Tijela pronađena na plaži Gilgo od 2010. do 2011, Heuermann priznao krivicu 2026. godine, istraga i dalje traje

Hladan decembarski dan 2010. godine zatekao je policajce okruga Suffolk dok su pretraživali peščane ravnice Gilgo Beacha na Long Ajlendu, tragajući za nestalom Šanan Gilbert. Umesto nje, policija je tog 11.12. naišla na jezivu scenu: četiri ženska tela, kasnije poznata kao ‘Gilgo Beach Four’, ležala su sakrivena u pesku, označavajući početak jedne od najsloženijih istraga u istoriji Njujorka.

Pronađene žrtve bile su Melisa Bartelmi, Morin Brejnard-Barnes, Megan Voterman i Amber Lin Kostelo, sve žene iz Njujorka koje su na internetu oglašavale seksualne usluge. Nestanak Šanan Gilbert, koja je takođe bila seksualna radnica, bio je okidač da policija pretraži ovu oblast i otkrije seriju ubistava koja će šokirati javnost i policiju.

U mesecima i godinama nakon prvog otkrića, na istom potezu obale pronađena su još tela – među njima identifikovana Valeri Mek i ostaci najmanje jednog deteta i nekoliko neidentifikovanih osoba. Kako se broj žrtava popeo na 11, a teorije o mogućem broju ubica kružile među istražiteljima, javnost je ostala bez odgovora. U jednom trenutku, policija je verovala da su u pitanju čak tri različita serijska ubice, ali je već 2011. godine zvanično objavljeno da je reč o jednom počiniocu. Policija je tada ponudila i nagradu od 25.000 dolara (oko 2.900.000 dinara) za informacije koje bi dovele do hapšenja.

Istraga je više od decenije tapkala u mestu, a porodice žrtava su čekale pravdu. Prelomni trenutak desio se kada su DNK tragovi iz vreće u kojoj je pronađeno telo Megan Voterman, zajedno sa podacima sa mobilnih telefona i opisima svedoka, policiju i FBI doveli do Rexa Heuermanna, arhitekte sa Long Ajlenda. Heuermann je bio pod nadzorom od početka 2022. godine, a njegova povezanost sa žrtvama postala je očigledna zahvaljujući savremenim forenzičkim tehnikama.

Kako je policija okruga Suffolk saopštila, većina žrtava bila je deo iste marginalizovane grupe, a način na koji su tela ostavljena ukazivao je na metodičnog i organizovanog počinioca. U julu 2023. godine, Heuermann je zvanično optužen za sedam ubistava. Njegovo priznanje, dato u aprilu 2026. godine, obuhvatilo je svih sedam slučajeva, kao i još jedno ubistvo, čime je slučaj Long Island Serial Killera dobio ključni obrt, ali ne i konačno razrešenje.

Portparol policije okruga Suffolk izjavio je: “Istraga je u toku, prikupljamo dodatne dokaze i ispitujemo sve okolnosti ubistava.” Iako je Heuermann priznao deo zločina, ostaje otvoreno pitanje identiteta i sudbine preostalih neidentifikovanih žrtava. Policija nastavlja rad na ovom slučaju, a javnost i dalje prati svaki novi trag i objavu.

Slučaj je postao deo šire kriminalističke istorije Long Ajlenda. Iako su moderni forenzički alati i saradnja sa FBI pomogli u razotkrivanju identiteta osumnjičenog, još uvek nije poznato da li sve žrtve mogu biti povezane sa Heuermannom, niti da li je broj stradalih konačan. Misterija Gilgo Beacha i dalje ostaje otvorena rana za porodice žrtava i podseća na izazove sa kojima se suočavaju istražitelji u potrazi za pravdom.

Vođa sekte iz Jute i Teksasa pravio brakove s maloletnicama, osuđen na doživotnu robiju 2011. godine

Decembarska zima 2006. godine donela je nemir u pustinjske oblasti Jute i Arizone. Na naslovnicama američkih novina pojavio se Warren Jeffs, vođa Fundamentalističke crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (FLDS), sekte koja je šokirala naciju svojom praksom poligamije i optužbama za sklapanje brakova sa maloletnim devojčicama. FBI je Jeffsa tada stavio na listu deset najtraženijih begunaca, a njegov slučaj ubrzo postaje simbol borbe protiv zloupotrebe moći unutar zatvorenih verskih zajednica.

Warren Steed Jeffs rođen je 3.12.1955. godine u porodici duboko ukorenjenoj u poligamijskoj tradiciji. Njegov otac, Rulon Jeffs, imao je najmanje 50 žena i desetinama dece, a neki izvori navode i do 80 potomaka. Odrastao je u blizini Salt Lake Cityja i bio direktor privatne škole Alta Academy više od dve decenije, poznate po strogim pravilima. FLDS je sekta nastala odvajanjem od glavne mormonske crkve, nastavivši sa praksom poligamije koju je zvanična crkva napustila krajem 19. veka.

Uspon Warren Jeffsa bio je postepen. Kada je njegov otac Rulon 1986. godine postao „prorok“ FLDS-a, ukinuo je crkveno veće i preuzeo apsolutnu vlast. Krajem devedesetih, kako je Rulonovo zdravlje oslabilo, Warren je postao njegov portparol i naslednik. Nakon Rulonove smrti 2002. godine, Warren Jeffs preuzima vođstvo sekte i stiče punu kontrolu nad imovinom i životima sledbenika. Ubrzo potom, odlučuje da oženi neke od očević žena i traži novu lokaciju za zajednicu – što ga vodi u Teksas, gde osniva ranč Yearning for Zion (YFZ).

Na YFZ ranču, Jeffs uvodi strogu kontrolu nad svakodnevnim životom članova FLDS-a. Godine 2004. izopštio je 21 muškarca zbog neposlušnosti, a sledbenicima je određivao pravila braka, odeće i čak igračaka za decu. Televizija i internet bili su zabranjeni. Prema izveštaju The Guardiana iz 2018. godine, sam je imao oko 80 žena, uglavnom u duhovnom, a ne zakonskom smislu, dok je ABC News izvestio da je 24 njegove žene bilo maloletno u trenutku sklapanja braka.

Jedna od najpoznatijih supruga bila je Naomie Jeffs, nekadašnja žena njegovog oca, koja postaje Warrenova zapisničarka. Prema Oxygen.com, Naomie je beležila njegove aktivnosti i učenja. Iako je tvrdila da je Warren bio dobar prema njoj, posle njegovog hapšenja i osude, i ona je izopštena iz zajednice.

Prvi veliki udarac za Jeffsa i FLDS dogodio se 2006. godine, kada je FBI pokrenuo potragu zbog optužbi za sklapanje brakova sa maloletnicama. Godine 2007. osuđen je za saučesništvo u silovanju, ali je presuda kasnije poništena. Ipak, 2008. godine, tokom racije na YFZ ranču u Teksasu, pronađeni su dokazi o seksualnom zlostavljanju maloletnih devojčica – što vodi do nove optužnice i suđenja.

U 2011. godini, Warren Jeffs je osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog seksualnog zlostavljanja maloletnih devojčica. Tokom suđenja izneti su brojni dokazi o zloupotrebi moći i apsolutnoj kontroli nad članovima sekte. Presuda je označila kraj njegove vladavine, ali i otvorila brojna pitanja o sudbini žena i dece u zatvorenim zajednicama.

Danas, Warren Jeffs izdržava doživotnu kaznu, dok FLDS zajednica i dalje postoji, ali bez nekadašnje moći i uticaja. Slučaj Jeffsa ostaje upozorenje na opasnosti apsolutne vlasti i zatvorenih sistema, kao i podsećanje na važnost zaštite najranjivijih članova društva.

Od 1974. do 1978. godine, Bundy je priznao 36 ubistava, ali najnovija forenzika potvrđuje sumnje u veći broj žrtava

Atmosfera Sjedinjenih Država sedamdesetih godina bila je prožeta strahom, dok su vesti o nestancima mladih žena postajale svakodnevica. U tom mračnom periodu, Ted Bundy, naizgled neupadljiv mladić iz Vermonta, prerastao je u jednu od najpoznatijih figura američkog kriminala. Njegovo ime i danas izaziva jezu – ne samo zbog brutalnosti već i zbog misterije koja okružuje tačan broj njegovih žrtava.

Bundyjeva ubilačka serija trajala je od 1974. do 1978. godine, a tokom tog perioda on je priznao 36 ubistava. Ipak, istražitelji su sumnjali da je stvarni broj znatno veći. Policija je godinama pokušavala da poveže zločine koji su se dešavali širom Sjedinjenih Država, ali je raznolikost lokacija i tadašnja ograničena saradnja među državnim službama činila istragu izuzetno teškom. Bundyjeve žrtve bile su uglavnom studentkinje, čiji je nestanak često prolazio nezapaženo dok telo ne bi bilo pronađeno, izazivajući šok u lokalnim zajednicama.

Razvoj forenzike u 21. veku doneo je nove mogućnosti za rešavanje ovakvih slučajeva. U aprilu 2026. godine, DNK analiza je potvrdila Bundyjevu odgovornost za nestanak i smrt Laure Ann Aime, sedamnaestogodišnje devojke iz Jute nestale 1974. godine. Šerif Mike Smith iz Jute naglasio je značaj savremenih metoda: „Zahvaljujući novim forenzičkim tehnikama i saradnji sa laboratorijom za javnu bezbednost Jute, uspeli smo da zatvorimo ovaj slučaj.” Bundy je, prema izveštajima, priznao ubistvo Aimeove noć pre pogubljenja, ali ovakva priznanja ostavljala su otvoreno pitanje – koliko je još žrtava ostalo nepoznato?

Profesor kriminologije Matt DeLisi sa Iowa State univerziteta smatra da su službeno priznate žrtve samo mali deo stvarne slike. U svojoj knjizi „Ted Bundy and the Unsolved Murder Epidemic”, DeLisi navodi procenu da je Bundy mogao da ubije više od 100 osoba, te da je svoju ubilačku karijeru započeo još u adolescenciji. DeLisi se oslanja na svedočenja ljudi koji su poznavali Bundyja i na sopstvena istraživanja, ukazujući na rane znake psihopatije – poput postavljanja noževa oko uspavane tetke i mučenja životinja. On ističe da je Bundy, poput drugih serijskih ubica tog vremena, pokazivao potpuni nedostatak kajanja, stida ili krivice.

DeLisi takođe analizira širi društveni kontekst: broj nerešenih ubistava u Americi porastao je za oko 80% od 1960. do početka 21. veka. Razvoj autoputeva i međudržavnih saobraćajnica omogućio je kriminalcima da se slobodnije kreću i izbegnu hapšenje, dok su tadašnje policijske službe imale ozbiljne probleme sa razmenom informacija o osumnjičenima i nestalim osobama. Upravo takvi uslovi omogućili su Bundyju da godinama nesmetano deluje širom zemlje.

Bundy je uhapšen 1978. godine. Njegova suđenja i priznanja, uključujući i ono o ubistvu Laure Ann Aime, ostali su predmet javnog interesa i posle njegove smrti. Iako je priznao 36 ubistava, stručnjaci i dalje veruju da je stvarna brojka mnogo veća. Najnovija forenzička otkrića, poput potvrde DNK u slučaju Aime, samo dodatno pojačavaju sumnje istražitelja.

Decenijama nakon Bundyjevog pogubljenja, misterija stvarnog broja njegovih žrtava ostaje nerazjašnjena. Njegov slučaj i dalje fascinira javnost i istraživače, koji zahvaljujući savremenim metodama otkrivaju nove detalje. Uticaj Bundyjevih zločina vidljiv je i u načinu na koji su policijske službe unapredile saradnju i razmenu informacija, ali i u stalnom podsećanju koliko je teško uhvatiti serijskog ubicu koji koristi slabosti sistema. Slučaj Ted Bundy ostaje jedno od najmračnijih poglavlja američke kriminalistike, sa pitanjima na koja još uvek nema konačnog odgovora.