Revolucionarni test krvi omogućava ženama bržu i tačniju dijagnozu endometrioze, bez godina čekanja na potvrdu bolesti.

Brži put do dijagnoze endometrioze postaje moguć zahvaljujući inovativnom testu krvi koji donosi nadu ženama širom sveta. Endometrioza je ozbiljan zdravstveni problem koji pogađa oko 190 miliona žena globalno. Ova bolest nastaje kada tkivo slično sluznici materice raste van materice, što izaziva bolove, probleme s plodnošću i druge tegobe. Nažalost, dijagnoza endometrioze često se postavlja tek nakon mnogo godina, što dodatno otežava život obolelih.

Do sada je dijagnoza endometrioze podrazumevala ginekološki pregled, ultrazvuk, magnetnu rezonancu ili čak laparoskopiju, invazivnu proceduru. Proces je dug jer su simptomi često nespecifični, a dijagnostičke mogućnosti ograničene, posebno u zemljama sa slabijim zdravstvenim sistemom. Mnoge žene čekaju i do 12 godina na potvrdu bolesti, što značajno odlaže početak lečenja.

Istraživači sa University of Edinburgh razvili su novi test krvi koji pruža preokret u dijagnostici. On prepoznaje poseban hormonski obrazac kod žena sa endometriozom, meri nivoe androgenih hormona kao što je 11-ketotestosteron, i pokazuje tačnost veću od 95 odsto. Studija je sprovedena na uzorcima krvi 159 žena sa potvrđenom endometriozom i 57 bez nje, a rezultati ukazuju na jasan hormonski otisak kod obolelih.

Ova inovacija može značiti kraj dugog čekanja na dijagnozu i raniji početak lečenja, što je od velikog značaja za kvalitet života žena. „Predugo su se žene sa endometriozom suočavale sa neprihvatljivo dugim čekanjem na dijagnozu“, naglasila je Emma Cox, izvršna direktorka organizacije Endometriosis UK. „To odlaže pristup lečenju i može dovesti do pogoršanja bolesti“, dodala je ona. Koautor studije Douglas Gibson poručuje: „Optimistični smo da će ovaj novi uvid dovesti do ranije dijagnoze i razvoja inovativnih tretmana za žene sa endometriozom“.

Žene koje imaju bolne menstruacije, hronične bolove u karlici ili poteškoće sa plodnošću trebalo bi što pre da se obrate ginekologu. Iako novi test krvi još nije dostupan na svim mestima, pruža veliku nadu da će dijagnoza endometrioze uskoro biti jednostavnija i brža. Za svaku sumnju i tačnu dijagnozu, konsultujte se sa svojim lekarom.

Nije svaka jutarnja mučnina razlog za brigu – saznajte kada je bezopasna, a kada zahteva stručnu pomoć.

Jutarnja mučnina je česta pojava, naročito među ženama, što često izaziva zabrinutost odmah po buđenju. Iako jutarnja mučnina može pogoditi osobe svih godina, kod žena je češća zbog hormonskih i životnih promena. U većini slučajeva, jutarnja mučnina rezultat je bezazlenih uzroka kao što su blaga dehidratacija ili prazan stomak. Statistika pokazuje da oko 13 odsto svetske populacije ima problema sa refluksnom bolešću, što može doprineti ovim tegobama.

Glavni uzrok jutarnje mučnine je nedostatak unosa tečnosti tokom noći, pa se organizam budi blago dehidriran, što dovodi do mučnine, vrtoglavice ili glavobolje. Žene koje večeraju rano, preskaču doručak ili su bile fizički aktivne tokom prethodnog dana, mogu češće osetiti ove simptome. Prazan želudac takođe uzrokuje pojačano lučenje želučane kiseline, što dodatno pojačava mučninu ujutru. Kod nekih osoba, uzrok može biti gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), koja nastaje kada se želudačna kiselina vraća u jednjak. Ovaj poremećaj izaziva mučninu, gorak ukus u ustima i peckanje iza grudne kosti. Prema rečima lekara, „noćni položaj tela omogućava lakše vraćanje kiseline u jednjak, pa simptomi često počinju nakon buđenja“.

Iako najčešće nije opasna, jutarnja mučnina ponekad može ukazivati na ozbiljnije stanje. Ako se mučnina javlja svakodnevno, traje više nedelja ili je prate simptomi poput glavobolje, vrtoglavice, promuklosti, osećaja knedle u grlu ili promena krvnog pritiska, savetuje se poseta lekaru. Žene koje koriste lekove kao što su preparati gvožđa, određeni antibiotici, metformin ili neki antidepresivi, mogu imati mučninu kao nuspojavu. „Nikada ne prekidajte terapiju na svoju ruku, već se konsultujte sa svojim lekarom ukoliko primetite ovakve tegobe“, naglašava dr Ivana Petrović, specijalista opšte medicine.

Da biste smanjili rizik od jutarnje mučnine, preporuka je da odmah nakon buđenja popijete čašu vode i ne preskačete doručak. Lagan obrok ublažava osećaj praznog želuca i stabilizuje nivo šećera u krvi. Osobe sa dijabetesom ili koje koriste lekove koji utiču na glukozu, treba da prate preporuke svog lekara. Takođe, izbegavajte obilne večere i alkohol u večernjim satima, jer to može pogoršati simptome GERB-a.

Jutarnja mučnina može biti i posledica drugih stanja poput migrene, anksioznosti ili bolesti unutrašnjeg uha koje utiču na ravnotežu. „Kod osoba sa anksioznim poremećajima, porast hormona stresa pre buđenja može pojačati mučninu i osećaj nelagodnosti“, objašnjava dr Ana Jovanović, psihijatar.

Za tačnu dijagnozu i konkretne savete, najbolje je obratiti se lekaru. Prepoznavanje uzroka i pravovremena reakcija mogu doprineti boljem kvalitetu života.

Primarni sklerozirajući holangitis promenio je život Mišel Timons, ali podrška porodice i nada joj pomažu u borbi.

Priča Mišel Timons, majke dva dečaka i glavne stomatološke sestre, osvetljava kako život sa primarnim sklerozirajućim holangitisom postavlja posebne izazove ženama koje brinu o porodici. Primarni sklerozirajući holangitis, retka i hronična bolest jetre koja izaziva upalu i ožiljke na žučnim kanalima, značajno je uticao na svakodnevicu Mišel, ali i njenu snagu i odlučnost.

Mišel je dugo verovala da neće naslediti ovo teško stanje od oca, koji je preminuo od raka debelog creva. Ipak, 2019. godine, rutinske analize su otkrile probleme sa jetrom i dijagnostikovan joj je primarni sklerozirajući holangitis. Istovremeno joj je otkriven i ulcerozni kolitis, što znači da se svakodnevno suočava sa bolovima u stomaku, krvarenjem i izraženim umorom.

Svakodnevni život sa primarnim sklerozirajućim holangitisom zahteva neprestanu prilagodbu. Bol, zamor i česte medicinske kontrole ograničavaju njene aktivnosti, pa Mišel često mora da menja planove i prihvati da nema istu energiju kao drugi. Ipak, trudi se da iskoristi svaki trenutak i ne dozvoli da je bolest definiše. Kako kaže: “Ponekad moram da prilagodim planove ili da prihvatim da nemam toliko energije kao drugi. Ipak, trudim se da iskoristim svaku priliku i ne dozvolim da me bolest zaustavi.”

Za primarni sklerozirajući holangitis trenutno ne postoji efikasan lek, što Mišel dovodi do teške operacije – uklanjanja dela debelog creva i rektuma. “Postoji nada da bi to moglo da smanji rizik od brzog pogoršanja stanja moje jetre. Nadam se da će mi operacija vratiti kvalitet života”, ističe ona.

Ova bolest najčešće pogađa osobe između 30 i 50 godina. Važno je obratiti pažnju na simptome kao što su neobjašnjivi umor, učestali bolovi u stomaku, promene boje stolice ili urina, kao i žutica. Osobe sa autoimunim bolestima, poput ulceroznog kolitisa, izložene su većem riziku od razvoja ovog stanja. Redovne kontrole i otvoren razgovor sa lekarom mogu omogućiti ranu dijagnozu i olakšati planiranje lečenja.

Podrška porodice je nezamenjiva tokom borbe sa ovom bolešću. Iako je rano izgubila oca, Mišel svakodnevno crpi snagu iz odnosa sa sinovima i kolegama. Odgajanje dece dok se bori sa hroničnom bolešću donosi dodatni stres, ali i daje motivaciju. “Gledam na svaki dan kao na priliku. Trudim se da budem uz decu i da ih naučim kako da se bore sa izazovima”, kaže Mišel.

Ako primetite simptome povezane sa jetrom, poput umora, bolova u stomaku ili promena boje kože, obavezno se obratite lekaru. Žene koje imaju istoriju bolesti jetre u porodici treba da razgovaraju sa specijalistom o preventivnim pregledima. Porodična i stručna podrška može biti presudna za kvalitet života tokom suočavanja sa ovom bolešću. Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se konsultujte sa lekarom.