Zločin iz 1990. u zapadnom Houstonu, višegodišnja potraga i hapšenje Williama Parrotta na osnovu novih DNK dokaza

U letnjoj noći 23. avgusta 1990. godine, u zapadnom delu Houstona, dvoje mladih, Cheryl Henry i Andy Atkinson, izgubili su živote na brutalan način. Njihova tela pronađena su u zabačenoj ulici, što je slučaj ubrzo učinilo poznatim kao ‘Lover’s Lane’ ubistva – zločin koji je godinama ostao nerešen i opterećivao ne samo porodice, već i celu zajednicu.

Cheryl i Andy, oboje stari 22 godine, izašli su na sastanak koji se završio tragedijom. Njihov automobil pronađen je nedaleko od Enclave Parkway-a, a tela je sledećeg jutra otkrilo obezbeđenje tokom redovne patrole. Andy je bio vezan za drvo, a njegov otac Garland Atkinson izjavio je da je “slušao njene krike, znajući da ne može ništa da učini”. Cheryl je bila žrtva seksualnog napada, a njeno telo je bilo prekriveno daskama, sa novčanicom od 20 dolara pored nje.

Policija je odmah pokrenula veliku istragu, proveravajući više od sto osoba, ali bez pravih tragova. Iako su godine prolazile, slučaj je ostajao nerešen. Preokret je usledio 2008. godine, kada se DNK iz jednog odvojenog slučaja silovanja poklopio sa tragovima sa mesta zločina. Ipak, identitet osumnjičenog ostao je nepoznat do 2025. godine, kada je anonimna dojava prvi put dovela do imena William Parrott.

Parrott je živeo u Houstonu, radio u prodavnicama auto delova i bio povezan sa službom za vuču vozila. Posebno alarmantno za istražitelje bilo je to što je Parrott tri puta hapšen zbog lažnog predstavljanja kao policajac, uključujući period posle ubistava iz 1990. godine. Policija je zbog toga objavila njegove stare fotografije u nadi da će se javiti još potencijalnih žrtava.

Okružni tužilac Harris Countyja, Sean Teare, izjavio je: „Proveli smo decenije radeći na ovom slučaju, ali nismo odustajali.“ Porodice žrtava i zajednica godinama su čekale odgovore, dok je u istragu bio uključen i FBI, koji je pomagao u analizi dokaza i praćenju mogućih tragova.

Ključni trenutak dogodio se 27. marta 2026. godine kada je Parrott uhapšen u Lincolnu, Nebraska, na osnovu novih DNK dokaza i svedočenja. Trenutno se nalazi u pritvoru u Lancaster Countyju i čeka izručenje Teksasu. Tužilac Teare je na konferenciji za novinare izjavio: „Verujem da postoji još žrtava. Kako budemo identifikovali više žrtava, lakše ćemo prepoznati obrazac ponašanja ovog optuženog.“

Slučaj i dalje privlači pažnju javnosti, a istražitelji ohrabruju sve koji imaju informacije da se jave, jer postoji sumnja da je Parrott godinama koristio lažni identitet policajca za pristup žrtvama. Sestra Cheryl Henry, koja je prisustvovala konferenciji, podsetila je da je Cheryl bila „više od žrtve u naslovima – bila je ćerka, sestra, prijatelj i osoba koju su mnogi voleli“.

Iako je osumnjičeni uhapšen, ostaje pitanje koliko je još žrtava i da li će svi detalji ovog slučaja ikada biti do kraja razjašnjeni. ‘Lover’s Lane’ ubistva ostaju simbol istrajnosti porodica i istražitelja, ali i upozorenje na opasnosti koje vrebaju iz senke svakodnevnog života.

Molly Hamby iz Wheatlanda pokušala je da angažuje prijatelja da ukloni svog muža, a slučaj je otkriven zahvaljujući porukama i digitalnim dokazima.

U mirnom gradiću Wheatland u Vajomingu, život porodice Hamby doživeo je iznenadni preokret tokom jedne subote 2026. godine. Molly Hamby, 28-godišnja majka troje dece, vratila se u zajednički dom sa suprugom posle perioda razdvojenosti, nadajući se novom početku. Međutim, samo dan kasnije, otkrivena je poruka koja je šokirala i pokrenula policijsku istragu.

Prema sudskim dokumentima, Molly je neposredno pre povratka poslala svom prijatelju, privatnom istražitelju, poruku u kojoj mu nudi da obavi “posao” – da njen suprug “nestane”. U porukama, razmenjenim tokom petka, navela je i razloge: zabrinuta je da će joj muž oduzeti decu, ističući: „On ne može imati moju decu.” Dodatno je naglasila hitnost, rekavši: „Moramo ovo da završimo danas ako je moguće, više puta je pretio da će mi uzeti decu.”

Suprug je, imajući pristup njenim porukama zahvaljujući dogovoru o povratku, pronašao ovu prepisu i obratio se načelniku policije Wheatlanda, Bradleyju Otteu. Policija je pregledala dokaze i razgovarala sa prijateljem kome je Molly uputila zahtev. U početku je prijatelj tvrdio da je bio angažovan kao telohranitelj, ali je kasnije priznao da je od njega traženo da “učini da neko nestane”.

Molly Hamby je pozvana na razgovor u utorak, gde je priznala da je tražila pomoć i zaštitu. Suočena sa sadržajem poruka, priznala je da je reč bila o planiranju ubistva supruga. U policijskoj belešci navodi se da je Molly izjavila da je bila „izuzetno ljuta“ i uplašena da će izgubiti decu, jer joj je suprug više puta pretio da će ih uzeti u slučaju razvoda.

Nakon što su dokazi prikupljeni, Molly Hamby je u četvrtak izvedena pred sud, gde je optužena za podstrekavanje na ubistvo prvog stepena i podstrekavanje na falsifikovanje. Privatni istražitelj nije optužen, a zvaničnici nisu želeli da komentarišu mogućnost dodatnih optužnica.

Javnost je ostala zatečena celim slučajem, ne samo zbog porodične drame, već i načina na koji je plan otkriven – kroz digitalnu komunikaciju. Istraga je još uvek u toku, a Molly Hamby čeka dalji sudski postupak. Ovaj događaj pokazuje koliko tehnologija može igrati ključnu ulogu u rasvetljavanju teških krivičnih dela, ali i koliko su porodični odnosi ponekad složeni i tragični.

Lokalne vlasti sprovele istragu, sud izrekao zatvorsku i uslovnu kaznu uz program rehabilitacije

Franklin Zeigler (godine nisu navedene) osuđen je na 263 dana zatvora, sa uračunatim prethodnim pritvorom i pet godina uslovne kazne, nakon što je priznao krivicu za ubistvo galeba na šetalištu u Wildwoodu, Nju Džersi, saopštile su lokalne vlasti. Incident se dogodio 2024. godine u vodenom parku Ocean Oasis na Morey’s Piers, kada je Zeigler, prema navodima iz sudskih dokumenata, reagovao na pokušaj jata galebova da uzmu pomfrit njegovoj ćerki.

Prema izveštaju, Zeigler je golim rukama uhvatio jednog od galebova i u povlačenju mu odvojio glavu, a zatim ga odložio u kantu za smeće. Svedoci su izjavili da je Zeigler pokazivao mrtvu pticu i fotografisao prizor, dok su zaposleni u parku ocenili njegovo ponašanje kao uznemirujuće i opasno, zbog čega je udaljen sa lica mesta.

Tokom intervencije policije, Zeigler je, prema navodima, bio iritiran i nije sarađivao sa službenicima, što je dovelo do njegovog hapšenja i po osnovu drugih prekršaja, uključujući ometanje službenih lica i narušavanje javnog reda i mira. Policijska uprava Wildwood potvrdila je da je Zeigler priznao krivicu za krivično delo okrutnosti prema životinjama trećeg stepena.

Sud je, pored zatvorske i uslovne kazne, Zeiglera uključio u program rehabilitacije namenjen osobama sa problemima zavisnosti. Prema sudskoj odluci, Zeigler je naveo da je reagovao iz odbrambenih razloga zbog, kako je rekao, “neposrednog napada” ptice.

Organizacije za zaštitu životinja ocenile su izrečenu kaznu kao blagu i izrazile nezadovoljstvo što sud nije iskoristio mogućnost za strože sankcije i obaveznu društveno-korisnu kaznu. Advokat Zeiglera nije komentarisao presudu. “Istraga je sprovedena u skladu sa zakonom i sud je doneo odluku na osnovu dostupnih dokaza”, naveli su iz lokalnih vlasti.