Nove preporuke ističu važnost individualnog pristupa umesto pravila vezanih za godine života

Sve veći broj žena brine o zdravlju svojih partnera, očeva i braće, posebno kada se radi o PSA kontroli kod muškaraca posle 70. godine. Ovaj test meri nivo prostata-specifičnog antigena (PSA) u krvi i pomaže u otkrivanju raka prostate. Međutim, poslednje medicinske smernice iz Australije i Evrope naglašavaju da odluku o testiranju ne treba donositi samo na osnovu uzrasta. Umesto toga, lekari procenjuju celokupno zdravstveno stanje, očekivani životni vek i prethodne rezultate.

Pre svega, rak prostate je čest kod starijih muškaraca i može se javiti bez izraženih simptoma. Zbog toga, PSA test može biti koristan za rano otkrivanje bolesti. Ipak, s druge strane, povišen PSA ne znači uvek rak. Dobroćudno uvećanje prostate, infekcija ili čak fizička aktivnost mogu privremeno povećati vrednosti. Štaviše, zbog ovih faktora, lekar često traži ponovljene analize pre nego što preporuči dodatna ispitivanja.

PSA kontrola kod muškaraca posle 70. godine – kada je preporučena

Nove preporuke navode da PSA kontrola kod muškaraca posle 70. godine treba biti individualizovana. To znači da vitalni muškarci bez ozbiljnih hroničnih bolesti i sa očekivanim životnim vekom dužim od sedam godina mogu imati koristi od testiranja. Na taj način, test je preporučen za muškarce koji su fizički aktivni i imaju dobru opštu prognozu. S druge strane, kod onih sa ozbiljnijim bolestima ili kraćim životnim vekom, nepotrebne analize mogu doneti više stresa nego koristi.

Zbog toga, žene često igraju važnu ulogu u brizi za zdravlje svojih bližnjih. One prve primete promene i podsećaju na preventivne preglede. Ako primetite kod partnera ili oca učestalo mokrenje, slabiji mlaz ili druge promene, savetuje se da ga ohrabrite da poseti lekara.

Stručnjaci naglašavaju važnost razgovora sa lekarom

Prema rečima dr Saše Petrovića, urologa: „PSA kontrola kod muškaraca posle 70. godine ne treba da bude rutina za sve, ali ni da se zanemari kod zdravih, aktivnih muškaraca bez ozbiljnih bolesti.“ Takođe, on ističe: „Ključ je u individualnoj proceni. Ako je očekivani životni vek duži od sedam godina i nema drugih ozbiljnih zdravstvenih problema, testiranje može imati smisla.“ Na kraju, dr Petrović dodaje da rano otkrivanje raka prostate daje bolje šanse za uspešno lečenje. Ipak, nepotrebne medicinske procedure mogu povećati brigu kod starijih sa hroničnim oboljenjima.

Šta žene mogu da urade i kome se obratiti za pomoć

Osim toga, žene mogu pomoći tako što će razgovarati sa partnerom, ocem ili bratom o značaju PSA testa. Praktični savet je da ne ignorišete nove tegobe i da podstaknete bližnje na razgovor sa lekarom, posebno ako postoji porodična istorija raka prostate. Ipak, važno je ne paničiti ako je PSA povišen. To nije automatski znak raka, već signal za dodatno praćenje.

Na kraju, preporučuje se individualni pristup i otvoren razgovor sa lekarom specijalistom. Tako možete biti sigurni da činite najbolji izbor za zdravlje svojih bližnjih. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Prvi simptomi poput glavobolja i trnjenja stopala promenili su svakodnevicu Brioni Hil iz Engleske

Brioni Hil, majka petoro dece iz Engleske, nedavno je saznala da ima neoperabilni tumor na mozgu. Ova vest promenila je njenu svakodnevicu, ali i život cele porodice. Ključni simptomi, uključujući glavobolje i trnjenje stopala, pojavili su se nekoliko meseci pre dijagnoze. Zbog toga je Brioni potražila medicinsku pomoć. Ispostavilo se da su te tegobe bile prvi znaci ozbiljnog zdravstvenog problema.

Iako je u početku sumnjala na običnu migrenu, stanje se pogoršavalo. Osim toga, snažan bol u članku i trnjenje desnog stopala dodatno su je zabrinuli. U međuvremenu, problemi sa pokretljivošću naterali su je da prestane da vozi. Na kraju, neposredno pred 40. rođendan, Brioni je doživela napad koji je otkrio pravi uzrok njenih tegoba. Magnetna rezonanca pokazala je tumor na mozgu, dok je biopsija potvrdila dijagnozu – glioblastom četvrtog stepena, vrlo agresivan oblik raka mozga koji nije moguće operisati.

Simptomi tumora na mozgu kod žena

Po rečima neurologa dr Ane Petrović, „uporne glavobolje, trnjenje udova ili problemi sa ravnotežom mogu ukazivati na ozbiljne neurološke poremećaje, među kojima je i tumor na mozgu“. Pre svega, važno je da svaka žena obrati pažnju na ovakve simptome, posebno ako se ponavljaju ili pogoršavaju. Takođe, iznenadne promene u svakodnevnim aktivnostima, poput smanjenja pokretljivosti, treba da budu signal za posetu lekaru.

Kako dijagnoza utiče na porodicu i svakodnevni život

Nažalost, neoperabilni tumor na mozgu promenio je dinamiku u porodici Hil. Brioni više ne može da se igra sa decom kao ranije. Njen suprug sada aktivno traži dodatne mogućnosti lečenja. „Imam petoro dece koje ću morati da ostavim“, izjavila je Brioni. „Sada mi je svaki trenutak sa decom dragocen“. Kao rezultat toga, porodica je pokrenula akciju prikupljanja sredstava za potencijalne terapije koje bi mogle produžiti vreme koje provodi sa najbližima.

Važnost rane dijagnostike i saveti za žene

Zapravo, priča Brioni Hil podseća koliko je važno prepoznati i ne zanemarivati simptome poput glavobolja, trnjenja ili iznenadnih promena u funkcionisanju tela. Ukoliko primetite ovakve znake, obavezno se obratite lekaru. Rano otkrivanje neoperabilnog tumora na mozgu može značajno uticati na kvalitet života i opcije za lečenje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Svrab je jedna od najobičnijih telesnih senzacija, ali ume da bude neverovatno uporan. Dovoljno je da vas nešto malo zasvrbi, pa da nekoliko sekundi kasnije imate ogromnu potrebu da se počešete.

Ali zašto se to uopšte događa?

Svrab je signal, a ne samo osećaj

Kada koža registruje određene nadražaje, nervni sistem šalje signal mozgu koji ga doživljava kao svrab.

To može biti posledica ujeda insekta, suve kože, iritacije, znoja, alergijske reakcije ili jednostavnog kontakta sa nekim materijalom.

Mozak tada praktično govori: „Nešto nije u redu na ovom mestu, proveri ga.“

Češanje može kratko da pomogne

Kada se počešemo, aktiviraju se drugačiji nervni signali koji privremeno mogu da potisnu osećaj svraba.

Zbog toga češanje često donosi trenutno olakšanje.

Problem je što previše češanja može dodatno iritirati kožu i napraviti još jači svrab.

Tako nastaje začarani krug: svrbi → češemo → koža se iritira → još više svrbi.

Zašto se svrab ponekad „seli“?

Ponekad imate osećaj da vas svrbi jedno mesto, počešete ga, a onda počne da svrbi drugo.

To ne znači da se problem zaista „preselio“. Mozak obrađuje ogroman broj signala iz celog tela i pažnja može biti preusmerena sa jednog osećaja na drugi.

Ako je svrab kratkotrajan i povremen, najčešće nema razloga za zabrinutost.

Međutim, uporan svrab, naročito ako ga prate osip, otok ili promene na koži, zahteva dodatnu pažnju.

Dakle, sledeći put kada vas iznenada zasvrbi mesto koje nikako ne možete da dohvatite, znajte da iza tog dosadnog osećaja stoji prilično složen sistem komunikacije između kože, nerava i mozga.