Porota u San Francisku utvrdila da su Muskove izjave o lažnim nalozima uticale na cenu akcija tokom akvizicije od 44 milijarde dolara

Porota federalnog suda u San Francisku presudila je da je Elon Musk, izvršni direktor nekoliko tehnoloških kompanija, obmanuo bivše investitore Twittera tokom svog preuzimanja ove društvene mreže 2022. godine. Odluka je doneta nakon što je utvrđeno da su Muskovi javni komentari i tvitovi o broju lažnih naloga na platformi doveli do obmanjivanja akcionara, dok je u vezi sa drugim navodima presuda bila u korist Muska.

Predmet tužbe bio je Muskovo javno istupanje na društvenim mrežama, posebno njegov tvit od 13. maja 2022. godine, u kojem je naveo da je dogovor o kupovini Twittera „privremeno na čekanju” zbog sumnje u broj lažnih naloga i botova na platformi. Nekoliko dana kasnije, Musk je tvrdio da lažni nalozi mogu činiti više od 20% korisnika. Ove objave izazvale su značajan pad vrednosti Twitter akcija, što je investitorima nanelo štetu.

Kolektivna tužba je tvrdila da su Muskove izjave bile deo strategije za obaranje cene akcija, u trenutku kada je vrednost Teslinih akcija takođe padala, kako bi pokušao da izmeni ili odustane od dogovora o kupovini Twittera po ceni od 54,20 dolara po akciji. Prema izveštajima, porota je izračunala da bi bivši akcionari mogli biti obeštećeni za iznose između 3 i 8 dolara po akciji za svaki dan u relevantnom periodu, što bi ukupno moglo dostići milijarde dolara, iako tačan iznos još nije utvrđen.

Tokom suđenja, Musk je tvrdio da je javno iznosio svoje mišljenje i da su tadašnji rukovodioci Twittera pogrešno predstavljali podatke o broju botova na platformi. Suprotno tome, bivši akcionari isticali su da su zbog Muskove neizvesnosti prodavali akcije po znatno nižim cenama.

Ova presuda je samo jedna u nizu pravnih bitaka sa kojima se Musk suočavao tokom i nakon preuzimanja Twittera, uključujući tužbe zbog kašnjenja u otkrivanju udela u kompaniji, kao i sporove sa bivšim rukovodiocima zbog neisplaćenih otpremnina. Neki od tih slučajeva su kasnije rešeni vansudskim nagodbama.

Sudski procesi i odluke poput ove imaju značajne posledice na način na koji se velike akvizicije i komunikacija izvršnih direktora ocenjuju u tehnološkoj industriji, posebno kada je reč o javnim izjavama koje mogu uticati na finansijska tržišta.

Asistent na Android telefonima stalno osluškuje okruženje zbog funkcije ‘Hej Google’, ali korisnici mogu kontrolisati prikupljanje glasovnih podataka

Google Assistant, digitalni asistent tehnološkog giganta Google, na Android uređajima koristi detekciju glasa kako bi odgovorio na glasovne komande korisnika. Da bi funkcija „Hej Google“ radila, telefon mora stalno osluškivati okolinu i prepoznati ključnu frazu, što može dovesti do nenamernog snimanja privatnih razgovora ako uređaj pogrešno detektuje aktivaciju zbog buke ili sličnih zvukova. Iako Google navodi da se zvuk šalje na servere tek nakon izgovorene fraze, sistem nije savršen, pa delovi razgovora mogu biti sačuvani nenamerno.

Zvanično, prikupljanje glasovnih podataka koristi se za unapređenje prepoznavanja govora i poboljšanje usluga kao što su Google Assistant i pretraga. Međutim, stručnjaci za zaštitu podataka ističu da ovi zvučni zapisi mogu doprineti izgradnji detaljnih korisničkih profila, koji se koriste za personalizovane oglase i druge komercijalne svrhe. Ova praksa otvara pitanja privatnosti, posebno u kontekstu koliko se podataka čuva i kako se koristi.

Korisnici ipak imaju kontrolu nad ovim postavkama putem opcije „Voice & Audio Activity“. Google navodi da je ova opcija po difoltu isključena, ali je moguće da su je korisnici uključili tokom inicijalnog podešavanja uređaja ili prihvatanjem uslova korišćenja. Isključivanje ove postavke sprečava buduće snimanje, ali prethodno sačuvani zvučni zapisi ostaju na serverima dok ih korisnik ručno ne obriše.

Postupak za isključivanje opcije podrazumeva nekoliko koraka: u Google aplikaciji kliknite na svoju profilnu sliku ili inicijale, zatim odaberite „Upravljanje Google nalogom“, potom sekciju „Podaci i privatnost“, gde pod „Podešavanja istorije“ treba pronaći „Veb & App Activity“. Tu možete isključiti opciju „Uključi glasovne i audio aktivnosti“. Da biste izbrisali prethodne snimke, potrebno je posetiti stranicu „Moja aktivnost“ na Google nalogu, filtrirati glasovne aktivnosti i pojedinačno ili grupno obrisati željene zapise.

Za dodatnu privatnost, moguće je potpuno isključiti detekciju fraze „Hej Google“ u podešavanjima Google Assistant-a (opcija „Voice Match“) ili zabraniti pristup mikrofonu Google aplikaciji u podešavanjima telefona, što ograničava glasovne komande ali obezbeđuje veću privatnost. Ove opcije omogućavaju korisnicima da bolje upravljaju sopstvenim podacima i smanje mogućnost nenamernog snimanja.

Kompanija ograničava pristup socijalnim funkcijama za mlađe od 16 godina i ističe bezbednosne mere kao ključ uspeha

Bill Ready, izvršni direktor kompanije Pinterest, javno je podržao australijsku inicijativu za zabranu pristupa društvenim mrežama mladima ispod 16 godina, pozivajući vlade širom sveta da uvedu slične mere. U autorskom tekstu, Ready je naglasio kako “društvene mreže, u svom trenutnom obliku, nisu bezbedne za mlađe od 16 godina” i zatražio jasne standarde i strožu kontrolu nad pristupom ovim platformama.

Iako se stavio na čelo pokreta za ograničavanje pristupa društvenim mrežama, Ready je istakao da se ova zabrana, po njegovom mišljenju, ne bi odnosila na Pinterest. Kompanija, kako navodi, ne dozvoljava korisnicima mlađim od 16 godina pristup porukama i drugim socijalnim funkcijama. Takođe, nalozi tinejdžera su po defaultu podešeni kao privatni, čime se dodatno štiti privatnost i sigurnost mladih korisnika.

Zvaničnik Pinterest-a potvrdio je da kompanija ne planira izmenu svojih postojećih pravila za korisnike mlađe od 16 godina, ističući da Pinterest sebe vidi prvenstveno kao „vizuelnu pretraživačku platformu”, a ne kao tipičnu društvenu mrežu. Politika kompanije je da ne dozvoljava registrovanje korisnicima mlađim od 13 godina, što je standard u industriji.

Pinterest je, ipak, i sam bio predmet kritika zbog problema sa bezbednošću dece. Istraživanje iz 2023. godine pokazalo je da je algoritam preporuka na platformi povremeno isticao fotografije i video sadržaje mladih devojčica odraslim korisnicima, što je izazvalo zabrinutost javnosti. Kao odgovor, kompanija je dodatno ograničila vidljivost naloga korisnika mlađih od 16 godina i učinila ih “neprepoznatljivim” za pretragu.

Ready smatra da popularnost Pinterest-a među mlađim korisnicima dokazuje da strože bezbednosne politike ne odvraćaju korisnike, već izgrađuju poverenje. „Naše iskustvo pokazuje da davanje prioriteta sigurnosti i dobrobiti ne udaljava mlade korisnike, već gradi poverenje”, zaključuje Ready.