Kuvana jela, jaja i deserti se lako kvare na visokim temperaturama – saznajte kako da sprečite zdravstvene probleme

Sa dolaskom toplijih dana, pravilno skladištenje hrane postaje izuzetno važno za očuvanje zdravlja svih članova porodice. Posebno su osetljive kuvane namirnice, meso, jaja i slatkiši sa kremom, koji mogu biti podložni razvoju bakterija već nakon dva sata na sobnoj temperaturi. Ovaj rizik je posebno izražen kod dece, trudnica i starijih, čiji imunitet može biti slabiji. Bakterije koje uzrokuju trovanje hranom najbrže se razmnožavaju između 5 i 60 stepeni Celzijusa, pa su uslovi u kuhinji ili trpezariji često idealni za njihov razvoj. Zato se preporučuje da kuvana jela – poput supa, variva, mesa ili punjenih paprika – što pre rashladite i stavite u frižider. Isto važi i za brzu hranu, kao što su pica, sendviči ili testenine – ako su na sobnoj temperaturi stajali duže od dve do četiri sata, rizik od kvarenja je veliki. Posebnu pažnju zahtevaju jaja i jela koja ih sadrže, kao što su ruska i cezar salata, namazi i predjela. Profesor dr Svetlana Stanišić naglašava: “Iako termička obrada uništava većinu patogena, trovanje nakon konzumacije kuvanih jaja je moguće. Najčešći uzrok je unakrsna kontaminacija, kada se hrana dodiruje sa površinama ili priborom koji nisu dovoljno čisti.” Ona upozorava i na opasnost od meko kuvanih jaja ili polusirovog žumanca, jer određene bakterije mogu proizvoditi toksine otporne na visoke temperature. Letnje zabave i okupljanja na otvorenom dodatno povećavaju rizik, jer hrana često dugo stoji bez hlađenja. Ni deserti nisu izuzetak – kolače i torte sa kremom treba odmah nakon serviranja vratiti u frižider. Pravilo je da nijedna hrana ne sme stajati duže od dva sata van frižidera, a tokom visokih temperatura ni toliko. Ako je prošlo više od četiri sata, preporučuje se da se ta hrana baci. Uobičajena greška je stavljanje vruće hrane u frižider, što može podići temperaturu u uređaju i ugroziti ostale namirnice. Preporučuje se da kuvana jela ostavite da se prohlade dvadesetak minuta pre nego što ih stavite u frižider. Simptomi trovanja hranom uključuju mučninu, povraćanje, dijareju, bolove u stomaku, povišenu temperaturu i opštu slabost. Ako se pojave ovakvi simptomi, posebno kod dece i starijih, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Da biste zaštitili sebe i svoje bližnje, pridržavajte se osnovnih pravila čuvanja hrane, redovno čistite radne površine i pribor, a ukoliko sumnjate u ispravnost hrane – ne rizikujte, već se konsultujte sa lekarom.

Harvardska studija otkriva da petominutni odmori tokom radnog dana efikasno smanjuju stres i povećavaju produktivnost

Brojne žene, posebno one koje balansiraju posao i porodične obaveze, često osećaju mentalni zamor i pad koncentracije tokom radnog dana. Novo istraživanje sa Harvarda ukazuje da čak i kratke, pravilno raspoređene pauze u trajanju od nekoliko minuta mogu značajno doprineti očuvanju mentalnog zdravlja i podići radnu efikasnost.

U studiji su učestvovale odrasle žene različitih uzrasta, a rezultati pokazuju da se nivo stresa povećava već nakon dva sata neprekidnog rada. Posle četiri sata bez pauze, stres je bio viši za 18%. Ipak, žene koje su pravile kratke predahne tokom dana beležile su za trećinu veći učinak na poslu i skoro 15% niže nivoe stresa u toku radne nedelje.

Savremena žena, opterećena brojnim obavezama, posebno je osetljiva na posledice iscrpljenosti. Neurološkinja Emilie Stajnbah ističe: „Čak i najkraća pauza, poput petominutne šetnje ili razgovora sa prijateljicom, može pomoći mozgu da se resetuje i poboljša koncentraciju.“

Najefikasnijim se pokazala Pomodoro metoda: radi se u serijama od 25 minuta, nakon čega sledi petominutna pauza, a posle četiri takva ciklusa savetuje se duži predah od 15 do 20 minuta. Stručnjaci preporučuju da se kraći odmori praktikuju ujutru, dok je duže pauze najbolje praviti u kasnim popodnevnim satima, kada energija prirodno opada.

Jedna od najčešćih grešaka tokom pauza je korišćenje društvenih mreža ili razgovor o poslu, što može dodatno zamoriti mozak i umanjiti kreativnost. Umesto toga, savetuje se fizička aktivnost, boravak na svežem vazduhu ili razgovor sa dragom osobom na teme koje nisu povezane sa poslom.

Šest saveta za korisne pauze:
– Kratka šetnja ili penjanje uz stepenice
– Izlazak na prirodnu svetlost, čak i na terasu
– Razgovor telefonom sa prijateljicom umesto poruka
– Trenutak sa kućnim ljubimcem
– Popijte čašu vode ili biljni čaj
– Dajte sebi vreme da ne mislite o poslu i obavezama

Ako se osećate umorno i teško održavate pažnju na poslu, uvođenje ovih navika može biti prvi korak ka zdravijoj i ispunjenijoj svakodnevici. U slučaju da simptomi iscrpljenosti i zaboravnosti traju duže, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Iznenadne mušice i bljeskovi u vidnom polju mogu biti rani pokazatelj ozbiljnih problema sa očima, posebno kod žena posle 50. godine

Pojava malih tačkica ili takozvanih “mušica” pred očima često se javlja kod žena starijih od 50 godina i uglavnom nije razlog za brigu. Ipak, najnovija holandska studija pokazuje da u određenim situacijama ovi simptomi mogu ukazivati na ozbiljna očna oboljenja i zahtevaju brzu reakciju. Studija je pratila više od hiljadu odraslih tokom devet godina, fokusirajući se na simptome poput mušica i bljeskova svetlosti u vidnom polju.

Mušice, poznate i kao plutajuće mutnine, izgledaju kao male linije ili oblici koji “plutaju” ispred oka. Obično nastaju zbog prirodnih promena u staklovini, providnom gelu unutar oka, čija se struktura menja s godinama. Kod većine žena ovo je bezazleno i ne zahteva nikakav tretman.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da iznenadno povećanje broja mušica, naročito uz bljeskove svetlosti ili osećaj senke u vidu, može biti prvi znak odvajanja mrežnjače – stanja koje, ako se ne otkrije na vreme, može dovesti do trajnog gubitka vida.

Prema holandskim podacima, rizik od odvajanja mrežnjače varira: kod onih koji primećuju samo bljeskove iznosi 4,7 odsto, sa samo mušicama 6,1 odsto, dok istovremena pojava oba simptoma povećava rizik na 8,4 odsto. Posebno alarmantno je kada se pojavi mnogo mušica – tada rizik raste na gotovo 20 odsto, a kad su prisutni i bljeskovi, približava se čak 30 odsto.

Oftalmološkinja dr Ana Petrović ističe: „Ako primetite naglu pojavu većeg broja mušica, bljeskove svetlosti ili gubitak dela vidnog polja, važno je da se odmah javite oftalmologu. Pravovremeni pregled može sprečiti ozbiljne komplikacije.”

Za većinu žena sitne mušice su bezopasne i mozak ih s vremenom zanemari, ali svaka iznenadna promena u vidu treba da bude signal za kontrolu. Oftalmolog jednostavnim pregledom proširenih zenica može proveriti stanje mrežnjače i, u slučaju potrebe, preduzeti mere kao što su laserski tretman ili operacija.

Preventivno, ženama se savetuje redovna kontrola vida, naročito posle 50. godine ili ako u porodici postoji istorija očnih bolesti. U slučaju neobičnih simptoma, ne odlažite odlazak kod lekara – samo stručnjak može dati tačnu dijagnozu i preporuku.