Strategija ‘AI for Care’ obuhvata kliničku praksu, upravljanje sistemom, istraživanja i javno zdravlje do 2029. godine

Vlada Irske je najavila pokretanje nacionalne strategije za primenu veštačke inteligencije (AI) u zdravstvenom i socijalnom sektoru, predstavljajući petogodišnji plan koji ima za cilj modernizaciju ključnih oblasti zdravstvene zaštite. Ova inicijativa, pod nazivom ‘AI for Care’, deo je šire digitalne agende ‘Digital for Care’ i predviđa integraciju AI tehnologija u kliničko odlučivanje, upravljanje zdravstvenim sistemom, naučna istraživanja i javno zdravlje do 2029. godine.

Ministarka zdravlja Irske, Dženifer Kerol Meknil, naglasila je da je reč o važnom iskoraku ka stvaranju sigurnijeg, naprednijeg i održivijeg zdravstvenog sistema. Plan podrazumeva postepeno uvođenje AI rešenja, uz posebnu pažnju na bezbednost i transparentnost procesa, kao i na očuvanje centralne uloge zdravstvenih radnika u donošenju svih ključnih odluka vezanih za brigu o pacijentima.

Prema zvaničnoj strategiji, AI će biti implementiran u četiri glavne oblasti: klinička praksa (kao podrška lekarima u dijagnostici i lečenju), upravljanje zdravstvenim sistemom (optiimizacija procesa i resursa), istraživanja (brža analiza velikih skupova medicinskih podataka) i javno zdravlje (praćenje i prevencija bolesti). Vlada ističe da je cilj unapređenje efikasnosti i pravovremenosti zdravstvene usluge, ali i jačanje međuljudskih odnosa u medicini, uz poruku da AI tehnologije treba da podrže, a ne zamene, rad lekara i medicinskog osoblja.

Irska planira da sve AI inicijative u zdravstvu budu sprovedene uz najviše standarde privatnosti i bezbednosti podataka, poštujući postojeće regulative i etičke smernice. Ministarka Meknil navodi da je veštačka inteligencija „retka prilika da se unapredi način pružanja zdravstvene zaštite, kako bi bila dostupnija, kvalitetnija i pravičnija za sve građane“.

Strategija ne predviđa smanjenje broja zdravstvenih radnika, već fokusira na njihovu dodatnu edukaciju i ulogu u nadziranju AI rešenja. Vlada će pratiti efekte primene AI na terenu i prilagođavati implementaciju u skladu sa potrebama zdravstvenog sistema.

Tim srednjoškolki osmislio sprej za odeću koji uklanja nabore bez peglanja, nastao u okviru takmičenja učeničkih kompanija

Učenice Savremene gimnazije iz Beograda pokrenule su sopstveni preduzetnički projekat pod nazivom CreaseEase, u okviru takmičenja učeničkih kompanija. Članice tima, Andrea Krneta, Elena Kisić, Jana Lazarević, Staša Radičanin, Bjanka Matejić i Larisa Sinobad, razvile su inovativni sprej za odeću koji omogućava brzo uklanjanje nabora bez potrebe za peglanjem, prilagođavajući se savremenim potrebama korisnika.

Pre lansiranja proizvoda, učenice su prošle kroz sve ključne faze razvoja: od istraživanja tržišta i analize konkurencije, do definisanja ciljne grupe i izrade biznis plana. Paralelno su radile i na izgradnji brenda, razvoju komunikacije i strategiji promocije, uz podršku mentora, profesora Krstivoja Miljkovića. Kroz ovaj projekat, tim je pokazao visok nivo kreativnosti i profesionalnog pristupa, što je prepoznato i u okviru školskog programa preduzetništva.

CreaseEase je dizajniran kao praktično rešenje za one koji žele da izbegnu tradicionalno peglanje, omogućavajući korisnicima da jednostavno naprskaju odeću i uklone nabore na brz i efikasan način. Projekat je deo šireg nastojanja da se mladima pruži prilika da razviju preduzetničke veštine i primene ih na stvarnim tržišnim izazovima.

Nepravilna upotreba kablova, adaptera i punjenje tokom korišćenja mogu značajno smanjiti vek baterije

Većina korisnika pretpostavlja da je svaki USB kabl dovoljno dobar za punjenje savremenih uređaja, ali pogrešan izbor i upotreba mogu drastično usporiti punjenje i dugoročno oštetiti bateriju telefona ili tableta. Tehnološki stručnjaci iz industrije upozoravaju na četiri česte greške koje korisnici prave, a koje mogu skratiti vek trajanja baterije i smanjiti performanse uređaja.

Prva i najčešća greška je korišćenje bilo kog kabla koji fizički odgovara portu uređaja, bez provere njegove mogućnosti prenosa energije. Stari USB 2.0 kablovi, na primer, nisu u stanju da podrže brzine punjenja novih modela poput iPhone 17 Pro, što može rezultirati značajno dužim vremenom punjenja. Stručnjaci savetuju da se uvek koristi originalni kabl koji dolazi uz uređaj, jer je on optimizovan za maksimalni protok struje i sigurnost baterije.

Druga česta greška odnosi se na upotrebu različitih adaptera, posebno onih koji pretvaraju USB-C u USB-A. Takvi adapteri mogu ograničiti brzinu punjenja i prenosa podataka. Pored toga, korišćenje predugačkih kablova dodatno povećava gubitak energije tokom prenosa. Idealna dužina kabla za optimalne performanse je do 0,8 metara, što smanjuje rizik od pada napona i gubitka snage.

Treća greška je korišćenje uređaja dok se puni. Ovakva praksa stvara dodatnu toplotu, koja može negativno uticati na hemiju baterije i ubrzati njeno trošenje. Preporuka stručnjaka je da uređaj ostane u stanju mirovanja ili bude potpuno isključen tokom punjenja, kako bi se smanjilo zagrevanje i produžio vek baterije.

Na kraju, fizičko oštećenje kablova i neodržavanje portova predstavljaju još jedan izvor potencijalnih problema. Savijanje kablova pod oštrim uglom ili izlaganje mehaničkom stresu može dovesti do unutrašnjih oštećenja, što utiče na stabilnost prenosa struje i sigurnost punjenja.

Pravilan izbor i upotreba USB kablova i adaptera, zajedno sa pažljivim navikama punjenja, mogu značajno doprineti očuvanju performansi i dugovečnosti baterije vašeg uređaja.