Otpornost superbakterija sve češće pogađa žene i najmlađe, a razvoj lekova usporava

Suočavamo se sa ozbiljnim problemom kada su u pitanju superbakterije – bakterije otporne na postojeće antibiotike – jer je razvoj novih lekova znatno usporen. Stručnjaci upozoravaju da je u poslednjih pet godina broj novih antimikrobnih projekata kod vodećih proizvođača lekova smanjen za 35%, sa 92 na svega 60 lekova u fazi razvoja. Posebno zabrinjava što je samo pet novih lekova namenjeno deci mlađoj od pet godina, koja su u posebnom riziku od težih bakterijskih infekcija.

Antimikrobna rezistencija je globalni izazov i pogađa sve uzraste, ali posebno ranjive grupe su žene – naročito trudnice, majke male dece i osobe sa oslabljenim imunitetom. Svake godine više od milion ljudi širom planete premine zbog infekcija na koje aktuelne terapije više ne deluju, dok infekcije otporne na lekove doprinose ukupno četiri miliona smrtnih slučajeva godišnje. Prognoze su da bi se ovaj broj mogao udvostručiti do 2050. godine, što ovaj problem čini izuzetno aktuelnim za svaku porodicu.

Infektolog dr Jelena Petrović naglašava: “Farmaceutska industrija ima moralnu obavezu da nastavi ulaganje u razvoj novih antibiotika, posebno za najosetljivije grupe kao što su deca i pacijenti sa oslabljenim imunitetom. Pristup efikasnim lekovima je ključno pravo svih pacijenata.”

Otpornost na antibiotike nastaje kada bakterije razviju mehanizme kojima se štite od dejstva lekova koji su ih ranije uspešno lečili. To može dovesti do toga da uobičajene infekcije, poput urinarnih, upala pluća ili onih nakon operacija, postanu teško izlečive, pa čak i smrtonosne. Žene su posebno izložene ovom riziku zbog čestih upala mokraćnih puteva i mogućih komplikacija u trudnoći.

Da bi smanjile rizik, čitateljke se podstiču da antibiotike koriste isključivo prema uputstvu lekara i nikada ne prekidaju terapiju na svoju ruku. Pravilna higijena, redovno pranje ruku i vakcinacija su ključni u prevenciji širenja infekcija. Takođe, savetuje se da se izbegava samostalno uzimanje antibiotika i deljenje ili čuvanje neiskorišćenih lekova za kasnije.

Ako primetite simptome infekcije kao što su povišena temperatura, bol, peckanje pri mokrenju ili uporni kašalj, obavezno se javite svom lekaru radi tačne dijagnoze i saveta. Dobro vođena i pravovremena terapija antibioticima može spasiti život, ali je jednako važno čuvati njihovu efikasnost za buduće generacije.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom izabranom lekaru.

Genetika često utiče na pojavu dijabetesa, astme i akni kod žena – evo kada treba reagovati preventivno

Nasleđe može imati presudan uticaj na razvoj određenih bolesti, a žene su često osetljivije na pojedine nasledne dijagnoze. Iako zdrav način života pomaže u prevenciji, genetski faktori znatno mogu povećati rizik od bolesti poput dijabetesa tipa 2, astme i akni. Prepoznavanje ranih znakova i redovne kontrole su ključne, posebno za one sa pozitivnom porodičnom anamnezom.

Dijabetes tipa 2, koji nastaje kada telo ne koristi insulin kako treba, ubraja se među najčešće nasledne bolesti. Žene čiji roditelji ili bake i deke imaju ovu dijagnozu moraju biti posebno pažljive. Doktorka Kler Grejndžer naglašava: „Genetika može značajno povećati sklonost ka dijabetesu tipa 2. To ne znači da će svaka osoba sa porodičnom istorijom razviti bolest, ali je rizik veći.“ Simptomi poput pojačane žeđi, hroničnog umora i učestalog mokrenja mogu ukazivati na ovu bolest. Prevencija podrazumeva održavanje zdrave težine, izbalansiranu ishranu i redovno vežbanje.

Astma je još jedno stanje koje se često prenosi kroz generacije. Mnoge žene, naročito mlađe i srednje dobi, primećuju simptome kao što su kašalj, stezanje u grudima i otežano disanje. „Ako jedan ili oba roditelja imaju astmu, rizik za decu značajno raste“, navodi dr Grejndžer. Povezanost postoji i sa sklonošću alergijama i ekcemu. Tačna dijagnoza i odgovarajuće lečenje značajno poboljšavaju svakodnevni kvalitet života.

Treća česta nasledna bolest su akne. Iako su karakteristične za mladalačko doba, mnoge žene se sa njima suočavaju i kasnije u životu. „Genetika može uticati na to koliko će akne biti izražene i koliko dugo će trajati“, objašnjava dr Grejndžer. Ako su roditelji imali problema sa aknama, postoji veća šansa da će i njihova deca, posebno ćerke, imati slične tegobe. Genetski faktori određuju i koliko sebuma koža proizvodi, kao i kako ona reaguje na upale.

Važno je da žene koje imaju porodičnu istoriju ovih bolesti redovno odlaze na preventivne preglede i obraćaju pažnju na prve simptome. Zdrava ishrana, adekvatna fizička aktivnost i brza reakcija na promene u organizmu su najvažnije mere očuvanja zdravlja. Ako primetite simptome ili imate dodatna pitanja o riziku, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom radi precizne dijagnoze i preporuka.

Pravilna ishrana, kretanje i stabilna težina ključ su za očuvanje pokretljivosti i snage u svim godinama

Zdravlje kostiju često postane važno tek kada se pojave bolovi, povrede ili ograničenja u kretanju, ali stručnjaci naglašavaju da je prevencija tokom celog života najvažnija. Žene, naročito u srednjim i poznim godinama, suočavaju se sa većim rizikom od osteoporoze i preloma. Razumevanje kako možemo ojačati i sačuvati kosti pomaže nam da što duže ostanemo aktivne i samostalne.

Naše kosti su živo tkivo koje se stalno menja – izgradnja je najintenzivnija u detinjstvu i mladosti, a vrhunac dostiže do 30. godine. Nakon tog perioda, posebno kod žena nakon četrdesete, razgradnja kostiju može početi da nadmašuje izgradnju, što vodi ka smanjenju gustine i većem riziku od preloma. Internista dr Džoj Bulger Bek objašnjava: „Većina koštane mase se stvara u mladosti, ali pravilne navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti mogu značajno usporiti gubitak i u starijem dobu.”

Gubitak koštane mase često prolazi neprimećeno sve dok ne dođe do preloma, a žene u menopauzi su posebno osetljive jer pad estrogena dodatno ubrzava razgradnju kostiju. Pored osteoporoze, čest je i osteoartritis, koji se takođe može ublažiti zdravim navikama.

Dr Bulger Bek ističe: „Važno je da žene razumeju da zdrave kosti nisu rezervisane samo za mlade, već da i u osamdesetoj godini možemo značajno uticati na njihovu čvrstinu i funkcionalnost.”

Evo pet ključnih navika za očuvanje kostiju:

1. Održavajte stabilnu i zdravu telesnu težinu – Niska težina povećava rizik od osteoporoze, dok gojaznost opterećuje zglobove. Nagli gubici i vraćanja kilograma (tzv. „jo-jo efekat”) mogu oslabiti kosti. Preporučuje se uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem i nemasnim proteinima, kao i konsultacija sa lekarom ili dijetetičarem kada menjate težinu.

2. Fizička aktivnost je neophodna – Vežbe snage i aktivnosti koje uključuju opterećenje, poput hodanja, džoginga, plesa ili penjanja uz stepenice, dokazano jačaju kosti i smanjuju rizik od preloma. Preporučuje se minimum 30 minuta kretanja skoro svakog dana, a vežbe za ravnotežu i istezanje dodatno sprečavaju padove.

3. Pravilna ishrana – Kalcijum i vitamin D su osnovni za mineralizaciju kostiju, a važni su i proteini, magnezijum, fosfor i vitamin K. Dobri izvori su mlečni proizvodi, bademi, zeleno povrće i riba bogata omega-3 masnim kiselinama. Po potrebi, treba se konsultovati sa lekarom o suplementaciji.

4. Redovni pregledi – Žene starije od 50 godina, kao i one sa rizičnim faktorima (porodična istorija, rana menopauza), trebalo bi povremeno da proveravaju gustinu kostiju radi pravovremenog uočavanja promena. Rano otkrivanje omogućava pravovremene mere.

5. Izbegavajte štetne navike – Pušenje, preterano konzumiranje alkohola i gaziranih pića negativno utiču na zdravlje kostiju i ubrzavaju razgradnju mase, povećavajući rizik od preloma.

Za žene svih uzrasta ulaganje u zdravlje kostiju znači kvalitetniji život, više pokretljivosti i samostalnosti čak i u poznim godinama. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.