kasno uveče, kada su temperature prijatnije, dok bi boravak napolju između 10 i 16 časova trebalo izbegavati. Odeća treba biti lagana i široka, od prirodnih materijala, a šešir sa širokim obodom i sunčane naočare sa UV zaštitom dodatno štite kožu i oči, koje su tokom terapije posebno osetljive.

Koža žena na terapiji često je tanja i podložnija opekotinama, pa je obavezna upotreba krema sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 50) prilikom svakog izlaska napolje, bez obzira na to da li je sunčano ili oblačno. Kremu treba naneti svaka dva sata, kao i posle znojenja ili kupanja. Dr Petrović ističe: “Koža tokom terapije zahteva posebnu negu. Dobar preparat sa visokim zaštitnim faktorom može pomoći u sprečavanju opekotina.”

Na kraju, važno je da žene koje se leče od raka slušaju svoje telo. Ako se pojave znaci dehidracije, izražen umor ili opekotine, potrebno je odmah potražiti savet lekara. Za svaku promenu ili dilemu u vezi sa zdravljem, konsultujte se sa svojim lekarom.

Novo istraživanje otkriva zašto žene češće osećaju bolove u mišićima tokom terapije statinima i šta to znači za lečenje

Milionima žena širom sveta prepisuju se lekovi za snižavanje holesterola, poznati kao statini, jer značajno smanjuju rizik od srčanih i moždanih udara. Ipak, mnoge žene se suočavaju sa neprijatnim nuspojavama – bolovima u mišićima, osećajem slabosti i smanjenom izdržljivošću tokom fizičke aktivnosti. Najnovije istraživanje tima sa McMaster University iz Kanade daje novo objašnjenje zašto do ovih simptoma dolazi. Naučnici su otkrili da statini mogu poremetiti proces stvaranja energije u mišićnim ćelijama, što uzrokuje lokalne upale, a posledično i bol i slabost. Podaci pokazuju da čak do 29 odsto ljudi koji uzimaju statine osećaju ove tegobe. Zbog toga, mnoge žene samoinicijativno smanjuju dozu ili prestaju sa lekom, čime povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Statini su među najefikasnijim lekovima za snižavanje holesterola, ali mogu izazvati nuspojave koje narušavaju svakodnevni život. Žene su posebno osetljive na promene u organizmu i češće prijavljuju mišićne bolove ili umor. Novo istraživanje pokazuje da je mehanizam koji izaziva ove simptome potpuno odvojen od načina na koji statini deluju na holesterol u jetri. Ova saznanja otvaraju mogućnost razvoja novih lekova ili dodataka koji bi sprečili upalu mišića, a da se ne izgubi zaštitni efekat na srce i krvne sudove.

Otkriće kanadskog tima daje nadu ženama koje koriste statine da će u budućnosti moći bez straha da nastave terapiju i maksimalno iskoriste zaštitu od kardiovaskularnih bolesti. “Želeli smo da razumemo zašto neki pacijenti imaju nuspojave i možemo li ih odvojiti od koristi koje lekovi donose,” ističe dr Jonathan Schertzer, profesor biohemije i biomedicinskih nauka. Njegov tim je testirao blokiranje imunog odgovora u mišićima i uspeo da smanji oštećenja, što je značajan napredak u ovom polju.

Ako primetite bol u mišićima, slabost ili brzo zamaranje tokom uzimanja statina, važno je da o tome obavestite svog lekara i ne prekidate terapiju na svoju ruku. Stručnjak će proceniti rizike i predložiti zamenu leka, promenu doze ili dodatke ishrani. Žene koje se bave fizičkom aktivnošću treba da prate nove simptome i ne ignorišu signale tela. Istraživanja su u toku i cilj je da se pronađu nova rešenja za bolji kvalitet života žena koje koriste statine. Za svaku promenu i dijagnozu, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Novo britansko istraživanje pokazuje da veća konzumacija kafe može značajno smanjiti rizik od ciroze i raka jetre, ali kafa nije zamena za zdrav životni stil.

Ljubiteljke kafe imaju razloga za zadovoljstvo zahvaljujući svežim rezultatima velikog britanskog istraživanja. Naučnici su analizirali podatke iz UK Biobank baze i tokom 13 godina pratili zdravstveno stanje više od 355.000 odraslih osoba. Zaključak je jasan: oni koji svakodnevno piju pet ili više šoljica kafe imaju znatno manji rizik od razvoja opasnih bolesti jetre, kao što su ciroza i rak ovog organa.

Istraživanje je pokazalo da kod osoba koje piju pet ili više šoljica dnevno, rizik od ciroze jetre opada za 32 odsto u odnosu na one koji ne piju kafu. Rizik od raka jetre je čak 50 odsto niži, dok je verovatnoća smrtnog ishoda zbog bolesti jetre umanjena za 42 odsto. Važno je naglasiti da ove brojke pokazuju povezanost, ali ne potvrđuju da kafa direktno sprečava nastanak ovih bolesti.

Zanimljivo je da svaka dodatna šoljica kafe donosi postepeno smanjenje rizika. Ipak, stručnjaci ističu da kafa nije zamena za zdrav način života – uravnotežena ishrana, umerena konzumacija alkohola i fizička aktivnost ostaju ključni za dobro zdravlje jetre.

Kafa je bogata biološki aktivnim sastojcima, uključujući hlorogenske kiseline, polifenole i kofein, koji imaju antioksidativna i protivupalna svojstva. Ova jedinjenja smanjuju upalu i oksidativni stres u jetri, čime pomažu u prevenciji oštećenja. Ispitanici koji su redovno pili kafu imali su manje masnoće u jetri, niži nivo upale i bolji profil jetrenih proteina, pokazuju rezultati magnetne rezonance i laboratorijskih analiza.

Za žene koje vode računa o zdravlju, ova saznanja mogu biti ohrabrujuća. Ipak, treba biti oprezan – preterana konzumacija kafe kod osetljivih osoba može izazvati nervozu ili probleme sa snom. Bitno je pomenuti da slični zaštitni efekti postoje i kod kafe bez kofeina, što sugeriše da i drugi sastojci doprinose pozitivnom uticaju.

Specijalista gastroenterologije dr Milica Jovanović ističe: “Ovi rezultati su važni, ali naglašavam da kafa ne može zameniti zdravu ishranu i redovne lekarske kontrole. Svaka žena treba da vodi računa o jetri, posebno ako postoje faktori rizika kao što su gojaznost ili konzumacija alkohola.”

Najbolje je da svaka osoba prilagodi unos kafe sopstvenim navikama i potrebama, a kod hroničnih bolesti savetuje se konsultacija sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i preporuke, obavezno se obratite stručnjaku.