Devojčica iz Oklahome, stara 14 godina, bila je prisiljena da postane surogat majka, a sada je pod zaštitom nadležnih službi.

Javnost u Oklahomi ostala je šokirana nakon što je otkriven slučaj gde su Nejtan Potijer i Erika Palmer, oboje stari 36 godina, navodno zloupotrebili svoju četrnaestogodišnju ćerku tako što su je prisilili da iznese trudnoću i rodi blizance kao surogat majka. Policija je reagovala nakon što je stigla prijava o trudnoći maloletnice, a devojčica, koja sada ima 15 godina, trenutno se nalazi na sigurnom mestu pod zaštitom nadležnih institucija.

Istraga je pokrenuta u decembru 2025. godine, kada su socijalne službe dobile dojavu o trudnoći devojčice, kao i sumnju da je otac blizanaca upravo partner njene majke. Policija je pokušala da potvrdi očinstvo putem DNK analize, ali su Potijer i Palmer pobegli iz Oklahome i sakrili se u Nevadi. Zahvaljujući brzoj reakciji policije i saradnji sa američkim maršalima, par je lociran i uhapšen 17. marta u gradu Sparks, udaljenom oko hiljadu milja od njihovog doma.

Tokom saslušanja, Erika Palmer je izjavila: “Želela sam da imam još dece sa svojim dečkom, ali nisam mogla da ostanem trudna jer su mi jajovodi podvezani, pa sam ćerku iskoristila kao surogat majku.” Dodatno je pokušala da opravda svoje postupke rečima da je njena ćerka “očajnički želela da ima još braće i sestara”.

Protiv Nejtana Potijera podignuta je optužnica za seksualno zlostavljanje deteta, dok se Erika Palmer tereti za omogućavanje zlostavljanja i napuštanje deteta mlađeg od petnaest godina. Zvaničnici napominju da je reč o veoma ozbiljnim optužbama koje zahtevaju punu pažnju pravosuđa.

Devojčica, kojoj je termin za porođaj bio zakazan za februar ove godine, sada živi u hraniteljskoj porodici i ima obezbeđenu potrebnu zaštitu i podršku. Stručne službe rade na tome da joj pruže sigurno okruženje i neophodnu pomoć u oporavku nakon traume. Slučaj je u fazi pripreme za suđenje, a očekuje se da će proces doneti pravdu devojčici i odgovarajuće kazne za odgovorne.

Tridesetčetvorogodišnja majka deli iskustvo sa produženim dojenjem i objašnjava zašto prati potrebe svoje dece, uprkos podeljenim mišljenjima javnosti

Šinaj Viser, majka od 34 godine, odlučila je da svoja iskustva o produženom dojenju podeli na društvenim mrežama, što je izazvalo lavinu komentara i pažnju javnosti. Iako još uvek doji svoju četvorogodišnju ćerku, istovremeno brine i o mlađoj ćerki od 20 meseci, koja češće traži majčino mleko. Ovakav pristup izazvao je različite reakcije, ali Šinaj ističe da je dojenje prilagodila isključivo potrebama svojih ćerki.

Njena objava izazvala je veliki broj komentara – dok neki podržavaju njen izbor kao prirodan i blizak detetu, drugi ga smatraju neprimerenim ili preteranim. Često se suočava sa kritikama da produženo dojenje koristi više njoj nego detetu, ali ona to odbacuje. Kako kaže: “Produženo dojenje ne praktikujem zbog svoje udobnosti, već zato što verujem da odgovara potrebama moje dece.”

Stav o dojenju promenila je nakon što je proučila razne kulturne običaje i naučna istraživanja na tu temu. „Shvatila sam da je kroz istoriju produženo dojenje bilo mnogo češće nego što se danas smatra u zapadnim društvima“, navodi Viser i dodaje da je pitanje dojenja više kulturološko nego biološko.

Šinaj objašnjava da dojenje izgleda drugačije u zavisnosti od deteta: stariju ćerku doji povremeno, onda kada ona to zatraži, a nekad prođe i nekoliko dana bez dojenja. Ti trenuci su, kako opisuje, mirni i kratki, u potpunosti vođeni potrebom deteta. Sa mlađom ćerkom, dojenje je češće i tokom dana i noći, naročito tokom perioda rasta i nicanja zuba.

Za stariju ćerku, dojenje sada ima pre svega emocionalnu funkciju. Viser veruje da joj pomaže da se smiri i oseća sigurnost. “Dojenje pruža mom detetu osećaj sigurnosti i emotivne ravnoteže”, ističe ona. Smatra da prava samostalnost dolazi iz sigurne povezanosti sa roditeljem, a ne iz naglog odvajanja.

Na pitanje kada planira da prestane, Šinaj Viser odgovara da će tu odluku doneti prema potrebama deteta i njihovom odnosu. Ona je sigurna da odvikavanje ne mora biti ubrzano da bi bilo zdravo i primećuje da starija ćerka sama sve ređe traži dojenje.

Priča Bet Tomas pokazuje kako je izuzetno teško detinjstvo pretvorila u snagu kojom pomaže drugim porodicama

Bet Tomas je u detinjstvu prošla kroz ozbiljne traume i postala poznata širom sveta zahvaljujući dokumentarnom filmu iz 1990. godine, gde je prikazana njena borba sa reaktivnim poremećajem vezivanja. Kao šestogodišnja devojčica, Bet je pokazivala ponašanja koja su zabrinula porodicu i stručnjake – bila je sklona maštanju o nasilju, povređivanju životinja i imala je poteškoće sa razumevanjem i pokazivanjem emocija.

Promena u njenom životu nastupila je kada su je usvojili Tim i Džuli Tenent. Iako su joj pružili mnogo ljubavi, suočili su se sa izazovima – Bet je patila od noćnih mora, često je bila napeta i nije mogla da razume bliskost. Kasnije je utvrđeno da je reč o reaktivnom poremećaju vezivanja, stanju koje nastaje kod dece izložene ranim traumama poput zanemarivanja ili zlostavljanja. Psiholog Ken Megid postavio je Bet ovu dijagnozu i preporučio joj intenzivnu terapiju kod Nensi Tomas, stručnjakinje za rad sa decom koja su preživela traume.

Nensi Tomas je naglasila koliko je važno pomoći deci da izgrade osnovno poverenje: „Kada je poverenje slomljeno na samom početku života, dete uči da svet funkcioniše bez ljubavi i bez sigurnosti.“ Uz njenu podršku, Bet je prošla kroz strukturiran program zasnovan na izgradnji sigurnosti, rutine i poverenja. Tokom vremena, Bet je uspela da razvije zdravije emotivne obrasce i izgradi odnose s ljudima oko sebe.

Danas je Bet Tomas medicinska sestra specijalizovana za neonatalnu negu i drži predavanja o poremećajima vezivanja. Svoje lično iskustvo koristi da inspiriše roditelje i žene koje se suočavaju sa porodičnim izazovima. Na jednom predavanju poručila je: „Nije vaš prošli život taj koji vas definiše, već to šta odlučite da uradite sa svojom budućnošću.“

Bet danas savetuje roditelje kako da razumeju decu koja su prošla kroz teške traume i naglašava važnost strpljenja, ljubavi i podrške u procesu oporavka. Njena priča je podsetnik da žene mogu pronaći izuzetnu snagu u sebi i prevazići i najteže životne početke.