Priča o istrajnosti, potrazi za ocem i snazi majčinske ljubavi na putu do ličnog ostvarenja

Aleksandra Mihajlović iz Pančeva danas je poznata kao književnica, profesorka i doktor nauka, ali njen put nije bio nimalo lak. Rođena 1967. godine, kao dete ljubavi između Srpkinje iz porodice Blažić iz Bratunca i muslimana iz porodice Selmanagić iz Srebrenice, prve mesece života provela je u Domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj ulici u Beogradu, pošto njene porodice nisu podržale vezu njenih roditelja. Njena majka je, uprkos tome što je ostala bez podrške i posla, odlučila da se izbori za svoju ćerku. “Rekla je jedno veliko ‘ne’. Bez posla, bez ičega, počela je da radi, skupljajući novčić po novčić… Posle skoro godinu dana došla je po mene u Zvečansku i odvela me sa sobom”, priseća se Aleksandra. Odrastala je u Pančevu uz majku, suočavajući se sa urođenom srčanom manom, ali i sa osećajem praznine zbog odsutnosti oca. Ipak, majka je ostala snažna i nikada nije govorila loše o Aleksandrinom ocu, učeći je da ne sudi drugima.

Kako je odrastala, Aleksandra je sve više želela da upozna svog oca. Sa šesnaest godina skupila je hrabrost i nakon rasprave sa majkom, krenula peške iz Pančeva ka Beogradu, rešena da stigne do Sarajeva i pronađe svog oca. “Ja sam mami rekla da hoću da idem da vidim oca, da je to moja psihološka potreba… Put je bio mračan, neosvetljen… I dan-danas znam svaku stopu od Pančeva do Beograda”, priča Aleksandra. Ujak i ujna su joj pomogli i već sledećeg dana otputovala je za Sarajevo. Susret sa ocem bio je kratak, ali pun emocija. “Prišla sam i predstavila se. A on je rekao: ‘Sanjao sam te.’” Proveli su jedan dan zajedno, bez pitanja i prebacivanja. Na rastanku je dobila obećanje da će se viđati, ali to se nije ostvarilo. Nakon nekoliko meseci, usledio je hladan telefonski razgovor, što je Aleksandru veoma povredilo. “Bio je leden. Mnogo je bolelo. Ali nisam želela da unosim mržnju u sebe. Znala sam da bih time povredila samo sebe.”

Pokušala je kasnije da obnovi kontakt, ali nije uspela. Čak ni vest da je postao deda nije naišla na radost sa njegove strane. “Nemam potrebu da sudim. Svako nosi svoje razloge koje mi ne znamo”, ističe Aleksandra. Kada je saznala da joj je otac bolestan, želela je da mu pomogne, ali nije stigla – preminuo je. Danas Aleksandra snagu pronalazi u oproštaju i ljubavi koju joj je pružila majka i porodica. Svoje iskustvo pretočila je u roman, a njen pogled na prošlost je jasan: “Niko ne živi u Diznilendu. Svi imamo svoje priče. Ali ako odlučimo da budemo hrabri, uporni i da biramo ljubav, možemo da izvezemo lep život.”

Prevara uznemirila porodicu nakon što su primili poruku sa broja pokojne tašte četiri godine nakon njene smrti

Majkl Rouan i njegova porodica doživeli su neprijatno iznenađenje kada su četiri godine nakon smrti njegove tašte primili poruku sa njenog starog broja telefona. Iako je taj broj bio odjavljen odmah nakon sahrane, poruka je izgledala autentično i unela nemir među članove porodice. U poruci je stajao zahtev da prodaju kuću i pošalju novac, što je izazvalo dodatnu zabrinutost.

Majkl je odmah obavestio policiju, uveren da se radi o pokušaju prevare. Istragom se utvrdilo da je osoba koja stoji iza ove poruke zapravo njihov dugogodišnji poznanik, koji je porodici bio blizak posebno u periodu nakon smrti tašte. Taj poznanik je često dolazio kod njih, nudeći pomoć oko sahrane i drugih porodičnih obaveza, a zapravo je diskretno prikupljao informacije o porodici i njihovim navikama.

Majkl ističe: “Verovao sam mu godinama. Bio je uz nas kroz teške trenutke, a ispostavilo se da je sve to radio sa skrivenim motivima.” Pokazalo se da je poznanik kupio odjavljen broj telefona i godinama beležio podatke koje su članovi porodice nesvesno delili. Policija je otkrila da je koristio te informacije kako bi poruka delovala uverljivo i uznemirujuće.

Nakon početnog šoka, porodica je saznala da iza poruke ne stoji nikakva nadprirodna pojava, već osmišljena prevara sa ciljem iznude novca. Slučaj je okarakterisan kao pokušaj prevare i ucenjivanja, a porodica je zahvalna što je brzo reagovala i obratila se policiji.

Ovaj događaj je važan podsetnik da budemo oprezni sa deljenjem privatnih informacija, čak i sa osobama koje dugo poznajemo. Pravovremena reakcija može sprečiti ozbiljne posledice i zaštititi porodicu od sličnih prevara.

Tradicionalna imena za devojčice ponovo osvajaju zbog lepote značenja i duboke povezanosti sa kulturom

U poslednje vreme, roditelji u Srbiji često biraju savremena i strana imena za svoje ćerke, dok domaća, tradicionalna imena polako bivaju zaboravljena. Ipak, stara srpska ženska imena kriju posebnu vrednost, autentičnost i bogato značenje, te su važan deo naše istorijske i kulturne baštine. Među zaboravljenim, a dragocenim imenima, izdvajaju se Anka, Bisera, Delfa, Žanka, Julka, Kosara, Mitra/Dmitra i Roksanda. Svako od ovih imena nosi svoju jedinstvenu simboliku i zanimljivu priču. Tako, ime Anka označava „milost“ i „zahvalnost“, dok Bisera ima značenje „biser“, „dragocenost“ i „svetlucavost“. Delfa potiče iz grčkog jezika i povezuje se sa morem, a poznata umetnica i humanitarka Delfa Ivanić bila je nosilac ovog imena. Žanka je kombinacija imena Žan i deminutiva -ka, a najčešće se prevodi kao „božanstvena“. Julka dolazi iz grčkog jezika i simbolizuje „blistavost“ i „sjaj“, a nosila ga je i Julka Hlapec Đorđević, poznata intelektualka koja je doktorirala u Beču 1906. godine. Kosara je jedno od najstarijih slovenskih ženskih imena i vezuje se za lepotu kose, vekovni simbol ženstvenosti, i često se sreće i u Makedoniji i Bugarskoj. Imena Mitra ili Dmitra predstavljaju kreativnost, duhovnu snagu i iskrenu ljubav, dok Roksanda, često u narodnoj tradiciji, vodi poreklo od imena Roksana i znači „svetla“ ili „zora“. Zanimljivo je da su mnoga od ovih imena zabeležena i u kalendarima, često su vezana za značajne ličnosti iz naše prošlosti, ili su deo narodnih pesama. Iako ih danas retko susrećemo, ova imena su inspiracija roditeljima koji žele posebno i značajno ime za svoju ćerku. Povratak ovih imena u svakodnevnu upotrebu doprinosi očuvanju tradicije i osvešćuje bogatstvo srpske kulture.