Grupa Handala objavila dokaze o napadu, FBI potvrdio incident i ponudio nagradu za informacije o počiniocima

Lični email nalog direktora FBI, Kash Patela, bio je meta upada hakerske grupe Handala, za koju se veruje da ima veze sa iranskim državnim strukturama. Grupa je na svom sajtu objavila deo sadržaja preuzetih iz emailova kao dokaz, uključujući privatne fotografije direktora. Prema informacijama iz industrije, stručnjaci su nezavisno potvrdili autentičnost nekih ukradenih emailova analizom podataka iz zaglavlja poruka, gde su pronađeni kriptografski potpisi povezani sa Patelovim nalogom. FBI je zvanično potvrdio incident, naglašavajući da je reč o istorijskim podacima koji ne sadrže poverljive informacije vlade Sjedinjenih Američkih Država i da su preduzete mere za umanjenje rizika.

Federalni biro za istrage ponudio je nagradu do 10 miliona dolara za informacije koje bi dovele do identifikacije i hapšenja odgovornih za napad. Grupa Handala se na internetu predstavlja kao pro-palestinska hakerska organizacija, ali izvori iz industrije navode da je verovatno reč o jednom od pseudonima iranskih državnih sajber jedinica. Iranske grupe su i ranije ciljale američke zvaničnike – tokom avgusta 2024. godine, FBI je izvestio o pokušajima kompromitovanja email naloga u predsedničkim kampanjama, a trojica pripadnika grupe APT42 su kasnije optužena za slične napade.

U poslednje vreme, Handala je pojačala aktivnosti, posebno tokom aktuelnih napetosti između SAD, Izraela i Irana. Grupa je preuzela odgovornost i za raniji sajber napad na proizvođača medicinskih uređaja Stryker, kao i za objavljivanje ličnih podataka zaposlenih kompanije Lockheed Martin na Bliskom istoku. Ovi incidenti upućuju na rastuću pretnju od strane naprednih državnih sajber struktura i ukazuju na potrebu za dodatnim merama zaštite ličnih i profesionalnih komunikacija visokih državnih zvaničnika.

Zuckerberg i Musk razmenjivali poruke o podršci timu DOGE i potencijalnoj zajedničkoj ponudi za OpenAI tokom februara 2025.

Mark Zuckerberg, izvršni direktor kompanije Meta, ponudio je početkom 2025. godine pomoć Elonu Musku u vezi sa tadašnjim radom na vladinoj inicijativi Department of Government Efficiency (DOGE). Ova komunikacija između dvojice tehnoloških lidera otkrivena je u sudskim dokumentima tokom Muskove tužbe protiv Sama Altmana i kompanije OpenAI. Prema objavljenim porukama, Zuckerberg je 3. februara 2025. godine pohvalio napredak DOGE tima i naglasio da je Meta spremna da interveniše u slučaju ugrožavanja bezbednosti članova Muskovog tima.

Ova razmena dogodila se nekoliko nedelja nakon što je Meta najavila povlačenje iz aktivnog moderisanja sadržaja u korist politike „slobodnog izražavanja“. U istom periodu, zvaničnici SAD su naglasili zaštitu zaposlenih u DOGE od nezadovoljnih kritičara. U porukama, Musk je odgovorio Zuckerberg-u pozitivnim reakcijama i otvorio temu potencijalne zajedničke ponude za intelektualnu svojinu kompanije OpenAI. Musk je predložio da razgovaraju uživo o mogućnostima saradnje, dok je Zuckerberg pristao na nastavak komunikacije narednog dana.

Prethodna sudska dokumentacija pokazala je da je Musk ranije pozvao Zuckerberga da se priključi njegovoj inicijativi za kupovinu OpenAI, mada nije došlo do zvaničnog dogovora. U istim sudskim spisima, Muskovi advokati su zatražili da se privatna prepiska između Muska i Zuckerberga izuzme iz dokaznog materijala, uz obrazloženje da nije relevantna za samu tužbu i može uticati na percepciju javnosti zbog njihove poveznosti.

Meta nije želela da komentariše ovu situaciju, dok su Muskovi advokati takođe osporili pitanja o Muskovom privatnom životu, uključujući navode o upotrebi ketamina i prisustvu na festivalu Burning Man. Sud je dozvolio ograničena pitanja o Muskovom boravku na festivalu, ali ne i o drugim aspektima njegovog privatnog života. Ova dešavanja ukazuju na kompleksne odnose između vodećih ličnosti tehnološke industrije, ali i na način na koji privatne komunikacije mogu biti deo šireg pravnog i poslovnog konteksta.

Kompanija ulaže u energetsku infrastrukturu u Luizijani, uključujući 5.200 MW kapaciteta i obnovljive izvore

Meta, tehnološki gigant i vlasnik popularnih društvenih mreža, najavio je finansiranje izgradnje sedam novih elektrana na prirodni gas radi napajanja svog najvećeg data centra koji se gradi u Richland Parish, Luizijana. Prema informacijama iz industrije, Meta je postigla dogovor sa kompanijom Entergy Louisiana o zajedničkom ulaganju u energetsku infrastrukturu neophodnu za ovaj projekat vredan 27 milijardi dolara.

Plan predviđa izgradnju sedam gasnih elektrana ukupne snage 5.200 megavata, kao i 240 kilometara novih prenosnih linija snage 500 kilovolta. Deo dogovora podrazumeva i izgradnju baterijskih sistema za skladištenje energije na tri lokacije, što bi trebalo da doprinese stabilnosti snabdevanja i smanjenju prekida. Meta će takođe učestvovati u finansiranju do 2.500 megavata novih obnovljivih izvora energije, a potpisan je i memorandum o saradnji za eventualni razvoj nuklearne energije u budućnosti.

Data centar, površine 370.000 kvadratnih metara, trenutno je u fazi izgradnje i biće najveći objekat ovog tipa u portfoliju kompanije Meta. Ovaj potez dolazi nakon što su tehnološke kompanije, uključujući Metu, dale (neobavezujuće) obećanje da neće prebacivati dodatne troškove električne energije na lokalno stanovništvo usled sve većih potreba za energijom, posebno zbog rasta AI data centara. Kompanije su se obavezale da će same finansirati nove izvore energije potrebne za svoje podatkovne centre, ali ova inicijativa za sada nema pravno obavezujuće garancije ili mehanizme za sprovođenje.

Meta i ostale velike tehnološke firme odlučile su se na ovaj korak kao odgovor na sve glasnije reakcije zajednice zbog ekološkog i ekonomskog uticaja rastućih energetskih potreba AI data centara. Rezultati nedavne ankete pokazuju da 60% građana SAD, bez obzira na političku opredeljenost, podržava strožu regulaciju AI infrastrukture. U tom kontekstu, ove sedmice je predložen zakon kojim bi se uveo moratorijum na izgradnju novih data centara dok ne budu donete odgovarajuće regulative.

Ovakve investicije u energetsku infrastrukturu predstavljaju pokušaj tehnoloških kompanija da ublaže zabrinutost javnosti i regulatora, pokazujući spremnost da samostalno pokriju troškove rasta energetske potrošnje. Međutim, mnogi ostaju skeptični dokle god ovakvi dogovori nisu pravno obavezujući.