Novi model ima 16-inčni OLED ekran sa osvetljenjem od 240Hz i startnu cenu od 3.500 dolara

Razer je lansirao najnoviju verziju svog Blade 16 laptopa, donoseći značajne hardverske nadogradnje za 2026. godinu. Kompanija je ovaj model predstavila nakon prethodnih eksperimentisanja sa AI funkcijama, usmeravajući se sada na praktična unapređenja namenjena gejmerima i profesionalcima. Blade 16 sada stiže sa Intel Core Ultra 9 386H procesorom, jednim od prvih izrađenih na Intel-ovom novom 18A procesu, kao i sa izuzetno brzim LPDDR5X-9600MHz RAM-om. Laptop je već dostupan za poručivanje po početnoj ceni od 3.500 dolara.

Novi Razer Blade 16 je pozicioniran između kompaktne Blade 14 i robusne Blade 18 serije. Debljina uređaja je 14,9mm na najtanjim delovima, što odgovara prethodnom modelu. Ekran je 16-inčni QHD+ OLED sa osvežavanjem od 240Hz, a prema navodima kompanije, sada nudi i do 100 nita više osvetljenja u poređenju sa prethodnikom. Što se tiče portova, Blade 16 je opremljen sa tri USB 3.2 Gen 2 Type-A porta, jednim Thunderbolt 4, jednim Thunderbolt 5 portom, HDMI 2.1 portom i UHS-II SD čitačem kartica.

Najveća promena je prelazak sa AMD Ryzen procesora na Intel Core Ultra 9 386H, čime Razer prati Intel-ovu obnovljenu strategiju povratka na tržište visokih performansi. Novi čip ima 16 jezgara i integrisanu NPU jedinicu sposobnu za do 50 TOPS (triliona operacija u sekundi) specifično za AI zadatke poput generisanja slika i prevoda u realnom vremenu. Blade 16 funkcioniše i kao Copilot+PC, što znači da podržava Microsoft-ovu AI platformu za poboljšano korisničko iskustvo. U kombinaciji sa NVIDIA GeForce RTX 50 Series Laptop GPU-om i do 64GB LPDDR5X-9600MHz RAM-a, ovaj model je spreman za najzahtevnije igre i profesionalne aplikacije.

Početna konfiguracija dolazi sa 32GB RAM-a, 1TB SSD skladištem i GeForce RTX 5080 grafikom. Visoka cena od 3.500 dolara delimično odražava rastuće troškove memorije i skladišta, što je trend prisutan širom PC industrije. Razer Blade 16 je odmah dostupan za naručivanje putem zvanične Razer prodavnice, dok se informacije o dolasku na evropska i regionalna tržišta očekuju u narednim mesecima.

Digitalna izdanja prvih igara biće jeftinija od fizičkih kopija, novi sistem startuje sa Yoshi and the Mysterious Book 21. maja

Nintendo je najavio značajnu promenu u svojoj politici cena za igre na predstojećoj Switch 2 konzoli, uvodeći različite cene za digitalna i fizička izdanja prvih igara. Ova odluka, zvanično potvrđena na zvaničnom sajtu kompanije, stupiće na snagu sa lansiranjem igre “Yoshi and the Mysterious Book” 21. maja. Digitalna verzija igre na eShop-u koštaće 60 dolara, dok će fizička kopija u maloprodaji biti 70 dolara. Do sada su Nintendo-ove igre prvih strana, bez obzira na format, imale istu cenu od 70 dolara.

Ova promena može biti korisna za korisnike koji preferiraju digitalnu kupovinu igara, jer će im omogućiti uštedu u odnosu na standardne maloprodajne cene. Međutim, korisnici koji i dalje preferiraju fizička izdanja neće imati nikakvu cenovnu olakšicu. Dodatno, sve više fizičkih verzija Switch 2 igara zapravo ne sadrži igru na samoj kartici, već se u kutiji nalazi kod za preuzimanje sa interneta. Takvi “game key card” sistemi smanjuju vrednost fizičkih izdanja za kolekcionare i korisnike koji očekuju tradicionalno iskustvo.

Nintendo je i ranije testirao različite cene za digitalna i fizička izdanja u pojedinim regionima – na primer, kod naslova kao što je “Donkey Kong Bananza” digitalna verzija je u nekim zemljama bila povoljnija u odnosu na fizičku. Ovakva praksa, međutim, sada postaje standard na globalnom nivou.

Stručnjaci iz industrije navode da bi razlog za ovakvu odluku mogao biti rast troškova proizvodnje i transporta fizičkih izdanja. Faktori kao što su nestašica memorijskih čipova, problemi sa lancima snabdevanja, fluktuacije cena energenata i promenljive carinske politike dodatno utiču na ukupne troškove plasiranja fizičkih kopija na tržište.

Očekuje se da će novi cenovni model uticati na navike kupaca i dalji razvoj tržišta video igara, a ostaje da se vidi kako će korisnici reagovati na ovu promenu, naročito oni koji preferiraju kolekcionarska izdanja ili prodaju polovnih igara.

Apple TV najavio novu alt-historijsku seriju koja istražuje svemirsku trku 1960-ih kroz priču sa druge strane Gvozdene zavese

Apple TV je objavio prvi tizer za Star City, spin-off popularne alt-historijske serije For All Mankind, koji donosi pogled na svemirsku trku 1960-ih iz ugla Sovjetskog Saveza. Najava dolazi neposredno pred finale pete sezone originalne serije, čime Apple potvrđuje svoju posvećenost žanru naučne fantastike i publici koja prati alternativnu istoriju svemirskih istraživanja.

For All Mankind je poznat po tome što istražuje scenario u kojem je Sovjetski Savez prvi sleteo na Mesec, a sada Star City vraća fokus na taj ključni trenutak, nudeći gledalištu novi narativ iz perspektive Sovjeta. Dok je originalna serija već prešla kroz nekoliko decenija alt-historije, spin-off se vraća na sam početak svemirske trke, otkrivajući kako je Sovjetski Savez kreirao svoju verziju pobede u ovoj trci.

Prema dostupnom tizeru, Star City je zamišljen kao “paranoični triler” koji donosi napetost i atmosferu hladnoratovske epohe. U glumačkoj postavi su Rhys Ifans (poznat iz House of the Dragon), Anna Maxwell Martin i Agnes O’Casey, što ukazuje na visok produkcioni nivo, u skladu sa reputacijom Apple TV-a u ovom žanru.

Premijera prve dve epizode Star City zakazana je na Apple TV za 29. maj, odmah nakon završetka pete sezone For All Mankind, koja je radnjom smeštena u 2010-e godine. Time gledaoce očekuje nagli povratak u istoriju, sa modernih tema originalne serije na početke svemirske trke, ali i dosledno širenje sveta koji je For All Mankind izgradio tokom prethodnih sezona.

Star City tako nastavlja tradiciju Apple TV-a da ulaže u visokobudžetne, narativno kompleksne SF projekte, oslanjajući se na originalne kreatore For All Mankind – Bena Nedivija, Matta Wolperta i Ronalda D. Moorea. Serija je namenjena ljubiteljima alt-historije i naučne fantastike, kao i svima koji su pratili dosadašnje sezone, a sada žele da saznaju kako su događaji izgledali iza Gvozdene zavese.