Balansirana ishrana može olakšati terapiju, ubrzati oporavak i poboljšati kvalitet života žena suočenih sa ovom bolešću.

Sve veći broj žena danas se suočava sa dijagnozom raka debelog creva. Pravilna ishrana kod raka debelog creva često postaje jedno od najvažnijih pitanja tokom lečenja. U Srbiji, ali i širom sveta, žene traže savete o tome šta smeju da jedu, kako bi sačuvale energiju i što lakše izdržale terapiju. Zbog toga je važno znati da ishrana kod raka debelog creva treba da bude prilagođena individualnim potrebama i fazi lečenja. Nutricionisti naglašavaju da cilj nije izgladnjivanje tumora, već podrška organizmu.

Šta treba uključiti u ishranu kod raka debelog creva

Prilikom planiranja jelovnika, preporučuje se raznovrsna, nutritivno bogata hrana. Takođe, treba izbegavati stroge dijete osim ako lekar ne odredi drugačije. Na tanjiru bi trebalo da se nađu nemasno meso, riba ili jaja kao kvalitetni izvori proteina. Ako nema netolerancije, mogu se konzumirati mlečni proizvodi. Štaviše, integralne žitarice, mahunarke, kao i povrće i voće, biraju se prema preporuci lekara i fazi terapije. Zdrave masti iz biljnih ulja i orašastih plodova doprinose oporavku, ali samo ako nema alergija.

Osim toga, poznato je da restriktivne dijete mogu dovesti do gubitka mišićne mase i slabosti. Zbog toga je važno slušati preporuke stručnjaka, a ne savete sa interneta. S druge strane, izbacivanje celih grupa namirnica bez razloga može izazvati dodatne zdravstvene probleme. Pre svega, svaka žena treba da se konsultuje sa nutricionistom, kako bi stekla sigurnost u izboru namirnica.

Zablude i istine o ishrani kod raka debelog creva

Mnoge žene, suočene sa dijagnozom, često čuju savete da izbegavaju ugljene hidrate i šećere. Ipak, nauka ne potvrđuje tvrdnje da se tumor može „izgladneti“ izbacivanjem šećera. Gubitak telesne mase može čak otežati lečenje. „Gladovanje ili izostavljanje celih grupa namirnica može dovesti do još većih zdravstvenih problema“, upozorava dr Marijana Rajić. Zato, balansirana ishrana bogata proteinima, vitaminima i vlaknima treba da bude prioritet.

Jelovnik nakon operacije debelog creva

Nakon operacije, ishrana kod raka debelog creva uvodi se postepeno. Prvo se konzumiraju tečnosti, zatim kašasta hrana, a potom lakše svarljivi obroci. Tempo povratka na uobičajenu ishranu zavisi od vrste operacije i opšteg zdravstvenog stanja. Pored toga, važno je postepeno uvoditi vlakna i pratiti reakciju organizma. „Postepeno uvodite vlakna i pratite kako organizam reaguje“, savetuje dr Rajić. Neophodno je redovno savetovanje sa nutricionistom ili onkologom pre većih promena u ishrani.

Manji i češći obroci tokom terapije olakšavaju oporavak

Terapija često izaziva mučninu, gubitak apetita i poremećaje varenja. Iz tog razloga, preporučuju se manji i češći obroci. Takođe, redovan unos tečnosti doprinosi lakšem podnošenju terapije. Na kraju, svaka žena koja se leči od raka debelog creva treba da osluškuje svoje telo i po potrebi prilagodi jelovnik. Pravilna ishrana kod raka debelog creva može značajno doprineti boljem kvalitetu života tokom lečenja i ubrzati povratak svakodnevnim aktivnostima.

Dnevna porcija trešanja može pomoći ženama da lakše obuzdaju želju za slatkišima i podrže zdravlje creva

Lauren Manaker, poznata američka dijetetičarka, odlučila je da tokom jedne nedelje svakog dana pojede šolju trešanja. Želela je da proveri kako trešnje u ishrani žena deluju na varenje, srce i nivo šećera u krvi. Takođe, njen eksperiment je otkrio da ova voćka, bogata vlaknima i vitaminom C, ima nekoliko prednosti, ali i ograničenja za žensko zdravlje.

Trešnje u ishrani žena: sitost i kontrola šećera u krvi

Tokom sedam dana, Manaker nije primetila velike promene u energiji ili snu. Međutim, istakla je da su joj trešnje pomagale da duže ostane sita. Osim toga, smanjila je potrebu za nezdravim slatkišima. Štaviše, jedna šolja trešanja dnevno sadrži oko 90 kalorija, 22 grama ugljenih hidrata i 3 grama vlakana. Kao rezultat, ova količina može doprineti ukupnom unosu vitamina i antioksidanasa. Pored toga, trešnje su bogate vodom, vitaminom C i kalijumom.

Kako trešnje utiču na zdravlje srca i krvni pritisak

Mnoge žene traže prirodne načine da podrže zdravlje srca. Ipak, važno je imati realna očekivanja kada je reč o trešnjama u ishrani žena. Ove voćke sadrže biljne polifenole i antioksidanse koji mogu doprineti zdravlju krvnih sudova. Međutim, dosadašnja istraživanja nisu pokazala da svakodnevno konzumiranje trešanja značajno snižava krvni pritisak. Umesto toga, preporučuje se da trešnje uvrstite kao zdravu zamenu za grickalice i slatkiše. Tako ne samo da smanjujete unos praznih kalorija, već i podržavate celokupno zdravlje.

Trešnje i šećer u krvi kod žena sa dijabetesom

Za žene sa dijabetesom često se postavlja pitanje da li su trešnje bezbedan izbor. Iako sadrže prirodne šećere, trešnje u ishrani žena sa dijabetesom mogu biti deo uravnoteženog jelovnika. Vlakna i voda iz trešanja usporavaju apsorpciju glukoze. Pre svega, važno je ograničiti količinu. Šolja trešanja ima oko 18 grama šećera. Najbolje ih je kombinovati sa izvorom proteina ili zdravih masti, kao što su grčki jogurt ili orašasti plodovi. Na taj način izbegavate nagli skok šećera u krvi i duže ostajete siti.

Vlakna iz trešanja i potencijalne smetnje

Trešnje su odličan izvor vlakana i podržavaju varenje kod žena. Međutim, kod osoba koje su osetljive na određene ugljene hidrate, preterano uživanje u ovom voću može izazvati nelagodnosti. Pored toga, trešnje sadrže FODMAP ugljene hidrate i sorbitol, pa zato kod nekih žena mogu uzrokovati gasove, nadimanje ili dijareju. Zbog toga je preporučljivo unos povećavati postepeno i pratiti reakcije organizma. Na kraju, važno je naglasiti da nijedna namirnica ne može zameniti raznovrsnu ishranu. Uključite trešnje u jelovnik kao deo šireg plana za očuvanje zdravlja srca i stabilnog šećera u krvi. Takođe, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san i kontrola ostalih faktora rizika ostaju ključni za dugoročno zdravlje.

Plata legne, računi se plate, a onda novac počne da nestaje u iznosima koji pojedinačno ne deluju strašno. Kafa, dostava, taksi, pretplate, grickalice, aplikacije i neplanirane kupovine – kada se saberu, mogu napraviti ozbiljnu rupu u kućnom budžetu.

Postoji onaj poznati trenutak kada otvorimo aplikaciju banke i pokušamo da shvatimo šta se dogodilo.

Plata je legla pre desetak dana.

Računi su plaćeni.

Nije kupljen televizor, telefon ili neki drugi veliki proizvod.

A opet – novca je mnogo manje nego što smo očekivali.

Gde je nestao?

Najčešće nije nestao odjednom.

Otišao je u desetinama malih transakcija koje pojedinačno izgledaju bezazleno.

Kafa od nekoliko stotina dinara. Dostava kada nas mrzi da kuvamo. Vožnja taksijem kada kasnimo. Grickalice usput. Još jedna online kupovina. Pretplata koju smo zaboravili. Ručak na poslu.

Problem sa tim troškovima je što ih gotovo nikada ne doživljavamo kao veliki trošak.

A novac se upravo tako i potroši – malo po malo.

„Samo danas“

Jedna od najskupljih rečenica u svakodnevnom životu može biti: „Samo danas.“

Samo danas ćemo naručiti hranu.

Samo danas ćemo uzeti taksi.

Samo danas ćemo kupiti kafu usput.

Samo danas ćemo uzeti nešto iz prodavnice jer smo gladni.

Kada se jedna takva odluka donese jednom nedeljno, verovatno neće napraviti veliku razliku.

Ali kada postane svakodnevna navika, računica se menja.

Recimo da osoba tokom radnih dana potroši prosečno 500 dinara na kafu, pecivo, grickalice ili neki drugi mali trošak.

To je oko 10.000 dinara mesečno samo za ono što se usput čini kao „sitnica“.

Ako se dodaju dostava, povremeni taksi i nekoliko online kupovina, iznos može vrlo brzo da poraste.

Dostava: plaćamo i hranu i lenjost

Jedan od najlakših načina da novac neprimetno napusti račun jeste dostava.

Cena obroka često nije jedini trošak.

Tu su dostava, eventualne naknade i činjenica da osoba naručivanjem često kupi više nego što bi kupila da je otišla u prodavnicu.

Na ekranu vidimo pojedinačne stavke.

Mozak vidi „ručak“.

Bankovni račun vidi zbir.

Ako neko naručuje nekoliko puta nedeljno, razlika između kuvanja kod kuće i dostave može na kraju meseca biti ozbiljna.

A posebno je zanimljivo što se dostava često ne doživljava kao luksuz.

Postala je deo svakodnevne rutine.

Kafa nije problem. Navika jeste.

Kafa je verovatno najčešći primer „malog troška“.

I nije problem u jednoj kafi.

Problem je u tome što kafa često dolazi zajedno sa još nečim.

Kafa i pecivo.

Kafa i cigarete.

Kafa i voda.

Kafa i desert.

Kafa dok čekamo nekoga.

Kafa na poslu.

Kafa posle posla.

Ako je prosečan račun 300 dinara, četiri takve kupovine nedeljno znače oko 4.800 dinara mesečno.

Nije bogatstvo.

Ali zajedno sa drugim malim navikama može predstavljati novac koji bi mnogima dobro došao na kraju meseca.

Pretplate koje više ni ne primećujemo

Postoji još jedan problem modernog potrošača – novac koji odlazi automatski.

Streaming servis.

Muzička aplikacija.

Cloud prostor.

Aplikacija za trening.

Neki premium nalog.

Članarina koju smo uzeli zbog posebne ponude.

Svaka pojedinačna pretplata može biti relativno mala.

Problem nastaje kada ih se nakupi pet ili deset.

Najgore je što neke od njih prestanemo da koristimo, ali ne prestanemo da ih plaćamo.

Novac tada ne nestaje spektakularno.

Samo svakog meseca tiho ode.

„Bilo je na sniženju“

Popust je jedna od najuspešnijih psiholoških zamki potrošnje.

Kada vidimo da je nešto sniženo 30, 40 ili 50 odsto, često razmišljamo koliko smo uštedeli.

Mnogo ređe pitamo:

Da li bih ovo uopšte kupio da nije bilo sniženja?

Ako nešto košta 5.000 dinara i sniženo je na 3.000, nismo zaradili 2.000 dinara.

Potrošili smo 3.000.

To zvuči banalno, ali upravo na toj razlici počivaju mnoge impulsivne kupovine.

Online kupovina je postala previše laka

Nekada je kupovina zahtevala odlazak do prodavnice.

Danas može da se završi za nekoliko klikova.

Vidimo proizvod.

Kliknemo.

Unesemo adresu.

Platimo.

Nema vremena da razmislimo da li nam stvar zaista treba.

Zbog toga male online kupovine mogu postati navika.

Jedna majica.

Maska za telefon.

Neki dodatak za kuću.

Sitnica za automobil.

Nešto što je „samo 1.500 dinara“.

Problem nastaje kada „samo 1.500“ puta nekoliko puta postane desetak ili dvadesetak hiljada dinara.

Taksijem plaćamo vreme

Taksi je drugačiji primer.

Ljudi ga često ne koriste zato što žele luksuz, već zato što kupuju vreme.

Kasnimo.

Umorni smo.

Pada kiša.

Imamo težak dan.

Treba da stignemo negde brzo.

Jedna vožnja zato deluje potpuno opravdano.

Ali kada se taksi koristi nekoliko puta nedeljno, mesečni iznos može postati ozbiljan.

Tu dolazimo do zanimljive stvari: mnogi sitni troškovi nisu posledica neodgovornosti.

Oni su posledica umora i nedostatka vremena.

Kada smo umorni, plaćamo dostavu.

Kada kasnimo, plaćamo taksi.

Kada nemamo vremena za doručak, kupujemo ga usput.

Kada želimo da se opustimo, odemo na piće.

Novac tako često plaćamo za nešto što nam nedostaje – vreme, energiju ili komfor.

Koliko nas zapravo košta „mali luksuz“?

Zamislimo prosečnu mesečnu potrošnju jedne osobe:

• kafe i sitna kupovina usput – 8.000 dinara
• dostava hrane – 7.000 dinara
• taksi – 5.000 dinara
• online kupovine – 6.000 dinara
• pretplate – 3.000 dinara
• izlasci i spontana druženja – 8.000 dinara

Ukupno: 37.000 dinara.

To nije novac potrošen na kiriju, račune, hranu iz prodavnice ili neku veliku investiciju.

To je novac potrošen na male odluke.

Naravno, iznos se od osobe do osobe drastično razlikuje.

Ali upravo je poenta u tome što se veliki deo potrošnje često ne vidi dok se ne sabere.

Najbolji finansijski savet možda je dosadno jednostavan

Ne morate prestati da pijete kafu.

Ne morate nikada više naručiti hranu.

Ne morate izbaciti sve izlaske.

Mnogo korisnije je da jednom mesečno pogledate bankovni račun i napravite nešto što većina ljudi izbegava:

saberite sve male troškove.

Ne račune.

Ne kiriju.

Ne kredit.

Samo ono što ste potrošili usput.

Kafe.

Dostave.

Taksi.

Online kupovine.

Pretplate.

Grickalice.

Neplanirane izlaske.

Kada ih vidite na jednom mestu, slika može biti potpuno drugačija.

Jer trošak od 400 dinara ne izgleda ozbiljno.

Dvadeset takvih troškova već izgleda drugačije.

Novac najčešće ne nestaje – mi ga šaljemo

Problem nije nužno u tome što ljudi premalo zarađuju.

Za mnoge porodice i pojedince jeste – prihodi jednostavno nisu dovoljni za sve potrebe.

Ali postoji i druga strana priče.

Način na koji trošimo promenio se.

Plaćamo jednim klikom.

Naručujemo iz fotelje.

Pretplate se automatski obnavljaju.

Kartica ne „boli“ kao gotovina.

Popusti nas ubeđuju da štedimo dok kupujemo.

A reklame nas svakodnevno podsećaju na stvari koje nismo ni znali da želimo.

Zato je pitanje „Gde su mi nestale pare?“ možda pogrešno.

Pare nisu nestale.

Mi smo ih potrošili – samo što se nijedna pojedinačna odluka nije činila dovoljno velikom da je zapamtimo.

I upravo zato bi najskuplji račun na kraju meseca mogao biti zbir svih onih računa koje smo tokom meseca smatrali premalim da bismo o njima razmišljali.