Tokom letnjih vrućina klima uređaji rade gotovo bez prestanka, a mnogi se pitaju kako da rashlade dom, a da račun za električnu energiju ne ode u nebesa. Stručnjaci poručuju da najveća greška nije u tome što klima radi dugo, već kako je koristimo.

Idealna temperatura je između 24 i 26 stepeni

Najekonomičnije podešavanje za većinu domaćinstava je temperatura od 24 do 26 stepeni Celzijusa. Na tom nivou klima radi stabilno, bez velikih oscilacija i manje opterećuje kompresor.

Mnogi, međutim, čim uđu u zagrejanu prostoriju, podešavaju uređaj na 16 ili 18 stepeni, misleći da će se prostor brže rashladiti. To je zabluda.

Klima uređaj neće brže ohladiti prostoriju zato što je podešen na najnižu temperaturu. Ona će raditi maksimalnim kapacitetom sve dok ne dostigne zadatu vrednost, što znači veću potrošnju električne energije i nepotrebno opterećenje uređaja.

Razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude prevelika

Lekari preporučuju da razlika između spoljne i unutrašnje temperature bude oko sedam do deset stepeni. Ako je napolju 36 stepeni, prijatna i bezbedna temperatura u prostoru je između 26 i 28 stepeni.

Velike temperaturne razlike mogu izazvati glavobolju, bolove u mišićima, upalu sinusa, ali i dodatno opteretiti organizam pri svakom izlasku napolje.

Koristite AUTO režim

Jedna od funkcija koju korisnici često zanemaruju jeste AUTO režim rada.

Kada je uključen, klima sama prilagođava snagu hlađenja i brzinu ventilatora, pa ne radi stalno punim kapacitetom. To doprinosi manjoj potrošnji električne energije i održavanju ujednačene temperature.

Ne gasite klimu svaki put kada izlazite

Ako iz stana izlazite na pola sata ili sat vremena, često je ekonomičnije ostaviti klimu da radi na zadatoj temperaturi nego je potpuno isključiti.

Kada se prostorija potpuno zagreje, uređaj će po povratku morati da radi maksimalnim opterećenjem kako bi ponovo rashladio prostor.

Spustite roletne i zatvorite prozore

Ni najbolji klima uređaj neće biti ekonomičan ako sunce neprekidno zagreva prostoriju.

Tokom najtoplijeg dela dana preporučuje se:

• spuštanje roletni ili navlačenje zavesa;
• zatvaranje vrata i prozora dok klima radi;
• provetravanje rano ujutru ili kasno uveče, kada su temperature niže.

Na taj način klima troši manje energije jer toplota sporije ulazi u prostor.

Redovno čistite filtere

Zaprljani filteri otežavaju protok vazduha, zbog čega klima mora da radi jače kako bi postigla isti efekat hlađenja.

Stručnjaci preporučuju da se filteri čiste na svake dve do četiri nedelje tokom intenzivne upotrebe, dok bi servis uređaja trebalo obaviti najmanje jednom godišnje.

Inverter klima troši manje

Savremeni inverter uređaji troše znatno manje električne energije od starijih modela jer neprekidno prilagođavaju snagu rada umesto da se stalno uključuju i isključuju.

U dobro izolovanom stanu inverter klima može održavati željenu temperaturu uz znatno nižu potrošnju nego klasični uređaji.

Najčešće greške koje povećavaju račun za struju

Najveći broj korisnika pravi iste greške:

• podešavanje temperature na 16 ili 18 stepeni;
• otvaranje prozora dok klima radi;
• prljavi filteri;
• često uključivanje i isključivanje uređaja;
• usmeravanje hladnog vazduha direktno ka ljudima.

Koliko zapravo možete da uštedite?

Energetski stručnjaci navode da pravilnim podešavanjem temperature, redovnim održavanjem uređaja i sprečavanjem ulaska toplote u prostoriju potrošnja električne energije može biti primetno manja u odnosu na nepravilan način korišćenja. Zato je preporuka da klima bude podešena na 24–26 stepeni, da radi u stabilnom režimu i da se prostor zaštiti od direktnog sunčevog zračenja. Takav način korišćenja istovremeno doprinosi nižim računima za struju, dužem veku trajanja uređaja i manjem opterećenju organizma tokom letnjih vrućina.