Mobilni telefon uz jutarnju kafu, računar na poslu, televizor uveče i društvene mreže pred spavanje – ekran je postao neizostavan deo svakodnevice. Iako retko razmišljamo o tome koliko vremena provodimo gledajući u različite uređaje, istraživanja pokazuju da ekrani zauzimaju značajan deo našeg dana. Da li smo postali društvo koje više gleda u displeje nego jedni u druge?
Pametni telefoni promenili su način na koji komuniciramo, radimo, učimo i provodimo slobodno vreme. Za mnoge građane dan počinje proverom poruka ili društvenih mreža, a završava se gledanjem sadržaja na telefonu ili televizoru.
Stručnjaci upozoravaju da više nije pitanje da li koristimo ekrane, već koliko vremena provodimo ispred njih i kako to utiče na naše zdravlje, odnose i svakodnevne navike.
Koliko vremena provodimo ispred ekrana?
U Srbiji ne postoji jedinstvena zvanična statistika koja meri ukupno vreme provedeno ispred svih digitalnih ekrana. Međutim, podaci Republičkog zavoda za statistiku o korišćenju vremena pokazuju da građani u proseku imaju skoro šest sati slobodnog vremena dnevno, pri čemu najveći deo tog vremena odlazi upravo na gledanje televizije. Prosečno se za TV izdvaja oko dva i po sata dnevno, dok muškarci nešto više vremena provode i za računarom nego žene.
Kada se tome dodaju pametni telefoni, računari na poslu, tableti i drugi uređaji, stručnjaci procenjuju da ukupno vreme provedeno ispred ekrana kod velikog broja odraslih lako prelazi šest sati dnevno, što je u skladu i sa globalnim trendovima.
Telefon je postao „prvi pogled“ ujutru
Psiholozi ističu da su mobilni telefoni postali produžetak svakodnevnog života.
Mnogi građani proveravaju notifikacije čim otvore oči, koriste navigaciju tokom vožnje, dopisuju se tokom pauze na poslu, a uveče sate provode na društvenim mrežama ili gledajući video sadržaje.
Ovakve navike često prolaze neprimećeno jer se vreme provedeno na telefonu rasporedi u desetine kratkih korišćenja tokom dana.
Posao dodatno povećava broj sati
Za veliki broj zaposlenih ekran nije samo zabava već i osnovno sredstvo za rad.
Administrativni radnici, programeri, novinari, dizajneri, ekonomisti i brojna druga zanimanja provode između šest i osam sati dnevno ispred računara. Nakon završetka radnog vremena mnogi nastavljaju da koriste telefone, televizore ili gejming konzole, pa ukupno vreme ispred ekrana dodatno raste.
Deca i mladi prednjače
Najveći korisnici digitalnih uređaja i dalje su mlađe generacije.
Pored nastave, domaćih zadataka i komunikacije sa vršnjacima, značajan deo slobodnog vremena provode na platformama poput TikToka, Instagrama, YouTubea ili u video-igrama.
Stručnjaci upozoravaju da nije presudan samo broj sati, već i kvalitet sadržaja koji se prati.
Kakve posledice može imati prekomerno korišćenje?
Dugotrajno gledanje u ekran povezuje se sa nizom problema – od umora očiju i bolova u vratu do smanjene fizičke aktivnosti i poremećaja sna.
Poseban problem predstavlja korišćenje mobilnih telefona neposredno pred odlazak na spavanje. Plava svetlost koju emituju ekrani može otežati uspavljivanje, dok neprekidne notifikacije dodatno remete odmor.
Psiholozi upozoravaju i na fenomen takozvanog „digitalnog zamora“, odnosno osećaja iscrpljenosti usled stalne izloženosti informacijama, porukama i sadržajima koji zahtevaju pažnju.
Da li je rešenje potpuno isključivanje?
Stručnjaci smatraju da odgovor nije u potpunom odricanju od tehnologije, već u uspostavljanju zdravih navika.
Preporučuje se pravljenje pauza tokom rada za računarom, ograničavanje korišćenja telefona pred spavanje, kao i više vremena provedenog u fizičkoj aktivnosti i neposrednom druženju.
Mnogi moderni telefoni danas imaju opcije koje prikazuju dnevno vreme korišćenja uređaja, što korisnicima omogućava da steknu realnu sliku o sopstvenim navikama.
Ekrani su postali deo života – ali ne bi trebalo da upravljaju njime
Tehnologija je donela brojne prednosti i teško je zamisliti svakodnevicu bez pametnih uređaja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je važno pronaći ravnotežu između digitalnog i stvarnog sveta.
Možda najveći izazov današnjice nije koliko sati provodimo gledajući u ekran, već koliko vremena ostaje za razgovor licem u lice, fizičku aktivnost, odmor i trenutke bez notifikacija.
Zaključak: Prosečan građanin Srbije verovatno provede više sati dnevno ispred različitih ekrana nego što misli. Tehnologija nam olakšava život, ali brojni stručnjaci upozoravaju da će upravo sposobnost da povremeno „isključimo ekran“ postati jedna od najvažnijih veština savremenog čoveka.
