Odluka gradskih vlasti u Kaliforniji dolazi nakon pritiska građana, a slične inicijative se razmatraju i u drugim američkim državama

Monterey Park, grad u Kaliforniji, postao je prva američka lokalna samouprava koja je trajno zabranila izgradnju data centara na svojoj teritoriji. Gradski savet je doneo odluku da ovakvi objekti predstavljaju javnu smetnju, nakon što su građani i lokalni aktivisti izrazili snažno protivljenje planiranoj izgradnji data centra od 23.000 kvadratnih metara. Ova zabrana stopirala je konkretan projekat i pokazala jedinstvo različitih društvenih grupa koje su istakle pitanje kvaliteta života kao glavni razlog protivljenja.

Tokom javne rasprave, stanovnici su ukazali na zabrinutost zbog uticaja data centara na životnu sredinu, potrošnju energije i potencijalni uticaj na zajednicu. “Ovo pitanje je ujedinilo ljude sa različitih strana političkog spektra. Kvalitet života je u pitanju”, naveo je jedan od učesnika. Odluka Monterey Parka može predstavljati signal za druge gradove i države koje se suočavaju sa naglim porastom potražnje za infrastrukturom potrebnom za razvoj veštačke inteligencije i cloud servisa.

Slične inicijative već su pokrenute i na višim nivoima vlasti u SAD. U saveznoj državi Njujork razmatra se zakon kojim bi izgradnja data centara bila zaustavljena na tri godine, dok u saveznoj državi Mejn sličan predlog čeka potpis guvernera. Na federalnom nivou, pojedini članovi Kongresa predlažu moratorijum na izgradnju novih data centara dok se ne uspostave čvršći regulatorni okviri za razvoj veštačke inteligencije i zaštitu životne sredine.

Pored zabrana novih projekata, postojeći data centri takođe nailaze na otpor. Tako, na primer, jedna građanska organizacija u Tenesiju tužila je tehnološku kompaniju zbog navodnih kršenja propisa o čistom vazduhu u jednom od postojećih objekata.

Ove odluke i pokrenute inicijative ukazuju na rastuću napetost između tehnološkog razvoja i lokalnih zajednica, posebno u kontekstu ekspanzije AI servisa i sve većih infrastrukturnih zahteva. Monterey Park svojom zabranom šalje jasnu poruku da će u nekim sredinama kvalitet života i uticaj na okolinu imati prednost nad tehnološkim investicijama.

Novi hemijski eksperiment na Marsu potvrdio prisustvo više od 20 organskih jedinjenja u steni staroj 3,5 milijarde godina

NASA-ina misija Curiosity, koja istražuje površinu Marsa još od 2012. godine, donela je nove dokaze o organskim molekulima na Crvenoj planeti. Na osnovu podataka objavljenih 21. aprila 2026. u časopisu Nature, rover je prvi put izveo mokru hemijsku analizu koristeći reagens tetrametilamonijum-hidroksid (TMAH) na uzorcima iz oblasti Glen Toridon, unutar ogromnog kratera Gale. Ova analiza omogućila je razlaganje većih organskih molekula, što je Curiosity instrumentima pružilo mogućnost da preciznije detektuju i identifikuju prisutne supstance.

U uzorcima glinovitih stena starih oko 3,5 milijarde godina, pronađeno je više od 20 različitih organskih jedinjenja. Među najzanimljivijim otkrićima su molekuli kao što su naftalen i benzotiofen, koji se ubrajaju u najkompleksnije organske spojeve dosad identifikovane na Marsu. Posebno značajna je prva potencijalna detekcija azotnih heterocikličnih jedinjenja, struktura koje su ključni gradivni elementi DNK i RNK.

Kako navode autori studije, među njima i Amy Williams, ovakve strukture do sada nisu detektovane na površini Marsa niti potvrđene u meteoritima poreklom sa ove planete. Pronalazak azotnih heterocikala ukazuje na moguću hemijsku osnovu za razvoj složenijih organskih molekula, što dodatno podstiče interesovanje za poreklo i održivost organske materije na Marsu.

Iako ni ova analiza ne može potvrditi postojanje života na Crvenoj planeti, ona se uklapa u rastući korpus dokaza da su osnovni „blokovi života” postojali na Marsu u njegovoj ranoj istoriji. Studija je takođe pokazala da su neki organski molekuli sposobni da prežive milijardama godina u uslovima niske atmosferske zaštite i ekstremnih temperaturnih razlika, karakterističnih za Mars.

Dobijeni rezultati biće iskorišćeni za optimizaciju druge i poslednje TMAH analize koju Curiosity planira da sprovede, a metodologija otvara mogućnost za slična istraživanja na budućim misijama, uključujući Rosalind Franklin rover i NASA-inu Dragonfly misiju na Saturnovom mesecu Titanu. Oba projekta planirana su najranije za 2028. godinu. Ova nova otkrića dodatno motivišu naučnu zajednicu da nastavi sa istraživanjima organske hemije na Marsu i drugim telima Sunčevog sistema.

Novi trejler prikazuje povratak na početak priče, sezona dostupna od 3. jula na Apple TV platformi

Apple TV je najavio da se popularna distopijska naučnofantastična serija Silo vraća sa trećom sezonom 3. jula, a epizode će izlaziti svakog petka do 4. septembra. Serija, koja je zasnovana na Wool serijalu pisca Hju Hauija, smeštena je u podzemni silos gde oko 10.000 ljudi živi izolovano u postapokaliptičnom okruženju. Novi trejler za treću sezonu potvrđuje nagađanja o većem fokusu na prošlost i poreklo sveta serije, kroz radnju koja je naznačena u finalu druge sezone.

U trejleru se pojavljuju scene iz različitih vremenskih perioda, dok glavna junakinja Žilijet, koju igra Rebeka Ferguson, kroz naraciju sugeriše da će gledaoci saznati više o nastanku silosa i razlozima zbog kojih je društvo postavljeno tako kako jeste. Pored Fergusona, u seriju se vraćaju i Tim Robins, Common i Stiv Zan, dok se glumačkoj postavi u trećoj sezoni pridružuju Kolin Henks, Džesika Henvik i Ešli Zukerman.

Silo je već obnovljen i za četvrtu, poslednju sezonu, što potvrđuje poverenje Apple TV u ovaj projekat. Ova serija je često upoređivana sa Fallout franšizom, ali bez elemenata radioaktivnih čudovišta i crnog humora. Apple TV ovog leta proširuje svoju ponudu naučne fantastike – druga sezona Dark Matter stiže 28. avgusta, dok spin-off Star City, baziran na seriji For All Mankind, počinje 29. maja. Ove informacije ukazuju na intenzivno leto za ljubitelje žanra na Apple TV platformi, ali i na jačanje ponude originalnog sadržaja u konkurenciji streaming servisa.