Priča porodice Todić iz Skulanova o zajedništvu, izazovima i snazi podrške u sredini punoj predrasuda

U selu Skulanovo, nedaleko od Lipljana na Kosovu, Leonora i Časlav Todić već više od deset godina žive kao primer složne i posvećene porodice. Ovaj par, on Srbin iz tog kraja, ona Albanka iz Albanije, roditelji su dvoje dece i svakodnevno dokazuju da ljubav može prevazići sve razlike, čak i tamo gde su mešoviti brakovi još uvek retkost i predmet posebne pažnje. Njihov zajednički život nije započeo lako. Časlav je čak šest puta putovao u Albaniju u potrazi za životnom saputnicom. ‘Dođe, uzme me poznanik iz Prizrena, pa zajedno idemo za Albaniju. Nekad se svidi, nekad ne, ali šesti put je bilo sreće’, priča Časlav. Njegova porodica je u potpunosti podržala izbor supruge, a on ističe: ‘Niko nije mogao da utiče na moju odluku. Važno je da je žena dobra osoba, a ne kojoj naciji pripada.’

Leonora se u Skulanovu suočila s jezičkom barijerom – nije govorila srpski, pa su prvi meseci bili posebno zahtevni. ‘Kad sam se udala, nisam razumela ljude oko sebe. Tek nakon šest meseci počela sam bolje da govorim i razumem’, kaže ona. Iako skromno žive od Časlavljeve plate i rada na zemlji, za njih je složnost u porodici najvažnija. Najveći problem za Leonoru je što više od deset godina čeka ličnu kartu, zbog čega nije mogla da pronađe posao ni u srpskim ni u kosovskim institucijama. Otvorila je malu krojačku radnju, ali posla ima vrlo malo. ‘Sa muževljevom platom jedva izlazimo na kraj. Nemam ličnu kartu, ne mogu da radim. Do skoro nisam imala ni zdravstvenu knjižicu, svaki pregled sam morala da platim, tako je bilo i prilikom porođaja’, ističe Leonora.

Iako je promenila veru i prihvatila nove običaje, Leonora naglašava da to nije bio uslov, već njena lična odluka. ‘Privikla sam se na slavlje, mesim slavski kolač i za Božić idem u crkvu. Promenila sam veru, ali to je bila moja volja. Nisam ni slutila da će mi to postati deo svakodnevice’, objašnjava Leonora. Časlav potvrđuje: ‘Nisam je terao, nisam ni tražio. To je želela sama.’ Njihova deca, Ognjen i Lena, odrastaju u toplom i podržavajućem okruženju. Ognjen, koji ima devet godina, želi novi računar za učenje i igranje, dok Lena, sa sedam, više voli autiće nego lutke i raduje se prilici da ima telefon.

Skulanovo je nekada imalo 84 domaćinstva, a sada ih je ostalo oko 40, uglavnom sa starijim stanovništvom. Porodica Todić svojim zajedništvom daje nadu celoj zajednici i pokazuje da su prepreke tu samo ako ih ljudi sami postave. Časlavljev otac Čedomir naglašava: ‘Što je ona Albanka, meni nije važno. Važno je da su složni i da se poštuju.’

Danas na Kosovu postoji više od sto brakova u kojima su muževi Srbi, a supruge Albanke iz Albanije. Upravo priča Leonore i Časlava dokazuje da su razumevanje, podrška i ljubav stubovi svakog pravog zajedništva.

Uz crvenu boju za jaja dobijate savete o lepoti, zdravlju i priče žena koje inspirišu, baš na vreme za prazničnu atmosferu.

Od subote, 4. aprila, na kioscima vas očekuje novi broj omiljenog ženskog magazina, koji ove nedelje donosi poseban praznični duh i praktičan poklon – crvenu boju za uskršnja jaja. Ovaj broj u potpunosti je posvećen pripremama za Uskrs, sa mnogo korisnih saveta i inspirativnih priča koje mogu doprineti da praznik protekne u znaku radosti i zajedništva.

Povodom jubileja od 30 godina postojanja, magazin nastavlja tradiciju da na naslovnici ističe žene koje su obeležile njegovu istoriju. Ovog puta, tu je reporterka Bojana Petrović, koja otvoreno govori o svom profesionalnom iskustvu i tome koliko joj znači da radi posao koji voli: „Važno mi je da svaki dan radim ono što volim i doprinosim zajednici“, ističe Bojana.

Rubrika ‘Moj novi stil’ donosi priču o Gordani Bogićević iz sela Sokolovo kod Lazarevca, kojoj su urednici magazina pružili priliku da potpuno osveži izgled i stekne novo samopouzdanje.

Kroz ovu ediciju, čitateljke mogu saznati više o običaju farbanja prvog crvenog jajeta, poznatog kao čuvarkuća, koji simbolizuje zaštitu i sreću u porodici. Magazin predstavlja i sedam prirodnih načina za farbanje jaja, kao i praznične recepte Jelene Marić, među kojima se izdvaja voćna pita „mađarica”.

Poznata glumica Vesna Čipčić deli svoja razmišljanja o životu, karijeri i roditeljstvu, dok inženjerka Anđela Milojević otkriva emotivnu priču o usvajanju i pronalasku porodice zahvaljujući novinskom tekstu. Tu je i priča o Nalediju Repaji, ženi iz plemena Zulu koja je obnovila svoj dom od blata i pretvorila ga u porodičnu oazu.

Za ljubiteljke mode, izdvojene su rese kao vodeći trend proleća, a magazin se osvrće i na stotu godišnjicu „male crne haljine” – komada koji je sinonim za žensku eleganciju. U odeljku o lepoti predstavljene su prednosti citrusnih parfema i važnost svakodnevne SPF zaštite kože. Dr Nenad Stanković podseća: „Ekrani mogu štetno uticati na kožu, pa je prevencija ključna.”

Zdravlje žena takođe je u fokusu, sa detaljnim opisom simptoma perimenopauze – od umora i nesanice do tzv. magle u mozgu, kao i savetima o prirodnim lekovima za alergije. Čitateljke su pozvane da se priključe zajednici magazina i budu informisane o temama važne za svakodnevni život žena.

Stiv Edsel je godinama tragao za biološkom majkom, a DNK test mu je doneo odgovore koji su mu promenili život

Stiv Edsel, Amerikanac u pedesetim godinama, ceo život je znao da je usvojen, ali nikada nije imao podatke o svojim biološkim roditeljima. Njegova priča započinje 1973. godine, kada je kao beba ostavljen u bolnici i ubrzo usvojen od strane porodice Edsel. Njegova biološka majka tada je imala samo 14 godina. Usvojitelji su mu otvoreno govorili o njegovom poreklu, dok je Stiv kao dete proučavao stare novinske isečke o napuštenoj bebi, nadajući se da će otkriti deo svoje prošlosti.

U tinejdžerskim godinama, Stiv je postajao sve radoznaliji o tome ko je njegova majka i zbog čega ga je ostavila. Seća se: „Imam 14 godina, isto koliko je ona imala kada me je rodila.” Iako je pokušao da je pronađe dok je bio mlađi, tek u četrdesetim godinama, zahvaljujući podršci supruge Mišel, odlučio je da ponovo počne potragu. Korišćenjem novih DNK testova pronašao je udaljene rođake, ali ne i roditelje. Sa stručnjakinjom za genetsku genealogiju, uspeo je da suzi potragu na dve žene.

Nakon nekoliko nedelja, otkriveno je da njegova biološka majka živi povučeno, daleko od svog rodnog mesta. Međutim, DNK analiza otkrila je i neprijatnu istinu – njegovi biološki roditelji su bliski rođaci. Kako kaže, rečenica „Izgleda da su vaši roditelji u krvnom srodstvu” promenila je sve. Stiv je bio zatečen, preplavljen emocijama od besa i osećaja manje vrednosti do saosećanja prema svojoj majci.

Kada je saznao da mu je otac zapravo brat njegove majke, odlučio je da joj se obrati. Poslao joj je pismo i nekoliko fotografija, želeći da podeli sa njom svoj život. Iako nije dobio odgovor, poštom je stigla potvrda da je pismo preuzeto. „Nikada nisam krivio svoju majku što me je ostavila. Sada je još više razumem”, naglašava Stiv, ističući koliko mu je sada jasna težina situacije u kojoj se njegova majka tada našla kao tinejdžerka.

Stiv se susreo sa zdravstvenim problemima i brigama zbog svog porekla, ali je veliku podršku pronašao u supruzi i zajednici ljudi sa sličnim iskustvima. Danas pomaže drugima koji tragaju za svojim biološkim porodicama. Iako nije ostvario kontakt sa majkom, povremeno joj šalje poruke i čestitke za rođendan. Sa usvojiteljima ima čvrst odnos i veruje da su razumevanje i podrška ključni za prevazilaženje životnih izazova.