Osma generacija Google TPU procesora donosi 2,8 puta bolje performanse za trening i 80% veću efikasnost za inferenciju

Google je predstavio osmu generaciju Tensor Processing Unit (TPU) čipova namenjenih treniranju i izvršavanju veštačke inteligencije, sa ciljem da ponudi alternativu postojećoj dominaciji NVIDIA-e na tržištu AI hardvera. Kompanija je objavila da će novi TPU procesori postati dostupni korisnicima kasnije tokom godine, prema izvorima iz industrije.

Za razliku od prethodnih generacija, gde su isti čipovi pokrivali i trening i inferenciju AI modela, Google je odlučio da razdvoji ove zadatke na posebne procesore, omogućavajući korisnicima veću fleksibilnost i optimizaciju za specifične potrebe. Ova strategija reflektuje širi trend među tehnološkim gigantima koji razvijaju sopstvene AI akceleratore kako bi unapredili performanse i smanjili zavisnost od eksternih dobavljača poput NVIDIA-e.

Prema podacima koje je saopštio Google, novi čip za treniranje AI modela nudi 2,8 puta bolje performanse u poređenju sa prethodnom generacijom, zadržavajući istu cenu. Procesor za inferenciju je efikasniji za 80 odsto, što omogućava brže izvršavanje zadataka kao što su odgovaranje na upite korisnika i analiza podataka u realnom vremenu.

Upotreba Google TPU rešenja beleži rast, a među korisnicima se nalaze velike finansijske institucije i naučni centri, dok su pojedine AI kompanije najavile značajnija ulaganja u ovu tehnologiju. Google nudi nove čipove kao deo svoje cloud platforme, dajući klijentima mogućnost da biraju između više opcija za razvoj i korišćenje naprednih AI modela.

Uprkos pojačanim investicijama u razvoj sopstvenih AI čipova, analitičari ocenjuju da ni Google ni druge vodeće tehnološke kompanije za sada nisu uspele da značajnije ugroze dominantnu poziciju NVIDIA-e na tržištu AI akceleratora.

Nancy Grace Roman Space Telescope ima 100 puta veće vidno polje od Hubble-a, lansiranje najranije u septembru 2026.

NASA je najavila da je najraniji mogući datum lansiranja novog Nancy Grace Roman Space Telescope zakazan za početak septembra 2026. godine. Ovaj napredni svemirski teleskop, koji nosi ime po prvoj glavnoj astronomkinji agencije i poznatoj „majci Hubble-a“, biće lansiran pomoću SpaceX Falcon Heavy rakete, a krajnji rok za polazak je maj 2027. godine. Teleskop je prvi put predstavljen 2016. pod imenom Wide Field Infrared Survey Telescope (WFIRST), a njegov ključni adut je vidno polje koje je, prema podacima NASA-e, čak 100 puta veće od onog koje ima Hubble.

Roman koristi ogledalo veličine slične Hubble-u, ali je u mogućnosti da istovremeno posmatra ogromne delove neba, omogućavajući naučnicima da detektuju do sada nepoznate objekte i pojave. Opremljen je sa dva glavna instrumenta: kamerom rezolucije 300,8 megapiksela koja obuhvata spektar od vidljive do bliske infracrvene svetlosti, i visokokontrastnim koronagrafom koji omogućava direktno snimanje egzoplaneta, koje bi inače bilo onemogućeno zbog sjaja matične zvezde.

Nakon lansiranja, teleskop će biti postavljen na udaljenosti od skoro milion milja od Zemlje, na položaj iz kojeg može kontinuirano posmatrati svemir. Njegova misija je usmerena na rešavanje ključnih pitanja u oblastima tamne energije, egzoplaneta i astrofizike. Naučnici se nadaju da će Roman značajno doprineti razumevanju tamne energije, koja čini oko 68% svemira, ali je i dalje nedovoljno istražena.

Roman će raditi u tandemu sa postojećim NASA teleskopima, poput James Webb Space Telescope i Chandra X-ray Observatory. „Roman će omogućiti identifikaciju mnogih tranzijentnih objekata koje dosadašnji teleskopi često nisu mogli da otkriju, a možda ćemo pronaći potpuno nove klase objekata i događaja“, izjavila je Julie McEnery, viša naučnica projekta. Teleskop je takođe osmišljen da šalje spektakularne slike kosmosa, čime će doprineti i popularizaciji nauke. Cena i dostupnost za javnost nisu navedene, a lansiranje i dalje zavisi od završnih priprema i uslova.

Tim istraživača iz Švedske testirao preprint platforme sa izmišljenim podacima, otkrivene slabosti u detekciji dezinformacija

Almira Osmanović Thunström, medicinska istraživačica poreklom iz Banjaluke, koja živi i radi u Švedskoj, predvodila je tim naučnika koji su osmislili izmišljeno stanje kože sa ciljem da testiraju otpornost veštačke inteligencije i naučnih preprint platformi na dezinformacije. Ovaj eksperiment, sproveden početkom 2024. godine, uključivao je kreiranje dve lažne studije koje su potom poslali na preprint servere, sa jasno postavljenim tragovima da su podaci lažni.

U okviru eksperimenta, Osmanović Thunström i njen tim su izabrali naziv bolesti “manija” – medicinski pojam koji se vezuje za psihijatriju, a ne za oftalmologiju ili dermatologiju, što je trebalo da bude očigledan znak sumnje za stručnu zajednicu. Kao dodatne indikacije lažnosti, autori su koristili fiktivna imena – glavni autor potpisan je kao “Lažljiv Izgubljenović” sa navodnog univerziteta iz nepostojećeg grada, a u zahvalnicama su naveli profesorku sa “Starfleet Academy” (referenca na Zvezdane staze) i laboratorijski rad na USS Enterprise svemirskom brodu.

Cilj ovog eksperimenta bio je da se proveri kako AI alati i akademske platforme reaguju na sofisticirane lažne radove, kao i da se ukaže na potencijalno širenje dezinformacija putem tehnoloških sistema koji se oslanjaju na automatizovane procese verifikacije. Iako je više tragova ukazivalo na to da su podaci izmišljeni, nijedna od platformi nije prepoznala prevaru tokom inicijalnog pregleda.

Ova situacija otvara ozbiljna pitanja o pouzdanosti i sigurnosnim mehanizmima u procesima objavljivanja naučnih radova u eri veštačke inteligencije. Stručnjaci upozoravaju da ovakvi propusti mogu imati značajne posledice za integritet naučne zajednice, posebno kada AI alati automatski generišu ili proveravaju sadržaj bez dovoljno ljudske kontrole.

Iako je eksperiment Almire Osmanović Thunström bio zamišljen kao test, rezultati ukazuju na potrebu za unapređenjem sistema detekcije dezinformacija i veću pažnju na ljudski nadzor u procesu naučnog publikovanja.