Stručni saveti uzgajivačice maslina o tome gde i kako skladištiti ulje da zadrži kvalitet što duže

Maslinovo ulje je jedan od najzdravijih dodataka ishrani, ali mnogi prave grešku kada ga skladište u kuhinji. Ključ za očuvanje svežine i vrednosti ovog ulja leži u pravilnom načinu čuvanja, ističe uzgajivačica maslina Meri Mori. Za razliku od vina, maslinovom ulju vreme ne ide u prilog – što duže stoji, njegov kvalitet može da opadne, posebno ako nije odloženo na pravi način.

Najčešća greška je držanje boce ulja blizu šporeta ili na otvorenim policama gde su izložene toploti i svetlu. Iako tako ulje bude uvek pri ruci, toplota i dnevna svetlost ubrzavaju proces oksidacije, zbog čega ulje može da izgubi antioksidanse i postane užeglo. “Dugotrajna izloženost svetlu smanjuje količinu antioksidanasa u maslinovom ulju, što na kraju narušava ukus i može dovesti do užeglosti”, upozorava Meri.

Kada otvorite flašu maslinovog ulja, važno je da je potrošite u roku od mesec do dva. Nakon svake upotrebe, obavezno zatvorite flašu kako bi se sprečilo kontaktiranje ulja sa vazduhom, jer tada brže oksidira. Preporučuje se i izbegavanje stalne upotrebe izliva za sipanje.

Najbolje mesto za čuvanje maslinovog ulja je zatvorena polica ili ostava, bez direktnog svetla i temperaturnih promena. Ulje treba da bude dalje od izvora toplote i sunčeve svetlosti, a ako koristite limenu posudu, obratite pažnju da ne stoji blizu šporeta, jer metal brzo prenosi toplotu.

Ne savetuje se ni držanje maslinovog ulja u frižideru. Iako niske temperature ne uništavaju ulje, mogu promeniti ukus i izazvati stvaranje kristala. “Kada se to dogodi i ulje ponovo postane tečno na sobnoj temperaturi, deo arome može ostati u talogu na dnu flaše”, naglašava Meri, što može dovesti do brže užeglosti.

Za dugotrajan kvalitet i autentičan ukus maslinovog ulja, birajte tamne boce, čuvajte ih na tamnom, hladnom mestu i potrošite ulje u što kraćem roku nakon otvaranja. Pravilno skladištenje ima direktan uticaj na ukus i nutritivnu vrednost vaših jela.

Kako izabrati pravu vrstu ubrusa, izbeći rizike i bezbrižno podgrevati obroke u mikrotalasnoj

Papirni ubrusi su nezaobilazan saveznik u brzom pripremanju hrane, posebno kada je potrebno podgrejati obrok u mikrotalasnoj. Međutim, nisu svi ubrusi jednako bezbedni za ovu namenu, pa pogrešan izbor može dovesti do otpuštanja štetnih materija ili čak izazvati požar. Pravilno korišćenje i odabir ubrusa je ključ za sigurnu upotrebu, a postoje jasne smernice kako da prepoznate odgovarajući proizvod.

Diplomirana tehnološkinja Ana Simić savetuje: „obavezno proverite da li na pakovanju papirnog ubrusa piše da je pogodan za mikrotalasnu.“ Objašnjava da neki ubrusi sadrže dekorativne boje, mirise ili aditive koji nisu otporni na visoke temperature i mogu biti opasni. Iz tog razloga, „čist, beli papirni ubrus bez mirisa najčešće je najbezbedniji izbor“, ističe Ana.

Da biste bili sigurni u izbor, obratite pažnju na sledeće preporuke:
– Koristite isključivo papirne ubruse koji su jasno označeni kao bezbedni za mikrotalasnu.
– Izbegavajte ubruse sa printovima, bojama ili mirisima.
– Nikada ne koristite papirne ubruse sa metalnim nitima ili ukrasima, jer mogu izazvati varničenje i potencijalnu opasnost.
– Prilikom podgrevanja, stavite ubrus samo preko hrane, ali ga ne uvijajte čvrsto oko posude.

Ana Simić dodaje: „Uvek je dobro pročitati uputstvo proizvođača, a ako niste sigurni, testirajte mali komad ubrusa u mikrotalasnoj na nekoliko sekundi – ako primetite promenu boje ili miris paljevine, nemojte ga koristiti.“

Kao alternativu, možete se odlučiti i za papir za pečenje, koji je otporan na visoke temperature i ne otpušta štetne materije.

Pravilnim izborom i upotrebom papirnih ubrusa, štedite vreme i povećavate bezbednost u kuhinji, dok vaša jela ostaju ukusna i sočna. Pratite ove savete da biste maksimalno iskoristili praktičnost mikrotalasne, bez rizika po zdravlje i sigurnost.

Stručnjaci otkrivaju koliko minuta i kakav tempo šetnje donosi najviše koristi za telo i um

Sve više žena bira šetnju kao osnovni oblik fizičke aktivnosti, ali često se postavlja pitanje da li je ona dovoljna za očuvanje zdravlja i kondicije. Fizioterapeutkinja Ivana Popović ističe da šetnja može imati veliki pozitivan uticaj na zdravlje, pod određenim uslovima. „Šetnja je odličan način da pokrenete telo, poboljšate raspoloženje i smanjite stres. Istraživanja pokazuju da redovna šetnja može pomoći u kontroli telesne težine, regulaciji pritiska i smanjenju rizika od srčanih oboljenja”, naglašava Ivana Popović.

Prema njenoj preporuci, žene koje žele maksimalnu korist treba da šetaju najmanje 30 minuta svakog dana umerenim tempom. Optimalan tempo prepoznaje se tako što možete razgovarati tokom šetnje, ali ne i pevati, što znači da srce radi ubrzano, ali bez preteranog zamora.

Šetnja pozitivno utiče ne samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje. Kratka dnevna šetnja odličan je način za predah, razbistravanje misli ili provođenje kvalitetnog vremena sa prijateljima ili porodicom.

Za dodatno unapređenje ove rutine, savetuje se povremena promena trase, uključivanje kraćih intervala brže šetnje ili blage uzbrdice. Prikladna, lagana obuća i udobna odeća dodatno doprinose prijatnijem doživljaju aktivnosti.

Ukoliko imate specifične zdravstvene potrebe ili ste u procesu oporavka, važno je konsultovati se sa stručnjakom koji može personalizovati preporuke. Zaključak je jasan: šetnja je izvanredan izbor za žene svih uzrasta – dostupna je, ne zahteva dodatni trošak i lako se uklapa u dnevni raspored. Sa nekoliko sitnih prilagođavanja, može postati temelj zdravog i uravnoteženog života.