Deca dobijaju sopstvene debitne kartice, ali bez pristupa aplikaciji; roditelji mogu pratiti i upravljati transakcijama

Cash App, popularna aplikacija za plaćanja i digitalno bankarstvo koju vodi kompanija Block, proširila je svoju ponudu i sada omogućava otvaranje naloga za decu uzrasta od 6 do 12 godina. Ova novina, predstavljena 21. aprila 2026. godine, deo je šire inicijative „Cash App Families“ i ima za cilj da podstakne finansijsku pismenost kod najmlađih korisnika, dok istovremeno pruža visok nivo roditeljske kontrole.

Roditelji ili zakonski staratelji sada mogu kreirati naloge koji su posebno prilagođeni deci, a upravljanje ovim nalozima je centralizovano kroz roditeljski interfejs. Ključne funkcionalnosti uključuju mogućnost slanja džeparca, postavljanje štednih ciljeva i praćenje izdataka deteta. Roditelji imaju opciju da podese redovne transfere, prate gde dete troši novac, kao i da u svakom trenutku zaključaju nalog i onemoguće transakcije. Deca dobijaju fizičku debitnu karticu sa personalizovanim dizajnom, ali im nije omogućen direktan pristup samoj Cash App aplikaciji. Takođe, deca mogu primati uplate sa do pet odabranih, pouzdanih naloga.

Kada korisnik napuni 13 godina, roditelji mogu prebaciti nalog u režim „sponzorisanog naloga“, što otključava dodatne opcije kao što su mogućnost slanja i primanja novca, kao i investiranje u akcije ili kriptovalute. I dalje, roditelji zadržavaju mogućnost nadzora i kontrole svih aktivnosti. Ovaj pristup omogućava postepeno uvođenje mladih korisnika u digitalne finansijske servise uz sigurnosne mehanizme i edukaciju o odgovornom upravljanju novcem.

Koncept roditeljski kontrolisanih naloga prisutan je i kod drugih fintech servisa, ali je Cash App sada među prvima koji omogućava ovakvu uslugu za decu mlađu od 13 godina. Za poređenje, Venmo je 2023. godine omogućio tinejdžerima uzrasta 13-17 godina pristup svojoj platformi, dok Google Wallet i Apple Cash Family nude slične opcije za mlađe korisnike, ali sa različitim ograničenjima i modelima kontrole.

Ova promena može značajno uticati na način na koji deca i roditelji upravljaju svakodnevnim finansijama, ali i na celokupno tržište digitalnog bankarstva, s obzirom na rastući značaj ranog usvajanja finansijske pismenosti kroz praktično iskustvo.

Podaci sa profila korisnika OKCupid korišćeni za treniranje AI sistema za prepoznavanje lica, a brisanje je deo nagodbe postignute sa američkom komisijom za trgovinu

Kompanija Clarifai, specijalizovana za veštačku inteligenciju i prepoznavanje lica, zvanično je obrisala oko 3 miliona fotografija korisnika sa platforme za upoznavanje OKCupid, koje su 2014. godine korišćene za treniranje AI modela. Ova odluka dolazi nakon nagodbe sa Federalnom komisijom za trgovinu (FTC) postignute prethodnog meseca, a kompanija je 7. aprila sertifikovala brisanje podataka pred FTC-om i potvrdila da su uklonjeni i svi modeli obučeni na ovom skupu podataka.

Prema navodima iz industrije, Clarifai je 2014. direktno tražio i dobio pristup velikoj bazi fotografija korisnika OKCupid-a, što je predstavljalo kršenje tadašnje politike privatnosti same platforme. Fotografije, prikupljene bez eksplicitnog pristanka korisnika, korišćene su za razvoj sistema prepoznavanja lica koji može automatski proceniti godine, pol i rasu osobe na osnovu slike. Kompanija je američkoj predstavnici Lori Trahan potvrdila da podaci nisu deljeni sa trećim stranama.

Istraga FTC-a pokrenuta je 2019. godine, nakon što su mediji otkrili da je Clarifai koristio fotografije sa OKCupid profila za izgradnju baze podataka za AI treniranje. Istraga je otkrila da je rukovodstvo OKCupid-a odobrilo predaju podataka, iako je to bilo protivno sopstvenoj politici privatnosti. Kao deo nagodbe, FTC je trajno zabranio OKCupid-u da netačno predstavlja načine prikupljanja i zaštite korisničkih podataka, čime je dodatno naglašena obaveza transparentnosti prema korisnicima.

Kompanija Clarifai bila je prethodno kritikovana zbog etičkih dilema u vezi sa korišćenjem podataka prikupljenih bez pristanka, kao i zbog drugih AI projekata, uključujući pristup nesigurnim gradskim kamerama, što je kasnije obustavljeno. Ovaj slučaj ističe značaj stroge regulacije i nadzora nad načinom na koji se korisnički podaci koriste za razvoj naprednih AI sistema, posebno kada su u pitanju osetljive informacije kao što su fotografije lica.

Nakon ovog incidenta, industrija očekuje pojačan nadzor i jasnije smernice za korišćenje ličnih podataka u AI projektima, dok stručnjaci upozoravaju na potrebu izgradnje poverenja između korisnika i tehnoloških kompanija u pogledu privatnosti i sigurnosti.

Nevladina organizacija Consumer Federation of America pokrenula tužbu tvrdeći da Meta nije dovoljno zaštitila korisnike od prevarantskih oglasa

Meta, tehnološki gigant i vlasnik društvenih mreža Facebook i Instagram, suočava se sa novom tužbom zbog svojih praksi oglašavanja. Nevladina organizacija Consumer Federation of America (CFA) podnela je kolektivnu tužbu protiv kompanije, optužujući je da nije adekvatno zaštitila korisnike od prevarantskih oglasa koji se pojavljuju na ovim platformama.

Prema navodima iz tužbe, Meta je prekršila zakone o zaštiti potrošača u Vašingtonu, D.C., dovodeći korisnike u zabludu o prisustvu i opasnostima prevara na Facebooku i Instagramu. CFA tvrdi da je kompanija stavljala sopstveni profit ispred sigurnosti korisnika, dozvoljavajući prikazivanje oglasa sa lažnim obećanjima i lažnim ponudama. Kao primere navode oglase koji promovišu “besplatan vladin iPhone” ili navodne čekove od 1.400 dolara za određene godište korisnika, pri čemu su pojedini oglasi koristili AI generisane video snimke.

Ova tužba dolazi nakon što su prošle godine objavljeni izveštaji koji ukazuju da Meta ostvaruje značajne prihode od oglasa povezanih sa prevarama i zabranjenim proizvodima. Interna dokumenta, na koje se poziva izveštaj, otkrivaju i poteškoće zaposlenih u Meti da efikasno suzbiju zlonamerne oglašivače zbog internih procedura.

U dokumentaciji tužbe CFA navodi da Meta, za razliku od drugih tehnoloških kompanija poput Google-a, ne zabranjuje oglašivače koji predstavljaju veći rizik, već im naplaćuje više. Prema CFA, takva praksa omogućava da što je oglašivač rizičniji, to Meta više zarađuje, što po njihovom mišljenju predstavlja ozbiljan problem za sigurnost korisnika.

Meta je, kao odgovor, izjavila da navodi CFA ne predstavljaju realan prikaz njihovih napora i da će se energično boriti protiv optužbi. Portparol kompanije ističe da Meta aktivno uklanja prevarantske oglase i štiti korisnike i biznise, navodeći da je prošle godine uklonjeno više od 159 miliona prevarantskih oglasa, od kojih je 92% uklonjeno pre nego što ih je neko prijavio, kao i da je deaktivirano 10,9 miliona naloga povezanih sa kriminalnim centrima za prevare. Kompanija navodi da prevarantski oglasi nisu u njenom interesu niti u interesu korisnika i oglašivača.

Tužba CFA predstavlja dodatni pritisak na Metu da unapredi svoje mehanizme zaštite korisnika i transparentnost u vezi sa oglasima na svojim platformama. Ishod ovog slučaja mogao bi imati šire posledice za regulaciju digitalnog oglašavanja i odgovornost velikih tehnoloških kompanija prema korisnicima.