Ove godine Martovski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma biće održan u dvostrukom formatu u septembru, sa selekcijama iz 2025. i 2026. godine.

Na sednici Odbora Martovskog festivala doneta je odluka da se ovogodišnje 72. izdanje festivala, umesto u aprilu, održi u dvostrukom formatu u septembru. Tako će 72/73. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma biti organizovan od 21. do 27. septembra u Domu omladine Beograda. Prema saopštenju Odbora festivala, program će obuhvatiti filmove koji su odabrani za 2025. godinu, kao i dela izabrana putem konkursa za 2026. godinu, a selekciju će izvršiti zvanična komisija. Nagrade će biti dodeljene odvojeno za obe godine, po modelu dvostrukog izdanja festivala iz 2021. godine, kada je na isti način održano 67/68. izdanje nakon pandemije korona virusa.

Rediteljka Andrea Pjević otkriva kako je nastajala predstava „Palčica“ u Pozorištu Boško Buha i zašto je Andersenova bajka i danas aktuelna tema.

U novoj epizodi video-serijala „Tanjug Reflektor“ gošća je bila rediteljka Andrea Pjević, koja je predstavila svoj najnoviji projekat – pozorišnu predstavu „Palčica“ rađenu po bajci Hansa Kristijana Andersena u Pozorištu Boško Buha. Pjević je govorila o izazovima i inspiracijama tokom stvaranja predstave, posebno ističući da je ceo proces započeo preispitivanjem ustaljenih mišljenja o dečjem teatru.

Kako je objasnila, odluka da se radi „Palčica“ u novoj dramatizaciji, za koju je tekst napisala Milena Depolo, proistekla je iz želje da se istraži kako se pozorište za decu doživljava u našoj sredini. Pjević smatra da u domaćoj kulturi postoje određene predrasude o tome šta bi dečje pozorište trebalo da bude i da se često zanemaruje njegova snaga i značaj.

Govoreći o samoj priči, rediteljka naglašava da „Palčica“ jeste bajka, ali i univerzalna priča koja na upečatljiv način prikazuje pritisak društva na pojedinca. Kroz likove i situacije sa kojima se Palčica suočava, deca ali i odrasli mogu prepoznati teme vezane za prilagođavanje, očekivanja okoline i borbu za sopstveni identitet.

Pjević ističe da predstava nudi savremeni pogled na Andersenovu priču, zadržavajući osnovnu poruku o važnosti prihvatanja različitosti i hrabrosti da se ostane dosledan sebi, bez obzira na spoljašnje pritiske.

Muzej naivne i marginalne umetnosti najavio dve izložbe u okviru projekta posvećenog životu i radu Ota Bihalji-Merina i njegovoj vezi sa španskom kulturom.

BEOGRAD – Muzej naivne i marginalne umetnosti saopštio je da će u sklopu projekta “Oto Bihalji-Merin i Španija” biti otvorene dve izložbe koje se bave značajnim aspektima španske kulture kroz biografiju i delo Ota Bihalji-Merina (1904–1993). Prva izložba pod nazivom “Tumačiti Goju: Bihalji-Merinova vizija umetnosti” biće otvorena 28. aprila u Galeriji Instituta Servantes. Druga izložba, “Od Druge španske republike do Fransiska Goje”, planirana je za 14. maj u Salonu Oto Bihalji-Merin.

Ovim izložbama publika će imati priliku da se kroz umetnički opus i životni put Bihalji-Merina upozna sa ključnim momentima španske kulture. U saopštenju muzeja ističe se da je projekat osmišljen kako bi prikazao raznovrsne umetničke i istorijske veze koje je Bihalji-Merin negovao sa Španijom tokom svog života.

Izložbe će biti prilika da se sagleda i širi kulturni kontekst u kojem je Bihalji-Merin delovao, kao i njegova interpretacija dela španskog slikara Fransiska Goje. Organizatori najavljuju da će publika kroz ove događaje steći bolji uvid u umetničku i ličnu povezanost Bihalji-Merina sa španskom tradicijom.