Jedna svakodnevna navika deluje potpuno bezazleno, ali stručnjaci godinama upozoravaju da način na koji je upražnjavamo može imati posledice po zdravlje. Reč je o dugom sedenju.
Mnogi građani veliki deo dana provedu sedeći – na poslu, u automobilu, tokom gledanja televizije ili dok koriste telefon i računar. Problem nastaje kada se takav način života ponavlja iz dana u dan, bez dovoljno kretanja i promena položaja.
Dugotrajno sedenje povezano je sa većim rizikom od različitih zdravstvenih problema, naročito kada je praćeno nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Bolovi u leđima i vratu, ukočenost mišića i osećaj umora samo su neke od tegoba koje ljudi mogu primetiti.
Poseban problem predstavlja činjenica da mnogi ne obraćaju pažnju na to koliko vremena provode u istom položaju. Često se tek nakon nekoliko sati javljaju neprijatnost, bol ili ukočenost.
Nije dovoljno vežbati samo povremeno
Odlazak u teretanu ili šetnja nekoliko puta nedeljno svakako mogu biti korisni, ali to ne znači da ostatak dana treba provesti gotovo potpuno nepomično.
Jednostavne promene mogu napraviti razliku: ustajanje tokom radnog vremena, kratka šetnja, istezanje i češće menjanje položaja mogu pomoći da se smanji vreme provedeno u neprekidnom sedenju.
Stručnjaci zato sve češće naglašavaju značaj svakodnevnog kretanja, a ne samo povremenog treninga.
Obratite pažnju na signale tela
Ako se često javljaju bolovi u leđima, vratu ili zglobovima, trnjenje, izražena ukočenost ili druge tegobe, ne treba ih ignorisati. Uzrok ne mora biti samo sedenje, pa je kod upornijih ili jačih simptoma važno razgovarati sa lekarom.
Najvažnije je, kažu stručnjaci, prekinuti naviku dugotrajnog mirovanja kad god je to moguće.
Ukoliko posao podrazumeva višesatno sedenje, nekoliko kratkih pauza tokom dana može biti jednostavan prvi korak ka aktivnijem načinu života.
