Između oktobra 1977. i februara 1978. godine, deset žena ubijeno u Los Anđelesu; Bianchi danas služi doživotnu kaznu

Jesen 1977. godine u Los Anđelesu bila je obavijena strahom, a ulice su postale tiše dok je policija tragala za počiniocem brutalnih ubistava mladih žena i devojaka. Na brdima iznad Glendalea i Highland Parka, tela žrtava ostavljana su kao nemi svedoci zločina koji je potresao čitavu zajednicu. Novinari su ubrzo dali ubici ime „Hillside Strangler“, ne znajući da iza užasa stoje dvojica – Kenneth Bianchi i njegov rođak Angelo Buono.

Kenneth Alessio Bianchi rođen je 22.05.1951. godine u Rochesteru, država Njujork. Njegova biološka majka, tada sedamnaestogodišnja prostitutka, dala ga je na usvajanje odmah po rođenju, a sa tri meseca usvojili su ga Nicholas i Frances Bianchi. Još od ranog detinjstva bio je sklon laganju i izlivima besa, dok su mu sa pet godina dijagnostikovani napadi odsutnosti. Majka ga je upisala u katoličku školu, ali su problemi ostali – Bianchi je često menjao škole, teško se uklapao i, uprkos iznadprosečnom IQ-u, bio poznat kao hronično nedovoljni đak. Sa deset godina dijagnostikovan mu je pasivno-agresivni poremećaj ličnosti, ali ni lečenje nije donelo promene. Sa dvanaest godina ispoljio je problematično ponašanje prema vršnjakinji, a kada mu je otac preminuo, nije pokazao emocije. Završio je srednju školu 1970. godine, a sledeće godine oženio se Brendom Beck. Brak je trajao samo osam meseci.

U Los Anđelesu, između oktobra 1977. i februara 1978. godine, Bianchi i Buono predstavljali su se kao policajci i mamili mlade žene i devojke. Žrtve su bile pretežno mlade, a tela su ostavljali na brdima, što je dodatno pojačalo strah u zajednici. Policija je bila pod pritiskom zbog kontinuiranih zločina, ali dokaza je bilo malo, a dvojac je uspešno izbegavao otkrivanje. Mediji su svakodnevno izveštavali o slučaju, dok je javnost bila zgrožena brutalnošću ubistava.

Nakon što su ubili deset žena u Los Anđelesu, Bianchi se preselio u saveznu državu Vašington. Tamo je, delujući sam, počinio još dva ubistva. Policija ga je u Vašingtonu uhapsila, što je označilo kraj njegovog krvavog pohoda. Tokom istrage, policija je povezala zločine u Los Anđelesu i Vašingtonu, a Bianchi je, suočen sa dokazima, priznao učešće u svim ubistvima.

Sudski proces protiv Bianchija bio je jedan od najpraćenijih tog vremena. Osuđen je na doživotnu kaznu zatvora, a i njegov rođak, Angelo Buono, osuđen je na istu kaznu. Poznato je da je Bianchi tokom godina bio u dva braka i ima jednog sina.

Slučaj „Hillside Strangler“ ostao je upamćen kao jedan od najstrašnijih u istoriji američkog kriminala. Način na koji su Bianchi i Buono manipulisali žrtvama, kao i sposobnost da izbegnu policiju mesecima, ostavili su dubok trag u kolektivnom sećanju. Danas Kenneth Bianchi izdržava doživotnu kaznu, a ovaj slučaj se i dalje proučava i analizira u okviru kriminalistike i medija.

Od 1970-ih do 1990-ih kontrolisao je kriminal u Bostonu, uhapšen tek 2011. posle šesnaest godina bekstva

Maglovite ulice južnog Bostona tokom 1970-ih bile su svedoci uspona Jamesa Josepha Bulgera Jr.-a, poznatog kao Whitey, čije ime je postalo sinonim za strah i neuhvatljivost. Rođen 3. septembra 1929. u siromašnom delu Dorchestra, Bulger je odmalena pokazivao buntovnički duh, a već sa 14 godina prvi put je uhapšen zbog krađe. Njegovi mladalački prestupi brzo su eskalirali i vodili ga kroz niz hapšenja za krađu, falsifikovanje, napad i oružanu pljačku, zbog čega je pet godina proveo u popravnom domu. Nakon toga, kratko se pridružio američkom vazduhoplovstvu, gde je opet završio u vojnom zatvoru, ali i dobio počasno otpuštanje 1952.

Povratak u Boston bio je prekretnica – Bulger je učestvovao u seriji pljački banaka širom nekoliko saveznih država, što ga je dovelo do zatvorske kazne od 25 godina. Devet godina je proveo u zatvorima, uključujući i ozloglašeni Alkatraz, gde je, prema sopstvenim rečima, proveo tri godine i kasnije izjavio da bi voleo da mu na nadgrobnom spomeniku piše: “Radije bih bio u Alkatrazu.”

Po izlasku iz zatvora, Bulger se vraća kriminalu, isprva kao egzekutor Donalda Killeena. Nakon Killeenove smrti 1972. prelazi u Winter Hill Gang, gde se ističe brutalnošću i lukavstvom. Povezuje se sa ubistvima više istaknutih članova rivalskih bandi, uključujući Spikea O’Toolea, Paulieja McGonaglea, Eddieja Connorsa, Tommyja Kinga i Buddyja Leonarda. Godine 1979, nakon zatvaranja tadašnjeg šefa Howieja Wintera, Bulger preuzima vođstvo Winter Hill Ganga. Sledećih šesnaest godina kontroliše većinu trgovine drogom, klađenja i zelenašenja u Bostonu.

U isto vreme, od 1975. do 1990, Bulger postaje FBI-jev doušnik, koristeći veze svog brata Williama i prijateljstva sa policijom kako bi rušio rivalsku Patriarca mafiju. Ipak, dok pomaže organima reda, gradi sopstvenu, još nasilniju kriminalnu mrežu. Ova dvostruka igra omogućila mu je da godinama ostane izvan domašaja zakona.

Sredinom 1990-ih, savezna istraga protiv njega postaje intenzivnija. Proleća 1994. godine, koordinisana akcija DEA, državne i bostonske policije tera Bulgera na bekstvo iz Bostona 1995. Ulazi na FBI-evu listu deset najtraženijih begunaca i narednih šesnaest godina uspeva da izbegne hapšenje, često menjajući identitete i boraveći na raznim lokacijama, u društvu svojih bliskih partnerki, Therese Stanley i Catherine Greig.

Tek 2011. godine, posle šesnaest godina skrivanja, Bulger je uhapšen u Kaliforniji. Suđenje koje je usledilo trajalo je dva meseca, nakon čega je proglašen krivim za federalni reket, iznudu, zaveru i 11 ubistava. Osuđen je na doživotnu robiju.

James “Whitey” Bulger preminuo je 30.10.2018. godine. Njegova priča ostaje primer kako su kriminal, korupcija i dvostruki život mogli da traju decenijama u srcu američkog grada. Slučaj Whiteyja Bulgera i danas se proučava kao jedan od najpoznatijih primera infiltracije mafije u društvene i pravosudne strukture, ali i kao svedočanstvo o granicama i slabostima tadašnje policijske i pravosudne prakse.

U martu 2026. godine policija je otkrila decu u nehumanim uslovima, dok je istraga o nestalom tinejdžeru i dalje u toku

Mart 2026. godine u ruralnom Misuriju obeležila je tišina koja je naglo prekinuta dolaskom policijskih vozila ispred imanja u Bucyrusu. Policajci iz okruga Teksas stigli su sa sudskim nalogom, tragajući za osamnaestogodišnjim Ceasarom Asburyjem, a ono što su pronašli daleko je nadmašilo njihova očekivanja – troje dece zatvoreno u šupi, jedno od njih vezano za krevet i vidno izgladnelo, dok su nedaleko odatle naišli na zakopane skeletne ostatke.

Istraga je započeta kao potraga za nestalim mladićem. Ceasar Asbury, o kome su brinuli Chaun (42) i Tamala Asbury (45), nestao je u septembru 2025. godine. Njegovi staratelji su ga prijavili kao odbeglog, ali kako je vreme prolazilo bez ikakvih vesti, sumnja je rasla, a lokalni mediji poput KOLR i Ozark Radio News pratili su razvoj događaja.

Prilikom ulaska na imanje, Chaun i Tamala pokušali su da pobegnu, ali ih je policija brzo zadržala. Istražitelji su potom otkrili decu koja su živela u uslovima lišenim osnovnih životnih potreba. Jedno dete bilo je vezano za krevet i zaključano u šupi, vidno neuhranjeno. Policijski izveštaji navode da u kući nije bilo osnovnih komunalnih usluga niti kanalizacije, a pronađeni su i dokazi o fizičkom vezivanju dece.

Tragedija je poprimila još mračnije razmere kada su istražitelji, nedaleko od šupe, pronašli zakopane skeletne ostatke u plitkom grobu. Prema navodima Ozark Radio News, sumnja se da bi to mogli biti posmrtni ostaci nestalog Ceasara Asburyja, iako identitet još uvek nije zvanično potvrđen i uzrok smrti nije poznat. Policija je istakla da je istraga u toku i da su moguće dodatne optužnice.

Chaun i Tamala Asbury uhapšeni su na licu mesta i optuženi za zlostavljanje dece. Sud im je odredio kauciju od 100.000 dolara (oko 10,8 miliona dinara), dok su deca prebačena u zaštitnu ustanovu. Šerif okruga Teksas, Scott Lindsey, rekao je za KOLR da se očekuju nove optužbe kako istraga odmiče.

Lokalna zajednica ostala je potresena otkrićem i mnogi su postavili pitanja o efikasnosti sistema zaštite dece, posebno u udaljenim ruralnim delovima Amerike. Slučaj Asbury ostaje otvoren, a dok se čeka zvanična identifikacija pronađenih ostataka i sudski epilog, tragična priča o deci pronađenoj u šupi i misteriozno nestalom tinejdžeru služi kao podsećanje na opasnosti skrivene iza zatvorenih vrata i potrebu za pravovremenom reakcijom institucija.