Psihoterapeut Tatjana Bošković objašnjava uticaj preljube na samopouzdanje žena i zašto godine ljubavnice nisu presudne

Preljuba je i dalje često tema u Srbiji, a najveće posledice ovog ponašanja osećaju žene koje se nađu u takvim situacijama. Psihoterapeut Tatjana Bošković savetuje ženama da se ne opterećuju godinama ili izgledom ljubavnica svojih partnera, jer takvo poređenje može narušiti njihovo samopouzdanje i odvesti ih na pogrešan put u traženju razloga za prevaru. Ona ističe: “Naše samopouzdanje ne sme da se bazira na izgledu ili godinama, već na samopoštovanju i ličnoj vrednosti.”

Bošković objašnjava da motivi za neverstvo mogu biti različiti, a među njima je i želja muškaraca da se potvrde kao poželjni ili da povrate osećaj muškosti, zbog čega često biraju mlađe ljubavnice. S druge strane, mlađi muškarci ponekad traže starije partnerke zbog iskustva, dok stariji češće biraju mlađe žene koje deluju dostupnije i sa manje „prtljaga“ iz prošlosti, što im može biti privlačno.

Prema njenim rečima, preljuba snažno utiče na žene, jer često dolazi do poređenja sa drugima, što može dovesti do gubitka lične sigurnosti. Bošković ističe: “Kada se poredimo sa bilo kojom ženom, rizikujemo da izgubimo zadovoljstvo sobom, jer uvek će postojati neko ko je u nečemu bolji ili drugačiji.” Ona apeluje na žene da svoje samopouzdanje grade na dubljim temeljima, a ne na poređenju sa drugima.

Iako su razlozi za neverstvo mnogobrojni, neki muškarci jednostavno nisu spremni za monogamiju, što je, kako ona kaže, moralni izbor. Bošković navodi: “Monogamija je moralni izbor, a neki muškarci nisu spremni da se posvete samo jednoj osobi. Oni često traže priliku za avanture, i to nije nužno povezano sa problemima u vezi, već sa ličnim sklonostima.”

Većina muškaraca koji varaju ne želi razvod, već pokušavaju da očuvaju brak i porodicu. “Najčešće varaju oni koji ne žele da se razvedu, ali ne žele ni da rešavaju probleme u vezi”, objašnjava Bošković. Osećanje kajanja kod muškaraca javlja se uglavnom onda kada preljuba postane javna i kada to utiče na celu porodicu. U tom trenutku, žena je pred teškom odlukom – da li može da oprosti, dok muškarac mora da prihvati svoje greške.

Na kraju, Bošković zaključuje da je najvažnije da žene rade na svom samopouzdanju i samopoštovanju, nezavisno od partnerovih postupaka, jer prava sigurnost i osećaj vrednosti treba da dolaze iznutra, a ne od drugih.

Vukosava Vujanac dočekala je jubilej okružena najmilijima, a poseban trenutak bio je susret sa najmlađim članom porodice

Vukosava Vujanac, poznata kao baka Vuka iz Malog Zvornika, nedavno je proslavila svoj stoti rođendan 28. februara, okružena porodicom i prijateljima. Njena kuća tog dana bila je prepuna osmeha, zagrljaja i radosti. Najveću sreću donelo joj je prisustvo čukununuka Vasilija, koji je pre samo 17 dana napunio godinu dana. Baka Vuka je istakla koliko joj znači što je doživela da upozna najmlađeg člana porodice: „Nisam mogla ni zamisliti da ću dočekati stotu godinu i upoznati svog Vasu. To je posebna radost.“

Veći deo života, Vukosava je bila izuzetno aktivna. Odrasla je u selu Donja Borina, gde je prvo radila teške fizičke poslove, a kasnije se odlučila da postane šnajderka. Njene košulje i haljine i danas su poznate po kvalitetu i umešnosti. „Radila sam mnogo, takav je bio život na selu. Posle smrti majke, brinula sam o braći i sestrama, ali sam uvek nalazila snagu da idem dalje“, priseća se baka Vuka.

Na pitanje o tajni dugovečnosti, Vukosava skromno kaže: „Ne znam šta je recept. Nisam jela masno i slano, slatko umereno, a pušiti sam počela tek sa 60 godina. Mislim da je genetika važna, ali i da ne treba previše da se nerviraš – važno je uživati u životu.“

Iako nije imala biološku decu, Vukosava i njen suprug Žarko podigli su dvadesetdvoje dece iz šire porodice. O svom braku kaže: „Moj Žarko i ja smo o svemu pričali i imali smo skladan brak. I danas ga se sećam svakog dana.“

Porodična sećanja su bogata i ispunjena radošću. Praunuka Nataša pamti da je baka Vuka uvek bila deo dečjih igara – čak i sa 85 godina igrala je žmurke i vozila bicikl sa unucima. „Uvek je nalazila vremena za nas i činila da detinjstvo bude ispunjeno smehom“, istakla je Nataša.

Teški trenuci nisu izostali, naročito kad je izgubila brata i sestre. U tim periodima, najbliži su joj bili najveća podrška, a baka Vuka poručuje: „Najvažnije je da čuvate svoj život i ne opterećujete se sitnicama.“

Danas, uživa u svakodnevici, kao što su kafa sa komšinicama i prisećanje na stare fotografije. Iako joj zdravlje više ne dopušta da se igra sa čukununukom, vreme provedeno sa porodicom za nju je neprocenjivo.

Saznajte kako da prepoznate visoku osetljivost kod dece i pružite im pravu podršku za zdravo odrastanje

Klinička psihološkinja i istraživač Elejn N. Aron, koja je i sama hipersenzibilna osoba, već godinama izučava visoku osetljivost kao osobinu ličnosti kod dece i odraslih. Ova osobina podrazumeva dublju obradu informacija i intenzivnije emocionalne reakcije na spoljašnje uticaje, što može značajno uticati na svakodnevni život deteta, odnose u porodici i sa vršnjacima.

Hipersenzibilnost je urođena karakteristika nervnog sistema i nije posledica stidljivosti ili povučenosti. “Hipersenzibilne osobe obrađuju informacije dublje i povezuju ih sa prošlim iskustvima”, navodi dr Aron. Preosetljivost se javlja i kod poznatih ličnosti poput Alberta Ajnštajna i princeze Dajane, što ukazuje na povezanost sa kreativnošću i snažnom empatijom.

Model DOES, koji Aron koristi u svojim istraživanjima, opisuje četiri osnovne karakteristike visoke osetljivosti: dublja obrada informacija, povećana osetljivost na spoljne nadražaje, izražena empatija i intuicija, kao i pojačane reakcije na emocionalne i fizičke podražaje. Kod dece se to često ispoljava kroz detaljno promišljanje pre donošenja odluka, izbegavanje većih grupa i nevoljnost prema iznenadnim promenama. Takva deca su često veoma emotivna, brzo mogu da zaplaču, biraju hranu i lako primećuju promene u raspoloženju drugih ljudi.

Roditelji i nastavnici često ih doživljavaju kao povučene ili stidljive, ali zapravo pokazuju veliku brigu za druge, spremni su da pomognu i trude se da postupaju ispravno. “Ova deca mogu delovati zrelije od svojih vršnjaka, imaju snažnu intuiciju i često su svesna detalja koji drugima promaknu”, ističe dr Aron. Često su sklona preteranom razmišljanju i potrebno im je vreme nasamo kako bi se oporavila od stresa.

Razumevanje ove osobine pomaže roditeljima da svojoj deci pruže adekvatnu podršku. Prilagođavanjem svakodnevnih aktivnosti i otvorenim razgovorima, roditelji mogu olakšati detetu izražavanje osećanja i jačanje samopouzdanja. Najvažnije je prepoznati i prihvatiti visoku osetljivost kod deteta, jer je to prvi korak ka njegovom zdravom emocionalnom razvoju i boljem razumevanju njegovih potreba.