Gotovo svako ko leti nosi naočare doživeo je istu situaciju – uđete sa vrelog asfalta u prodavnicu, automobil ili klimatizovan stan, a stakla se u trenutku zamagle. Iako deluje kao sitnica, iza ove pojave krije se jednostavna fizika.
Do zamagljivanja dolazi zbog naglog prelaska između različitih temperatura. Kada ste napolju, naočare se zagreju zajedno sa okolinom. Kada uđete u hladniji prostor, površina stakala se brzo hladi.
Istovremeno, vazduh koji je topao i vlažan dolazi u kontakt sa hladnijom površinom stakala.
Šta se zapravo dešava?
Topao vazduh može sadržati veću količinu vodene pare. Kada ta para dođe do hladne površine, deo nje prelazi u sitne kapljice vode.
Te mikroskopske kapljice formiraju tanak sloj na staklima, zbog čega naočare izgledaju kao da su „obavijene maglom“.
Isti princip možete primetiti kada iz hladnog prostora izađete napolje po velikoj vrućini – samo što se tada kondenzacija može pojaviti na drugoj strani površine.
Zašto se to leti posebno često dešava?
Leti su temperaturne razlike između spoljašnjeg i klimatizovanog prostora često veoma velike.
Ako je napolju veoma toplo, a klima u prostoriji podešena na znatno nižu temperaturu, naočare se naglo hlade čim uđete unutra. Što je razlika u temperaturi veća, veća je i verovatnoća da će se pojaviti kondenzacija.
Kako možete sprečiti zamagljivanje?
Postoje jednostavni načini da smanjite ovu pojavu.
Naočare možete ostaviti nekoliko trenutaka na licu i sačekati da se postepeno prilagode temperaturi prostora. Pomaže i pravilno čišćenje stakala, kao i korišćenje preparata namenjenih sprečavanju zamagljivanja naočara.
Važno je da zamagljena stakla ne brišete grubom ili prljavom tkaninom, jer možete napraviti sitne ogrebotine.
Dakle, naočare se ne „znoje“ kada uđete sa vrućine – na njihovoj površini se kondenzuje vodena para iz vazduha. Razlog je jednostavan: topao i vlažan vazduh susreće hladnu površinu.
