Kada policija obavlja uviđaj, pažnja nije usmerena samo na ono što je na prvi pogled očigledno. Fotografisanje mesta događaja obuhvata i predmete, delove prostorije i detalje koji običnom posmatraču mogu izgledati potpuno beznačajno.

Razlog je jednostavan – istražitelji u trenutku uviđaja još ne mogu da znaju koji će detalj kasnije postati važan.

Zašto se fotografiše gotovo sve?

Fotografije služe da zabeleže stanje mesta događaja u trenutku kada je policija stigla. Na taj način ostaje zabeleženo gde se šta nalazilo, u kakvom su stanju bili predmeti i kakav je bio prostor pre nego što je bilo šta pomereno.

Jedna fotografija može kasnije pomoći da se utvrdi da li je neki predmet bio na određenom mestu, da li su vrata bila otvorena ili zatvorena, kao i kakav je bio raspored stvari u prostoriji.

Zbog toga se, osim šireg kadra, često prave i fotografije pojedinačnih detalja.

Trag koji danas izgleda nevažan sutra može biti ključan

Na mestu događaja mogu se nalaziti brojni sitni predmeti i tragovi. Komad papira, pomerena stolica, otvorena fioka, oštećenje na predmetu ili nešto što se nalazi na podu možda na početku nema očigledan značaj.

Međutim, kada se kasnije pojave nove informacije, upravo takav detalj može dobiti potpuno drugo značenje.

Na primer, raspored predmeta može pomoći u rekonstrukciji kretanja osobe kroz prostoriju. Oštećenje na vratima ili prozoru može biti važno za utvrđivanje načina ulaska, dok određeni predmet može povezati mesto događaja sa drugim delom istrage.

Fotografija čuva stanje mesta događaja

Jedan od razloga za detaljno fotografisanje jeste i činjenica da se mesto događaja tokom uviđaja neizbežno menja. Predmeti se mogu pomerati radi pregleda ili izuzimanja tragova, pa fotografije omogućavaju da se kasnije utvrdi kako je prostor izgledao pre tih promena.

Zbog toga fotografije nisu samo ilustracija za zapisnik. One mogu predstavljati dokumentaciju koja omogućava istražiteljima i drugim stručnjacima da se vrate na detalje koji u početku nisu bili u fokusu.

Najvažnije može biti ono što niko nije primetio

Istraga se često sastoji od velikog broja malih informacija koje tek zajedno daju odgovor na pitanje šta se dogodilo.

Zato policija ne fotografiše samo očigledne tragove, već pokušava da dokumentuje što veći broj relevantnih detalja. Ono što na prvi pogled izgleda kao obična sitnica ponekad može pomoći da se potvrdi ili odbaci određena pretpostavka.

Upravo zbog toga se mesto događaja pažljivo dokumentuje pre nego što se bilo šta promeni – jer kada se jednom promeni raspored predmeta ili nestane neki trag, nije ga uvek moguće vratiti u prvobitno stanje.