Smanjena motivacija, umor i slabija koncentracija u jesen su česti problemi žena, ali postoje efikasna rešenja.

Mnoge žene u Srbiji osećaju posledice pad energije tokom jeseni, posebno kada dani postaju kraći. Ovaj zdravstveni problem često izaziva umor, gubitak motivacije i slabiju koncentraciju. Pre svega, pad energije tokom jeseni pogađa žene svih uzrasta. Zbog promena u količini dnevnog svetla, telo reaguje promenom hormona. To može uticati na svakodnevno funkcionisanje, posebno kod onih koje brinu o porodici ili rade više poslova.

Osim toga, stručnjaci objašnjavaju da manjak sunčeve svetlosti menja nivo hormona kao što su serotonin (hormon raspoloženja) i melatonin (hormon sna). Na taj način, niži serotonin može izazvati neraspoloženje, dok povećan melatonin donosi pospanost. Tokom jeseni, kod pojedinih žena javlja se i sezonski afektivni poremećaj (blagi oblik depresije), što dodatno komplikuje svakodnevicu.

Simptomi i izazovi koje donosi pad energije tokom jeseni

Pad energije tokom jeseni često uzrokuje probleme sa pamćenjem i motivacijom. Štaviše, mnoge žene primećuju promene u apetitu, poremećaje sna i smanjen interes za omiljene aktivnosti. Zbog toga, povećava se nivo stresa i opterećenja, posebno kod žena koje balansiraju između posla i porodičnih obaveza. Na kraju, produženo trajanje ovih simptoma može uticati na kvalitet života.

Osim toga, važno je znati da pad energije tokom jeseni ne mora biti trajan. Pravovremeno prepoznavanje simptoma pomaže da žene lakše pronađu odgovarajuće rešenje. Ukoliko umor i loše raspoloženje traju duže od dve nedelje, preporučuje se savetovanje sa stručnjakom.

Kako ublažiti pad energije tokom jeseni i povratiti vitalnost

Zapravo, postoji nekoliko jednostavnih koraka za povratak vitalnosti. Pre svega, iskoristite svaki sunčan dan i boravite napolju makar 15 minuta. Kratka šetnja ujutru ili popodne može poboljšati raspoloženje. Takođe, birajte obroke koji sadrže integralne žitarice, povrće, orašaste plodove i nemasne proteine. Na taj način, održava se stabilan nivo energije tokom dana.

Pored toga, održavajte redovan ritam spavanja — idite na spavanje i ustajte u isto vreme, čak i vikendom. Konačno, ne zaboravite na podršku porodice i prijatelja, jer razgovor i razumevanje često olakšavaju teške trenutke.

“Dnevno svetlo ima ogroman uticaj na naše psihofizičko stanje. Zato preporučujem što više boravka napolju, čak i kad je oblačno”, naglašava dr Ana Petrović, specijalista opšte medicine. Takođe, ona dodaje: “Ukoliko uz sve ove promene simptomi ne prolaze, savetujem razgovor sa stručnjakom. Vaše zdravlje je prioritet.”

Na kraju, briga o sebi podrazumeva i osluškivanje sopstvenih potreba i emocija. Zbog toga, ako simptomi pad energije tokom jeseni traju duže ili se pogoršavaju, obavezno potražite savet lekara. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Svesno biranje pozitivnih sadržaja na društvenim mrežama može umanjiti osećaj anksioznosti kod žena i doneti više radosti u svakodnevicu

Sve više žena širom sveta otkriva prednosti bloomscrollinga, novog digitalnog trenda koji podrazumeva svesno biranje pozitivnih i inspirativnih sadržaja na društvenim mrežama. Bloomscrolling pomaže ženama da izbegnu digitalni stres i poboljšaju raspoloženje, što je posebno važno u vremenu kada nas svakodnevno preplavljuju negativne vesti i informacije. Ovaj pristup je posebno koristan za žene koje su često izložene stresu, jer umanjuje osećaj iscrpljenosti i anksioznosti. Pre svega, bloomscrolling predstavlja suprotnost doomscrollingu, poznatoj navici praćenja negativnih objava koje često narušavaju mentalno zdravlje.

Zapravo, žene svih uzrasta mogu imati koristi od ovakvog načina korišćenja društvenih mreža. Međutim, važno je razumeti kako birane objave utiču na svakodnevni život. Statistike pokazuju da više od polovine korisnica interneta oseća veći nivo stresa nakon gledanja negativnih sadržaja. Zbog toga, svesna odluka da pratite inspirativne priče, umetničke fotografije ili korisne savete može doprineti boljem raspoloženju.

Bloomscrolling pomaže ženama da izbegnu digitalni stres i poboljšaju raspoloženje

S druge strane, psiholozi napominju da je važno pronaći ravnotežu između digitalnog sveta i stvarnog života. Takođe, preterano izbegavanje stvarnosti kroz pozitivne objave može postati problem. Thea Gallagher, PsyD, klinički psiholog i profesorka sa NYU Langone Health, objašnjava: “Negativne informacije lakše privlače našu pažnju zbog urođene sklonosti ka negativnosti. Zato je važno prepoznati kako sadržaj koji pratimo utiče na naše raspoloženje.”

Ipak, bloomscrolling može doneti više optimizma i smirenosti. Prema rečima Hillary Ammon, PsyD, kliničkog psihologa iz Centra za anksioznost i emocionalno zdravlje žena: “Važno je da pozitivni sadržaji ne postanu bekstvo od realnosti, već način da osnažimo svoj duh i pronađemo inspiraciju.” Time se izbegava zamka lažnog optimizma i jača otpornost na svakodnevne izazove.

Praktični saveti za bloomscrolling i očuvanje mentalnog zdravlja

Kao rezultat toga, preporučuje se da žene svesno prate stranice koje promovišu pozitivne priče, edukativni sadržaj ili umetnost. Takođe, korisno je ograničiti vreme provedeno na mrežama, kao i redovno praviti pauze od ekrana. Osim toga, važno je održati ravnotežu između digitalnog sadržaja i stvarnih aktivnosti, kao što su šetnje, druženje ili fizička aktivnost.

Ako primetite da vas digitalni sadržaji opterećuju ili izazivaju osećaj anksioznosti, obavezno se obratite psihologu ili lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Na kraju, bloomscrolling može biti koristan alat za žene koje žele da poboljšaju svakodnevno raspoloženje, ali je neophodno koristiti ga odgovorno i pratiti sopstvene potrebe.

Statini mogu izazvati nuspojave kod žena, posebno na mišiće, jetru i pamćenje – evo kada je vreme za razgovor sa lekarom.

Sve veći broj žena u Srbiji koristi statine za snižavanje holesterola i prevenciju srčanih i moždanih udara. Iako su ovi lekovi efikasni, neželjeni efekti statina brinu mnoge korisnice. Statistika pokazuje da žene i osobe sitnije građe češće prijavljuju nuspojave. Zbog toga je važno da svaka žena zna šta može da očekuje tokom ove terapije.

Najčešći problemi su bolovi i slabost u mišićima. Oko 5% osoba koje uzimaju statine doživi ovakve tegobe. S druge strane, neka istraživanja pokazuju da očekivanje nuspojava može dovesti do stvarnih simptoma, što se naziva „nocebo efekat“. Osim toga, retko se javlja ozbiljno oštećenje mišića koje se zove rabdomioliza. Ova komplikacija se najčešće dešava kod osoba koje koriste visoke doze statina ili ih kombinuju sa drugim lekovima.

Neželjeni efekti statina kod žena – šta treba znati

Pored mišićnih problema, statini ponekad izazivaju blago povećanje jetrenih enzima. Većina žena neće primetiti ove promene, ali je važno pratiti simptome kao što su jak umor, gubitak apetita, žutilo kože ili tamna mokraća. Ukoliko primetite ove znake, obavezno se javite svom lekaru.

Takođe, žene sa postojećim bolestima bubrega, jetre ili štitaste žlezde spadaju u rizičnu grupu. Starije žene i pacijentkinje koje koriste više lekova za snižavanje holesterola treba posebno da prate svoje zdravlje.

Još jedan mogući neželjeni efekat statina je blago povećanje šećera u krvi. Američke zdravstvene institucije navode da žene sa predijabetesom ili dijabetesom tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno) imaju nešto veći rizik. Ipak, prema rečima dr Jelene Petrović, kardiologa: „Zaštita od infarkta koju statini pružaju daleko je važnija od ovog malog rizika.“

Kada je vreme da potražite savet lekara

Pored pomenutih nuspojava, deo žena prijavljuje blagu zaboravnost ili „moždanu maglu“. Ovi simptomi najčešće nestaju nakon prilagođavanja terapije. Naučne studije nisu dokazale trajnu vezu između statina i ozbiljnih problema sa pamćenjem.

Ipak, ukoliko tokom terapije primetite bolove u mišićima, neobičan umor ili promene u pamćenju, razgovarajte sa izabranim lekarom. On može prilagoditi dozu statina ili preporučiti drugi lek. Nikada nemojte samoinicijativno prekidati terapiju, jer to može povećati rizik od srčanog ili moždanog udara.

Kao dodatnu meru, vodite računa o ishrani i izbegavajte veće količine alkohola i soka od grejpfruta tokom upotrebe statina. Redovno proveravajte nivo šećera i jetrenih enzima. Na taj način možete rano prepoznati moguće nuspojave i reagovati na vreme.

Na kraju, konsultujte lekara za tačnu dijagnozu ili savet. Pravilna komunikacija sa stručnjakom i praćenje simptoma mogu pomoći da terapija statinima bude bezbedna i efikasna.