Nova funkcija omogućava korisnicima da vide kratke segmente pre puštanja videa, sa ciljem smanjenja klikbejta

YouTube, vodeća video platforma, započela je ograničeno testiranje nove opcije pod nazivom “Discover videos with Previews” na Android uređajima. Ova funkcija korisnicima omogućava da pre otvaranja videa dobiju uvid u najvažnije delove sadržaja, nudeći niz kratkih isečaka neposredno iz video materijala. Inicijativa je usmerena ka većoj transparentnosti i efikasnijem izboru sadržaja, čime se smanjuje uticaj senzacionalističkih klikbejt naslova i slika.

Funkcija je trenutno dostupna ograničenom broju korisnika koji u okviru aplikacije na početnoj strani vide posebnu karticu za pristup preview segmentima. Kada korisnik odabere ovu opciju, prikazuje mu se serija od 5 do 10 kratkih isečaka iz različitih delova videa, omogućavajući brzu procenu relevantnosti pre nego što odluče da gledaju ceo sadržaj. Ovo korisnicima štedi vreme i smanjuje rizik od razočaranja zbog naslova ili thumbnail-a koji ne odražavaju realan sadržaj.

Nova funkcionalnost omogućava korisnicima da, na osnovu kratkih prikaza, odluče da li žele da pogledaju video, preskoče ga ili ga sačuvaju za kasnije. Time se povećava kontrola gledalaca nad izborom i unapređuje korisničko iskustvo. Za kreatore, ova promena znači da kvalitet ključnih segmenata videa postaje značajniji nego ranije, jer više ne zavise isključivo od naslova ili vizuelnog identiteta.

YouTube zvanično ne ističe borbu protiv klikbejta kao primarni cilj, ali je očigledno da funkcija direktno utiče na smanjenje manipulativnih praksi. Očekuje se da će, ukoliko funkcija postane dostupna široj publici, doći do promene ponašanja gledalaca i veće orijentacije na autentičan i relevantan sadržaj. Kreatori će verovatno morati da prilagode način editovanja videa tako da ključni momenti budu jasno predstavljeni već u preview segmentima.

Nova opcija je još uvek u fazi testiranja i dostupna je samo maloj grupi korisnika i kreatora, bez najave datuma šireg uvođenja. Ukoliko bude pozitivno ocenjena, može značajno promeniti način na koji publika bira sadržaj na YouTube-u, dok platforma pokazuje težnju ka većoj transparentnosti i boljem korisničkom iskustvu.

Porota u Novom Meksiku utvrdila odgovornost kompanije za obmanjivanje korisnika o merama zaštite dece

Meta, tehnološki gigant i vlasnik najpoznatijih društvenih mreža, proglašena je odgovornom za kršenje zakona o zaštiti potrošača u Novom Meksiku. Nakon višenedeljnog građanskog suđenja koje je privuklo veliku pažnju javnosti, porota je donela presudu protiv kompanije, naloživši plaćanje kazne od 375 miliona dolara. Suđenje je pokrenuto od strane državnog tužioca Novog Meksika 2023. godine, a u fokusu su bile optužbe da je Meta bila svesna rizika kojima su deca izložena na njenim platformama, poput izloženosti eksploataciji i štetnom uticaju na mentalno zdravlje, ali nije preduzela adekvatne mere zaštite.

Tokom suđenja, poroti su predstavljeni brojni interni dokumenti kompanije Meta, uključujući rezultate istraživanja o mentalnom zdravlju tinejdžera i interne prepiske izvršnih direktora u vezi sa problemima kao što su „sextortion“, sadržaji koji podstiču samopovređivanje i vrbovanje dece. Tužilaštvo je tvrdilo da su ovi materijali dokaz da je kompanija bila svesna problema, ali je javnost obmanjivala predstavljajući se kao posvećena bezbednosti najmlađih korisnika.

Presuda je doneta po svim tačkama optužnice, a iznos kazne od 375 miliona dolara predstavlja maksimalni iznos predviđen zakonima Novog Meksika, proporcionalno broju utvrđenih povreda. Meta je odmah nakon presude saopštila da će uložiti žalbu. Portparol kompanije Andy Stone izjavio je da se ne slažu sa odlukom suda i da će nastaviti da se snažno brane, ističući napore kompanije u zaštiti korisnika i uklanjanju štetnog sadržaja. “Radimo naporno na zaštiti ljudi na našim platformama i otvoreno govorimo o izazovima prepoznavanja i uklanjanja štetnog sadržaja i aktera”, naveo je Stone.

Ova presuda ne znači kraj pravne bitke između Novog Meksika i kompanije Meta. Država planira nastavak postupka u maju kada će, na suđenju pred sudijom, pokušati da dokaže da Meta predstavlja „javnu smetnju“. Tužilac Raul Torrez je povodom presude izjavio da je ovo istorijska pobeda za porodice koje su bile pogođene nedostacima u zaštiti dece na društvenim mrežama.

Suđenje u Novom Meksiku pažljivo je praćeno u tehnološkoj industriji, jer je među prvim velikim procesima protiv Mete zbog pitanja bezbednosti dece. U isto vreme, pred sudovima u drugim državama SAD vode se slični postupci, uključujući i tužbu zbog navodne zavisnosti mladih od društvenih mreža, kao i kolektivnu tužbu koju je pokrenuo veliki broj saveznih država zbog negativnog uticaja na mentalno zdravlje maloletnih korisnika.

Grad Baltimore pokrenuo pravni postupak protiv xAI zbog navodnog kršenja lokalnih propisa i kreiranja štetnih AI slika

Grad Baltimore je 24. marta 2026. godine podneo tužbu protiv kompanije xAI, čiji je vlasnik Elon Musk, tvrdeći da je njihova AI platforma Grok prekršila gradski Zakon o zaštiti potrošača. Ova odluka dolazi nakon što su izveštaji Centra za borbu protiv digitalne mržnje naveli da je Grok u periodu od 11 dana kreirao oko 3 miliona seksualizovanih slika, uključujući 23.000 slika na kojima su prikazani maloletnici. Ovi nalazi izazvali su zabrinutost regulatora širom sveta, što je rezultiralo ograničenjima pristupa i pokretanjem više istraga na globalnom nivou.

Za razliku od federalnih američkih institucija, koje do sada nisu reagovale na aktivnosti xAI, grad Baltimore je odlučio da primeni lokalni zakon kako bi zaštitio svoje građane. U tužbi se navodi da su xAI i Grok promovisani kao višenamenski AI asistenti bez jasnog upozorenja na potencijalne rizike i štete koje mogu nastati korišćenjem platforme i povezane društvene mreže X. Gradska pravobranioca Ebony M. Thompson istakla je da je uloga lokalnih zakona upravo da zaštite stanovnike od novih oblika digitalne štete, te da grad ima odgovornost da deluje kada kompanije plasiraju napredne tehnologije bez adekvatnih zaštitnih mera.

Ovo nije prvi slučaj u kojem je Grok predmet pravnih sporova u Sjedinjenim Državama. Prethodno je pokrenuta i potencijalna kolektivna tužba koju su podneli troje tinejdžera, tvrdeći da su njihove fotografije iskorišćene za kreiranje materijala sa zlostavljanjem dece putem Grok-ove AI tehnologije. Ovi slučajevi dodatno pojačavaju pritisak na kompanije koje razvijaju velike jezičke modele (LLM) i alate za generisanje slika, ističući potrebu za jasnijom regulativom i odgovornošću.

Regulatori u drugim državama i regionima već su preduzeli korake, uključujući ograničavanje pristupa platformi Grok ili pokretanje zvaničnih istraga zbog generisanja nelegalnih i neovlašćenih slika. Ova situacija postavlja važna pitanja za čitavu AI industriju, posebno u segmentu etičke upotrebe moćnih alata za generisanje sadržaja, zaštite korisnika i transparentnosti kompanija prilikom predstavljanja svojih proizvoda na tržištu.