U svetu u kojem smo gotovo neprestano okruženi zvukovima, tišina je postala nešto što se sve teže pronalazi. Saobraćaj, telefoni, televizori, obaveštenja, razgovori, muzika i buka iz okruženja čine da mnogi ljudi tokom dana gotovo nikada nemaju trenutak potpune tišine.
Zato se menja i odnos prema miru. Ono što je nekada bilo potpuno normalno danas se doživljava kao svojevrsni luksuz. Ljudi sve češće biraju mirnije kafiće, prirodu, vikendice van grada ili jednostavno nekoliko sati bez telefona i drugih uređaja.
Jedan od razloga je konstantna dostupnost. Telefon nas povezuje sa poslom, porodicom, prijateljima i informacijama, ali istovremeno stvara osećaj da u svakom trenutku nešto moramo da proverimo. Čak i kada nema fizičke buke, ekran može da stvori mentalnu buku kroz poruke, vesti, video-snimke i obaveštenja.
Zbog toga se potreba za tišinom sve više povezuje sa odmorom. Mnogi ljudi ne žele još jedan sadržaj, još jednu destinaciju ili još jednu aktivnost. Žele nekoliko sati tokom kojih niko ništa ne traži od njih.
Ovaj trend primećuje se i u načinu na koji ljudi biraju mesta za odmor. Umesto isključivo popularnih i prometnih destinacija, sve više pažnje privlače mirna mesta, priroda i smeštaji udaljeni od gradske gužve. Tišina postaje deo doživljaja koji se plaća.
Ipak, možda najveća promena dešava se u svakodnevnom životu. Sve više ljudi pokušava da uvede male periode bez ekrana — jutro bez telefona, šetnju bez slušalica ili večernji period bez društvenih mreža.
U vremenu kada se pažnja neprestano traži, sposobnost da se isključimo postaje sve vrednija.
Možda tišina nikada nije bila luksuz. Možda smo tek sada shvatili koliko nam je nedostajala.
