Evropska komisija navodi visok rizik za potrošače zbog dostupnosti nelegalnih proizvoda na platformi, uključujući igračke za bebe i malu elektroniku

Evropska komisija donela je odluku o izricanju kazne od 200 miliona evra (približno 232 miliona dolara) e-commerce platformi Temu zbog nedostatka adekvatnih mera za sprečavanje prodaje nelegalnih proizvoda građanima Evropske unije. Prema zvaničnom saopštenju, istraga je pokazala da korisnici EU na Temu platformi imaju visok rizik da naiđu na proizvode koji nisu u skladu sa zakonima Unije, uključujući igračke za bebe i male elektronske uređaje.

Ova kazna izrečena je u skladu sa Digital Services Act (DSA), zakonodavnim okvirom koji reguliše odgovornost digitalnih platformi u Evropi. Evropska komisija navodi da su nelegalni proizvodi na Temu predstavljali ozbiljnu pretnju za bezbednost korisnika i da kompanija nije primenila dovoljne kontrole kako bi sprečila njihovu dostupnost.

U fokusu istrage bila je prodaja proizvoda koji mogu ugroziti zdravlje i bezbednost potrošača, a posebno je istaknuto prisustvo nesertifikovanih igračaka za decu, što je u suprotnosti sa evropskim standardima. Takođe, problematični su bili i pojedini mali elektronski uređaji koji nisu prošli propisane tehničke provere.

Digital Services Act nalaže platformama kao što je Temu da preduzmu sve potrebne korake za uklanjanje nelegalnih proizvoda iz svoje ponude i da implementiraju proaktivne mere za sprečavanje njihove ponovne pojave. Komisija je u saopštenju naglasila da će i ubuduće nastaviti sa strogim nadzorom digitalnih tržišta, kako bi obezbedila bezbednost i zaštitu potrošača u EU.

Ova kazna predstavlja važnu prekretnicu u primeni novih digitalnih regulativa i signalizira kompanijama koje posluju na evropskom tržištu da je odgovorno upravljanje sadržajem i proizvodima prioritet za Evropsku uniju.

Preko 100 eksperata iz 15 zemalja okupilo se na konferenciji ISACA Beograd kako bi diskutovali o AI rizicima

U Beogradu je danas otvorena međunarodna konferencija „Upravljanje veštačkom inteligencijom: od rizika do strateške prednosti“ u organizaciji udruženja ISACA Beograd, okupljajući više od 100 stručnjaka iz oblasti IT upravljanja, sajber bezbednosti i digitalnih rizika iz 15 zemalja. Prema podacima iz industrije, više od 65% velikih kompanija već koristi AI u poslovanju, dok je preko 70% u fazi testiranja ili implementacije, uz procene da će do 2030. veštačka inteligencija postati sastavni deo gotovo svakog poslovnog softvera.

Stručnjaci su istakli da ubrzana primena AI tehnologija sa sobom nosi rastuće rizike, uključujući zloupotrebu i manipulaciju podacima, pristrasnost algoritama, gubitak privatnosti, nejasnu odgovornost za greške sistema i prekomerno oslanjanje na automatizovane odluke u kritičnim procesima. Zoran Zlokolica, predsednik ISACA Beograd, naglasio je potrebu za stručnjacima koji razumeju upravljanje rizicima i sigurnu primenu ovih tehnologija, dodajući da u Srbiji postoji nedostatak sertifikovanih kadrova za praćenje kompleksnosti AI sistema i savremenih standarda digitalnog upravljanja rizicima. ISACA Beograd kroz programe sertifikacija i usavršavanja radi na jačanju kompetencija IT zajednice, što je ključno za razvoj profesija budućnosti u oblastima AI, sajber bezbednosti, privatnosti podataka i revizije.

Ramzes Galjego, član ISACA Hall of Fame i CTO DXC Technology, ocenio je AI kao „dvosekli mač“ zbog moćnih mogućnosti i potencijalnih rizika, ističući važnost jasnih politika, procedura i procesa za upravljanje AI sistemima. On je naglasio da je ljudski nadzor i dalje neophodan u donošenju odluka, uz upozorenje da mašine treba koristiti kao pomoć, a ne zamenu za ljudski faktor.

Kris Dimitrijadis, glavni direktor za globalnu strategiju ISACA, ocenio je da AI već menja industrije i profesije, ali istovremeno stvara nove rizike. Naveo je da je ulaganje u pouzdanu veštačku inteligenciju i izgradnja poverenja korisnika ključno za budući razvoj, kao i da će kompanije koje se brže prilagođavaju inovacijama imati prednost.

Na konferenciji je naglašeno da AI ima dvostruku ulogu u sajber bezbednosti – koristi se za poboljšanje zaštite sistema, ali i za razvoj sve sofisticiranijih automatizovanih hakerskih napada, što dodatno povećava kompleksnost upravljanja digitalnim rizicima. ISACA Beograd, ogranak globalnog udruženja sa skoro 200.000 stručnjaka, organizuje ovakve događaje radi razmene međunarodnih iskustava i jačanja saradnje između akademije, industrije i institucija.

U saradnji sa Massachusetts General Hospital, Samsung istražuje ulogu pametnih satova u prevenciji mišićnog gubitka tokom terapije lekovima kao što je Ozempic

Samsung je započeo saradnju sa stručnjacima za dijabetes iz Massachusetts General Hospital Diabetes Research Center kako bi istražio na koji način pametni satovi mogu pomoći osobama koje koriste GLP-1 lekove, kao što je Ozempic, u praćenju i potencijalnoj prevenciji gubitka mišićne mase. U centru ovog istraživanja nalazi se najnoviji model Samsung Galaxy Watch 8, koji se testira kao alat za kontinuirano praćenje fizičkog stanja korisnika tokom terapije.

GLP-1 lekovi, uključujući Ozempic, koriste se za regulaciju šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom, ali i za kontrolu telesne mase. Međutim, jedan od izazova tokom upotrebe ovih lekova može biti ne samo gubitak masnog tkiva, već i smanjenje mišićne mase. Tim iz Massachusetts General Hospital, zajedno sa Samsung-om, ispituje kako podaci sa nosivih uređaja mogu pomoći u ranom otkrivanju i upravljanju ovim potencijalnim problemom.

Galaxy Watch 8 je u ovom istraživanju odabran zbog svojih naprednih senzora koji omogućavaju praćenje raznih parametara, uključujući fizičku aktivnost, otkucaje srca i druge biometrijske podatke. Kroz prikupljanje i analizu ovih informacija, istraživači žele da utvrde da li nosivi uređaji mogu dati korisnicima i medicinskim stručnjacima pravovremene uvide u promene u mišićnoj masi tokom terapije GLP-1 lekovima.

Ova studija predstavlja jedan od prvih pokušaja da se pametni satovi iskoriste kao alat za aktivno praćenje telesne kompozicije kod korisnika specifičnih lekova. Ukoliko rezultati budu pozitivni, to bi moglo otvoriti put širem korišćenju nosive tehnologije u medicinskom praćenju hroničnih stanja i personalizovanom pristupu terapiji.