Pitanje „Koliko bi trebalo da imam kilograma?“ nema baš tako jednostavan odgovor. Idealna telesna težina ne može se odrediti samo na osnovu visine, jer na procenu utiču i građa tela, raspored masnog tkiva, godine i drugi faktori.

Jedna od najpoznatijih metoda za grubu procenu telesne mase jeste BMI, ali ni on nije dovoljan da samostalno pokaže da li je nečija težina zdrava.

Šta je BMI i kako se računa?

Indeks telesne mase dobija se tako što se telesna masa u kilogramima podeli kvadratom visine izražene u metrima.

Na primer, osoba koja ima 70 kilograma i visoka je 1,70 metara ima BMI oko 24,2.

Prema uobičajenoj podeli, BMI između 18,5 i 24,9 smatra se rasponom normalne telesne mase, dok više vrednosti ukazuju na povećanu telesnu masu.

Ipak, BMI ima ograničenja. Ne razlikuje mišićnu masu od masnog tkiva, pa ista vrednost ne mora značiti isto za svaku osobu.

Krefova formula pokušava da uzme u obzir i građu

Postoji i takozvana Krefova formula, koja se koristi za okvirnu procenu poželjne telesne mase na osnovu visine, godina i telesne građe.

Prema toj računici razlikuju se tri kategorije građe:

• sitna građa

• prosečna građa

• krupnija, odnosno srednja građa

Za osobu visoku 165 centimetara i staru 30 godina, formula daje različit rezultat u zavisnosti od telesne građe.

Osnovna računica:

((visina u cm - 100) + (godine / 10)) × 0,9

Za sitniju građu rezultat se dodatno množi sa 0,9, dok se za krupniju građu množi sa 1,1.

Tako ista visina i godine mogu dati tri različite okvirne vrednosti:

• sitnija građa: oko 55,1 kg

• prosečna građa: oko 61,2 kg

• krupnija građa: oko 67,3 kg

Ove brojke ne treba shvatiti kao obaveznu težinu koju svaka osoba mora da dostigne. One mogu poslužiti samo kao okvir.

Obim struka može biti važan pokazatelj

Osim broja na vagi, značajan je i način na koji je masno tkivo raspoređeno. Posebno se prati masnoća koja se nakuplja oko stomaka.

Jedan jednostavan pokazatelj jeste odnos obima struka i visine. Kao okvirno pravilo često se koristi procena prema kojoj bi obim struka trebalo da bude manji od polovine telesne visine.

Još jedan pokazatelj je odnos struka i kukova. Dobija se tako što se obim struka podeli obimom kukova.

Međutim, ni jedna pojedinačna formula ne može sama da proceni nečije ukupno zdravstveno stanje.

Ne postoji jedna „idealna“ kilaža za sve

Osoba iste visine može imati drugačiju zdravu telesnu masu zbog razlike u mišićima, građi i drugim karakteristikama.

Zato broj na vagi ne bi trebalo posmatrati izolovano. Visina, telesna građa, obim struka, fizička aktivnost i opšte zdravstveno stanje zajedno daju mnogo bolju sliku nego jedna formula.

Ako želite da promenite telesnu težinu, naročito ako imate veći višak ili manjak kilograma, najbolje je da cilj odredite u dogovoru sa lekarom ili nutricionistom, umesto da se oslanjate samo na tabelu ili internet kalkulator.

Ako vam se često dešava da se ujutru probudite sa osećajem nadutosti ili težine u stomaku, možda ne morate da menjate celu jutarnju rutinu. Jedan jednostavan dodatak koji mnogi već imaju u kuhinji može promeniti ukus kafe, a kod pojedinih ljudi i prijati varenju.

Reč je o mlevenom đumbiru, začinu karakterističnog, blago ljutkastog ukusa koji se često koristi u pripremi kolača, čajeva i raznih jela.

Koliko đumbira dodati u kafu?

Za početak je dovoljna četvrtina do pola kašičice mlevenog đumbira na jednu šolju kafe.

Đumbir možete dodati direktno u skuvanu kafu i dobro promešati. Ako vam je ukus intenzivan, počnite sa manjom količinom. Po želji možete dodati i malo mleka kako bi napitak bio blaži.

Nema potrebe da koristite veću količinu. Đumbir ima veoma izražen ukus, pa će i mala količina biti dovoljna da se oseti u kafi.

Kako đumbir može da utiče na probavu?

Đumbir sadrži jedinjenja poput gingerola, koja su predmet istraživanja zbog mogućeg uticaja na rad sistema za varenje. Pojedina istraživanja ukazuju da đumbir može uticati na pokretljivost želuca i brzinu njegovog pražnjenja.

Ipak, reakcija nije ista kod svih ljudi. Nekome može prijati, dok kod drugog neće napraviti primetnu razliku.

Tu je i sama kafa. Kod pojedinih ljudi jutarnja kafa podstiče pokretljivost creva i potrebu za odlaskom u toalet, zbog čega se efekat može primetiti relativno brzo nakon ispijanja.

Ne znači da đumbir topi salo sa stomaka

Ako nakon pražnjenja creva ili smanjenja nadutosti stomak deluje ravnije, to ne znači da je došlo do topljenja masnih naslaga.

Đumbir i kafa ne mogu ciljano ukloniti salo sa stomaka. Promena izgleda stomaka može biti posledica smanjenja nadutosti i osećaja težine, a ne gubitka telesne masti.

Zato ovaj napitak treba posmatrati kao mogući dodatak jutarnjoj rutini, a ne kao brzo rešenje za mršavljenje.

Kada treba biti oprezan?

Kombinacija kafe i đumbira nekima može prijati, ali kod osoba koje imaju osetljiv želudac, gorušicu ili refluks može izazvati neprijatnost. U tom slučaju bolje je koristiti manju količinu ili izostaviti đumbir.

Ako imate dugotrajne probleme sa zatvorom, učestalu nadutost ili bolove u stomaku, nije dobro oslanjati se samo na kućne trikove. Uporno ponavljanje ovih tegoba može imati različite uzroke i trebalo bi ih proveriti sa lekarom.

Za urednu probavu mnogo su važnije svakodnevne navike poput dovoljnog unosa tečnosti, hrane bogate vlaknima, fizičke aktivnosti i redovnih obroka. Malo đumbira u jutarnjoj kafi može biti zanimljiv dodatak, ali ne predstavlja zamenu za zdrave navike.

Ako obožavate knedle sa šljivama, ali vam je njihova priprema previše zahtevna, ovaj recept bi mogao da postane vaš novi favorit. Lažne knedle sa šljivama pripremaju se bez mešenja i oblikovanja testa, a sve što je potrebno jeste da pripremite filove i poređate ih u pleh.

Kombinacija sočnih šljiva, kremastog griza i mirisnih, hrskavih prezli daje desert koji ukusom podseća na tradicionalne knedle, ali se pravi znatno jednostavnije.

Sastojci za lažne knedle sa šljivama

Za prezle:

• 200 g prezli

• 4 kašike šećera

• 1 vanilin šećer

• 50 g maslaca

Za fil od šljiva:

• 1 kg šljiva

• 5 kašika šećera

• 1 vanilin šećer

• 3 kašike gustina

• malo vode

Za griz fil:

• 1 l mleka

• 13 kašika griza

• 10 kašika šećera

• 1 vanilin šećer

• 1 jaje

• 90 g maslaca

Prvo pripremite prezle

U šerpi ili većem tiganju otopite maslac, pa dodajte prezle, šećer i vanilin šećer. Pržite ih na umerenoj temperaturi uz povremeno mešanje, sve dok ne dobiju lepu zlatnu boju.

Sklonite ih sa šporeta i ostavite da se ohlade.

Napravite sočni fil od šljiva

Šljive operite, prepolovite i uklonite koštice. Stavite ih u šerpu, dodajte šećer i vanilin šećer, pa kuvajte dok voće ne omekša i ne pusti dovoljno soka.

Gustin razmutite sa malo vode i sipajte u šljive. Kratko kuvajte uz mešanje dok se fil ne zgusne, a zatim ga sklonite sa šporeta i ostavite da se prohladi.

Kremasti griz fil daje posebnu teksturu

U mleko dodajte griz, šećer i vanilin šećer, pa kuvajte uz stalno mešanje. Kada smesa počne da se zgušnjava, dodajte jaje i nastavite da mešate kako bi se sve lepo sjedinilo.

Sklonite sa ringle, dodajte maslac i dobro umutite dok ne dobijete gladak i kremast fil.

Važno je da griz ne ostane redak, jer će se u tom slučaju kolač teže seći. Sa druge strane, ne treba ga ni prekuvati. Prava gustina je ona kod koje fil ostaje kremast, ali dovoljno čvrst da može da drži slojeve.

Složite kolač i ostavite ga da se ohladi

U pleh najpre rasporedite polovinu uprženih prezli. Preko njih nanesite polovinu griz fila, a zatim ravnomerno rasporedite fil od šljiva.

Dodajte ostatak griz fila i na kraju pospite preostalim prezlama.

Kolač ostavite da se potpuno ohladi, a zatim ga stavite u frižider da se dobro stegne. Tek tada ga isecite na kocke i poslužite.

Lažne knedle sa šljivama idealne su za sve koji vole tradicionalne domaće poslastice, ali žele recept koji zahteva mnogo manje vremena i truda. Umesto oblikovanja desetina knedli, sve se priprema u jednom plehu, a ukus ostaje prepoznatljiv i neodoljiv.