Muškarac (36) upravljao automobilom brzinom od 157 km/h, a testiranjem je potvrđeno prisustvo kokaina.

Vozač automobila marke „MG“ uhvaćen je danas u Smederevu dok je vozio kroz naselje brzinom od čak 157 kilometara na čas. Ovaj prekršaj dogodio se oko 11 sati na deonici puta gde je ograničenje 50 kilometara na čas. Saobraćajna policija iz Ministarstva unutrašnjih poslova odmah je reagovala i zaustavila vozilo koristeći presretač.

Kontrola je pokazala da je automobilom upravljao tridesetšestogodišnji D. M, kod kojeg je naknadnim testiranjem utvrđeno prisustvo kokaina u organizmu. Zbog toga je vozač odmah isključen iz saobraćaja. Protiv njega je podneta prekršajna prijava zbog nasilničke vožnje i upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Brza reakcija policije i posledice po bezbednost saobraćaja

Ovaj slučaj nasilničke vožnje ponovo je otvorio pitanje bezbednosti u naseljenim mestima. Pre svega, vožnja brzinom od 157 kilometara na čas kroz naselje značajno ugrožava živote i bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Korišćenje psihoaktivnih supstanci dodatno povećava rizik od teških posledica.

Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom je apelovalo na sve vozače da poštuju ograničenja brzine. Takođe, istaknuto je da je upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola ili droga veoma opasno i nedopustivo.

Nasilnička vožnja i aktivnosti saobraćajne policije

Saobraćajna policija poslednjih godina intenzivno koristi presretače za kontrolu brzine, posebno na rizičnim deonicama. Na taj način brzo reaguju na prekršaje kao što je nasilnička vožnja u Smederevu. Policija podseća da će nastaviti sa pojačanom kontrolom, kako bi povećala bezbednost svih građana.

Pravovremeno otkrivanje i sankcionisanje ovakvih prekršaja ima za cilj da spreči tragične posledice i podigne svest o važnosti odgovornog ponašanja u saobraćaju. Vožnja pod dejstvom kokaina ili velikom brzinom kroz naselje može imati katastrofalne posledice, zbog čega je važno da svi učesnici poštuju propise.

Protiv muškarca iz Omoljice podignuta je optužnica zbog šverca 39,6 kilograma kanabisa, preti mu do 12 godina zatvora.

Više javno tužilaštvo u Pančevu podiglo je optužnicu protiv četrdesetšestogodišnjeg B. B. iz Omoljice. On je osumnjičen da je u junu ove godine prevozio više od 39 kilograma marihuane, što je označeno kao ozbiljan slučaj neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga.

Prema navodima tužilaštva, B. B. je 5. juna, oko 11 časova, upravljao teretnim vozilom marke Citroen Jumper na putu od Pančeva ka Ivanovu. U vozilu je pronađeno tačno 39 kilograma i 626 grama kanabisa, namenjenih daljoj prodaji. Ova zaplena označena je kao jedna od većih u ovom regionu tokom godine.

Detalji optužnice i predlog tužilaštva

Tužilaštvo je predložilo produženje pritvora za B. B. zbog rizika od bekstva. Uz to, zahtevano je da Viši sud u Pančevu donese odluku o trajnom oduzimanju zaplenjene droge i vozila korišćenog za prevoz. Takođe, tužilaštvo traži da osumnjičeni snosi sve troškove sudskog postupka.

Za delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga predviđena je kazna zatvora od tri do 12 godina. Zbog zaplene velike količine kanabisa kod Pančeva, optuženi bi mogao da se suoči sa višegodišnjom robijom, ukoliko bude proglašen krivim.

Pravna kvalifikacija i potencijalne posledice

Kao rezultat ozbiljnosti krivičnog dela, tužilaštvo insistira da se optuženom oduzmu svi predmeti koji su korišćeni ili proistekli iz izvršenja krivičnog dela. U ovom slučaju, to su kanabis i teretno vozilo. Pored toga, optuženi se tereti po članovima zakona koji regulišu neovlašćeni promet droge, što dodatno naglašava težinu slučaja.

Iako je sudski postupak u toku, javnost u Pančevu i okolini prati razvoj događaja. Ovakvi slučajevi pokazuju odlučnost pravosuđa da se obračuna sa organizovanim švercom narkotika i zaštiti zajednica od opasnosti koje donosi promet opojnih droga.

Nikola Ristić je priveden u Beogradu zbog sumnje da je iz koristoljublja predao poverljive podatke.

Bivši načelnik komunalne policije Nikola Ristić uhapšen je u Beogradu zbog osnovane sumnje da je izvršio odavanje poverljivih informacija. Prema saopštenju Višeg javnog tužilaštva, Ristić je 23. oktobra priveden po nalogu tužilaštva, a tereti se za krivično delo iz člana 98 stav 4 u vezi stava 1 Zakona o tajnosti podataka. Istraga je pokrenuta jer se sumnja da je 17. oktobra 2026. godine u Beogradu neovlašćeno predao tajne podatke označene kao „INTERNO“ osobi koja nije imala pravo pristupa.

Kako je došlo do odavanja poverljivih informacija

Ristić je, prema navodima tužilaštva, uspostavio kontakt sa osobom I.B. Oni su se sastali u jednoj kafeteriji na Senjaku. Tokom razgovora, Ristić je obavestio I.B. da postoji poverljiv dokument iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova, kojem je imao pristup zahvaljujući ranijoj funkciji u MUP-u. U tom dokumentu se, kako je rekao, pominje i I.B. sa opisom njegovih aktivnosti.

Na istom sastanku, I.B. je izjavio da „sve što može da se plati može i da nestane“, a tada mu je Ristić navodno predao fotokopiju fotografije dokumenta iz sistema MUP RS. Taj dokument je sadržavao podatke o događaju rušenja u Savamali, gde se spominje i I.B. Ovaj događaj je I.B. prijavio nadležnim organima i dostavio fotokopiju policiji.

Istraga i dalje traje

Nakon privođenja, Nikola Ristić je 24. oktobra saslušan pred javnim tužiocem i negirao je izvršenje krivičnog dela. Više javno tužilaštvo u Beogradu je nakon saslušanja predložilo sudiji za prethodni postupak Višeg suda da Ristiću odredi pritvor. Razlog za ovakav predlog je sprečavanje mogućeg uticaja na svedoke i sprečavanje ponavljanja krivičnog dela u kratkom roku.

Pored toga, Više javno tužilaštvo je demantovalo tvrdnje iz pojedinih medija da je lišenje slobode Ristića povezano sa emisijom emitovanom na jednom Youtube kanalu 24. oktobra. Kako se nezvanično saznaje, reč je o bivšem načelniku komunalne policije Nikoli Ristiću. Slučaj je izazvao znatnu pažnju javnosti zbog ozbiljnosti optužbi i činjenice da su u pitanju poverljivi podaci iz sistema MUP-a.

Reakcije i značaj slučaja za javnost

Očekuje se dalji razvoj istrage, dok javnost sa pažnjom prati svaki novi detalj. Odavanje poverljivih informacija može ozbiljno ugroziti bezbednost i poverenje u institucije. Zbog toga je slučaj Nikole Ristića važan primer kako se ovakvi prekršaji tretiraju u pravosudnom sistemu. Nadležne institucije naglašavaju važnost čuvanja tajnih podataka i dosledne primene zakona o tajnosti podataka.